Trend

Goustrajting – pisanje „iz senke“

Pisanje iz senke

Kada pomenemo „goustrajting“ (Ghostwriting), ljudi obično pomisle – ako uopšte imaju predstavu o čemu se radi –  na anonimne pisce ili piskarala koja pišu petparačke i senzacionalističke ispovesti za poznate ličnosti iz šou-biznisa. Iako je ovo često deo priče o ovom malo poznatom zanimanju, koje po prirodi stvari, uvek ostaje obavijeno velom tajanstvenosti, smisao goustrajtinga je mnogo složeniji.

Sam termin je kovanica nastala od dve engleske reči: „ghost“ = duh, sablast i „writing“ = pisanje. Doslovan prevod bi, dakle, glasio: „duh koji piše“ ili „pisanje od strane duha“. Mogli bismo se našaliti i stvoriti novi termin – „sablasno pisanje“., koji bi dodatno mistifikovao ovaj fenomen.

Ipak, naša je namera upravo suprotna: da demistifikujemo značenje i ulogu „goustrajtinga“. U duhu našeg jezika, autor koji piše u ime neke druge osobe ili za neku drugu osobu naziva se „piscem iz senke“. Ova sintagma već ukazuje na subjekta koji se skriva i koji obavlja svoju delatnost iza zavese, u pozadini.

Goustrajter ili pisac iz senke je neko ko je angažovan da napiše literarno, novinarsko ili istraživačko delo, govor ili drugu vrstu teksta koji će zvanično biti potpisan imenom neke druge osobe.

Javne ličnosti, filmske i muzičke zvezde, političari, govornici i ljudi koji su dostigli uspeh u nekoj oblasti često unajmljuju profesionalne, afirmisane ili neafirmisane pisce da napišu ili uobliče njihove autobiografije, memoare, novinske članke, ili da urede i organizuju njihove beleške i zapise. Dve strane obično sklapaju ugovor kojim se pisac obavezuje na anonimnost i garantuje diskreciju u pisanju dela čije će autorstvo pripasti naručiocu ili poslodavcu. Ponekad će goustrajter eufemistički biti pomenut u objavljenom delu kao „istraživač“ ili „asistent u pisanju“ ili „pomoćnik pri pisanju scenarija“, ali će njegov identitet najčešće ostati skriven.

Zbog čega ljudi unajmljuju goustrajtera ili pisca iz senke?

Najčešće zbog toga što nemaju dovoljno veštine, vremena, stručnosti ili talenta da sami napišu delo koje naručuju, bilo da je u pitanju autobiografija, memoar, esej, istraživački rad ili priručnik. Pored stručnog znanja u određenoj oblasti, potrebni su priličan napor, vreme i veština pisanja da bi jedna knjiga bila napisana. Čak i ako poznata ličnost iz sveta šou-biznisa, filma, muzike ili politike ima određeno umeće u pisanju kraćih tekstova, pisanje knjige od sto ili više stotina strana zahteva određenu strukturu, koncept i dramatizaciju, kako bi štivo bilo prijemčivo za čitaoca i držalo pažnju od početka do kraja.

Poznate i manje poznate izdavačke kuće u svetu godišnje objavljuju na hiljade naslova koji su izvorno nastali iz pera pisaca iz senke – goustrajtera, a koji su potpisani imenima poznatih i slavnih ličnosti. Koliki je tačan broj ovih naslova – nikada nećemo saznati, upravo zbog diskrecije samog posla. Nije redak slučaj da neka od ovih dela postanu bestseleri, posebno ukoliko se radi o javnim ličnostima koje izazivaju veliku medijsku pažnju i intrigiraju javno mnjenje.

Ono što spaja pisca iz senke i klijenta, dakle, jeste zajednički interes: Za pisca, to je novčana naknada, odnosno honorar koji dobija za svoj rad. Kao što je poznato, pisac, naročito ako je nedovoljno afirmisan, teško može da obezbedi sebi pristojnu egzistenciju od svojih autorskih dela, osim ako ne spada u visokotiražne pisce bestselera, a broj takvih pisaca je razmerno mali. U ovom slučaju, goustrajting omogućava profesionalnom piscu da ostvari dodatni prihod, koji obično premašuje zaradu od autorskog objavljivanja, budući da pisac dogovorno sakriva svoj identitet i time se odriče i udela u daljoj javnoj sudbini – uspehu i priznanju – svoga dela. Klijent je, s druge strane, dužan da nadoknadi ovo odricanje odgovarajućim honorarom.

žena uči

Etički ugao goustrajtinga

Iz etičkog ugla, goustrajting često nailazi na osporavanje od strane jednog dela književne kritike i javnosti uopšte. Koliko je legitimno i moralno od strane autora, pisati u ime nekog drugog, ili koliko je legitimno od strane klijenta zatajiti ime pravog autora? Neki idu toliko daleko da ovu delatnost nazivaju „prostituisanjem talenta“, ukoliko se radi o piscu, ili „kićenjem tuđim perjem“, ukoliko se radi o korisniku piščevih usluga.

Da li je baš tako?

U svetu, naročito na Zapadu, goustrajting je legitimna uslužna delatnost koja je sastavni deo usluga jednog pisca-frilensera. Potražnja za ovom vrstom usluga je velika i stalno aktualna. Velike kompanije, menadžeri i motivacioni govornici veoma često traže osobe koje poseduju određene veštine pisanja i uređivanja teksta koje bi uobličile njihov materijal i „spakovale“ ga u knjigu.

Estradne zvezde i politički uticajni ljudi, s druge strane, imaju ambicioznije prohteve. Gotovo se podrazumeva da svaka poznata ličnost čije ime nešto predstavlja u javnosti u određenom trenutku svoje karijere ima potrebu da objavi svoj životopis i da ispriča svoju „ličnu priču“. U tu svrhu će najčešće angažovati goustrajtera. Posrednik između autora i klijenta najčešće je agencija za prevođenje i pisanje, koja će napraviti inicijalni kontakt i spojiti klijenta sa pogodnim autorom.

Devojka uči citate o sreći

Proces goustrajtinga

Sam proces goustrajtinga, kada su u pitanju autobiografije i životne priče, složen je i sastoji se iz nekoliko etapa. Od pravljenja koncepta i strukture priče, do prikupljanja materijala, audio-zapisa, preslušavanja i izvlačenja „suštine“ ili tzv. „mesa“ priče, do postepenog oblaganja „kostura“ (koncepta) tim mesom, deo po deo.

Tako se dolazi do prvog „drafta“ ili radne verzije materijala. Pisac i klijent sve vreme ostaju u kontaktu i često postoji dogovor da klijent pregleda deo po deo teksta, dajući sugestije, zamerke i dopune. Nakon toga sledi stilsko uobličavanje teksta i „brušenje“ sadržaja, kako bi se nabacani materijal složio u smislenu i stilski i estetski ujednačenu celinu, sa dramskim zapletom i efektnim završetkom. Posao se smatra gotovim kada su obe strane zadovoljne konačnom verzijom dela.

Sagledavajući, tako, i motive i sam proces goustrajtinga, možemo reći da se ovo zanimanje ne razlikuje mnogo od bilo koje druge spisateljske usluge na tržištu. Pisac koristi svoj „zanat“ da bi pomogao zainteresovanoj strani da ispriča svoju priču na celishodan i umetnički korektan način. Uostalom, nerealno je očekivati da javna ličnost koja je uspela u određenoj životnoj sferi i iza koje stoje određeni rezultati nužno poseduje i veštinu pisanja potrebnu da tu priču iznese u javnost na kvalitetan način. Uspešan menadžer ne mora da bude i dobar pisac, a virtuozni muzičar ili „oskarovac“, sa izuzetno zanimljivim životopisom, možda nema dovoljno vremena niti spisateljskih sposobnosti da opiše svoj životni put i ostavi pisani trag za sobom. U tu svrhu im pomažu stručni goustrajteri i pisci iz senke, i tako nastaje prirodna fuzija između ove dve strane.

O etički i legitimno spornom goustrajtingu bi se moglo govoriti kada je u pitanju autentično umetničko i stvaralačko delo jednog autora. Dakle, novela ili fikcija izvornog nadahnuća, koja je potpisana imenom druge osobe (ne govorimo o pseudonimu). U ovom slučaju, goustrajter ne pruža uslugu u pisanju i uobličavanju tuđe priče i materijala, već doslovno „prodaje“ svoje delo i svoj talenat. Opravdanost ovakvog potpisivanja možda postoji kada grupa autora stoji iza opusa koji prvobitni autor, iz objektivnih razloga, nije u stanju da završi (opsežna saga; priče u nastavcima, itd), ali se sve dalje pripovesti, po duhu i senziblitetu, oslanjaju na kurs koji je autor zacrtao.

novinarka

Pisanje autobiografija – najzahtevniji vid goustrajtinga

Pisanje autobiografija je možda i najzahtevniji vid goustrajtinga. Od pisca se očekuje da se uživi u lik u čije ime piše, do te mere da može ubedljivo da predstavi njegov karakter, njegove unutrašnje doživljaje i porive, mentalni sklop, reakcije i emocije, tako da čitalac ima živo i neposredno uverenje da čita ispovest osobe koja slovi za autora knjige.

Motivi moraju biti jasni, postupci logični, psihološki portret – veran.

To podrazumeva dobro poznavanje materije, što znači da pisac i klijent moraju da provedu određeno vreme zajedno, u intervjuima, formalnim i neformalnim razgovorima, razmeni ideja i načina razmišljanja. Naravno, ovo zavisi od toga do koje mere klijent želi da otkrije svoju intimu javnosti i kako želi da bude predstavljen u knjizi koju naručuje. Daleko je jednostavnije, s druge strane, sastaviti knjigu od motivacionih govora, audio i video zapisa, ili istraživačkih beleški i naučnih ili popularnih predavanja, jer se radi o opštim mestima i generalnom obraćanju. Zbog toga, po opšteprihvaćenim standardima, pisanje autobiografije obično ima najveću tarifu.

Cene goustrajtinga

Goustrajterski honorar se razlikuje od zemlje do zemlje, odnosno dela sveta. Najveći je, naravno, u zapadnim zemljama, gde početna cena naručene knjige od 200–300 strana iznosi oko 40.000 dolara, i obično se isplaćuje na rate, po završetku svake etape pisanja. Naravno, cene mogu da budu i drastično veće, kada se radi o izuzetno uticajnim klijentima, sa velikim ugledom u javnosti. Godine 2001, „Njujork Tajms“ je objavio da je cena naručene autobiografije Hilari Klinton bila čitavih 500.000 dolara, pri čemu je samo avans iznosio – 80.000 dolara!

Naravno, kako današnja tehnologija poslovanja na daljinu omogućava pružanje „ofšor“ i „onlajn“ usluga, cene istih frilenserskih usluga, pa i usluge goustrajtinga, u Indiji, Kini ili na Filipinima neuporedivo su niže. Tako se cena goustrajtinga za knjigu od 200–300 strana u ovim zemljama kreće od 3.000–5.000 dolara, odnosno 12–18 dolara po strani. Naravno, angažovanje goustrajtera sa drugih kontinenata, iz sasvim različitih kultura i miljea za pisanje autobiografija i ličnih životnih priča može da bude problematično kada su u pitanju verodostojnost i kvalitet same priče.

Na kraju, mogli bismo reći da na našim prostorima još uvek postoji prilična fama kada je u pitanju goustrajting. Ovde ne mislimo na neophodnu diskreciju, već na predrasude i nedovoljno poznavanje prirode i smisla ove delatnosti. Pre svega, moramo raščistiti sa zabludom da ono što nije javno i transparentno u stvaralaštvu mora nužno da bude i nečasno. Oduvek su postojali pisci koji su želeli da ostanu anonimni i kojima slava i uspeh nisu bili preko potrebni. Bilo da piše „u svetlu“ ili „u senci“, pisac radi ono što najbolje ume, a neretko i jedino što zna – PIŠE! Ako to dobro radi, onda su svi u ovoj priči zadovoljni.

Ukoliko želite da angažujete pisca iz senke posetiti ovaj link.

Alisa

Alisa

Postoji ili evolucija ili devolucija. Stagnacija je devolucija.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!