Psihologija

Šta je inteligencija – vrste i podele inteligencije

Pogled inteligentnog čoveka

Inteligencija predstavlja mentalnu osobinu koju čini nekoliko različitih sposobnosti: učenje iz iskustva, prilagođavanje novim situacijama i njihovo razumevanje, kao i sposobnost da se u novim okolnostima primene prethodno stečena znanja, te da snalaženje u njima bude brzo i učinkovito.

Inteligencija podrazumeva i sposobnost razumevanja i korišćenja apstraktnih pojmova i ideja, odnosno apstraktno mišljenje, te mogućnost brzog i lakog učenja i savladavanja zadatih problema.

Po definiciji “Rečnika srpskog jezika” Matice Srpske, inteligencija je “sposobnost brzog shvatanja i razumevanja, umna obdarenost, bistrina, razum”.

Inteligencija je sposobnost prilagođavanja promenama”, rekao je čuveni engleski astrofizičar Stiven Hoking, i sam jedan od najinteligentnijih ljudi na svetu, dok nemački pisac Bertold Breht smatra da “inteligencija nije u tome da ne pravimo greške, već da što pre uvidimo kako da ih pretvorimo u nešto dobro”.

Kako bi sve ovo izgledalo u praksi?

Za razliku od kolege koji nije “obdaren” ovom osobinom, inteligentan student će, na primer, gradivo moći da (brzo i lako onoliko koliko je to moguće) nauči sa razumevanjem, umesto štrebanja napamet informacija koje ne razume.

U učenje će verovatno uključiti logičko povezivanje činjenica, a tamo gde je to moguće, povezaće dato gradivo sa nekim njemu srodnim, te razumevati i pamtiti materiju kroz uočavanje sličnosti i razlika sa nekom drugom, možda već naučenom.

Inteligentan student uglavnom će moći i da ono što je naučio na ispitu izloži jasno, svojim rečima, umesto doslovnim rečenicama iz literature, pa i da izlaganje obogati sopstvenim zapažanjima i primerima, ali i da se po potrebi “snađe” tako što će dovesti u centar pažnje ono što je posebno dobro naučio i time skrenuti pažnju sa onoga što možda i ne zna baš najbolje.

Inteligentno dete

IQ – količnik ili kvocijent inteligencije

U savremeno doba inteligencija je osobina koja se kroz odgovarajuće testove može i izmeriti, a rezultat datih testova je IQ – količnik ili kvocijent inteligencije, za koji se u svakodnevnom govoru ustalio i termin koji se zapravo smatra nepravilnim: koeficijent inteligencije.

Da bi rezultat testa bio relevantan, neophodno je da sami testovi budu prilagođeni određenom uzrastu i populaciji, i pre svega standardizovani, što uglavnom nije slučaj sa brojnim testovima kojima internet povremeno uspeva da nas ubedi da smo obdareni natprosečnim sposobnostima.

Kvocijent inteligencije izračunava se po formuli:

IQ = MU (mentalni uzrast) / KU (kalendarski uzrast) * 100,

pri čemu se mentalna ili umna starost određuje na osnovu datog testa. Ako vaš količnik inteligencije iznosi između 90 i 110, spadate u grupu prosečno inteligentnih ljudi; ukoliko se vaš IQ nalazi između 111 i 139, visoko ste inteligentni, dok ste sa kvocijentom inteligencije iznad 140 – potencijalni genije.

Još 1946. godine u Engleskoj je osnovano udruženje koje bi okupljalo natprosečno inteligentne osobe – Mensa, koja je danas prerasla u međunarodnu organizaciju sa 50 nacionalnih Mensi širom sveta i oko 100.000 visoko inteligentnih članova u više od 100 zemalja.

Prostorna inteligencija

Vrste i priroda inteligencije

Da li se, ipak, može govoriti o inteligenciji kao o opštoj osobini, kod svakog prisutnoj u izvesnom, manjem ili većem stepenu, ili bi se ona mogla “razgranati” u više svojih oblika ispoljavanja?

Američki psiholog Hauard Gardner u svom delu “Okviri mišljenja” iznosi teoriju o višestrukoj ili multiploj inteligenciji.

Definišući inteligenciju kao “sposobnost za rešavanje problema i stvaranje proizvoda koji se cene u jednom ili više kulturnih okvira”, Gardner smatra da svaki pojedinac poseduje sopstvene slabosti i snage, na osnovu kojih se formiraju dimenzije višestruke inteligencije.

Drugim rečima – određeni kvocijent inteligencije ne mora da znači da nismo dovoljno inteligentni, već da naša inteligencija možda leži u nekim drugim sposobnostima, koje ovi testovi ne uzimaju u obzir u dovoljnoj meri. Počevši od razmatranja sedam vrsta inteligencije u pomenutoj knjizi, kasnije je dodao još dve, te prema njegovoj teoriji danas možemo govoriti o devet vrsta ove mentalne osobine kod čoveka.

O kojim se to vrstama inteligencije radi?

Zabeleške

Verbalno-lingvistička ili jezička inteligencija

Malopre pomenuti student koji na ispitu odgovara tečno, elokventno i svojim rečima mogao bi biti primer za razvijenu verbalno-lingvističku ili jezičku inteligenciju.

Ovaj tip inteligencije podrazumeva sposobnost dobrog usmenog i pisanog izražavanja, ali i dobrog pamćenja. Osobe koja su verbalno-lingvistički inteligentne često su sklone ljubavi prema književnosti, bilo kao pisci, bilo kao čitaoci, ali i drugim oblastima u kojima su reči glavno oruđe rada – novinarstvu, predavačkom ili advokatskom poslu i slično.

Zahvaljujući svojoj vrsti inteligencije, ove osobe umeće da vam određeni problem objasne detaljno, zanimljivo i jasno, pa i da u objašnjenje unesu poneku duhovitu dosetku; a i ako sve ovo treba da urade za javnom govornicom, sa time verovatno neće imati nikakvih problema.

Tabla sa matematičkim jednačinama

Logičko-matematička inteligencija

Ipak, ako vam je lako da baratate rečima, ne mora da znači da će isti slučaj biti i sa, recimo, brojevima. I obrnuto – ako ste na rečima škrti, makar to sami i ne želeli, a ide vam od ruke rešavanje matematičkih i logičkih zadataka, poimanje apstraktnih problema, obrazaca i uzročno-posledičnih veza i odnosa, reklo bi se da je kod vas razvijena logičko-matematička inteligencija.

U tom slučaju, verovatno vam neće biti problem da napravite neku složeniju računicu i bez digitrona ili čak i bez pisanja, rešite sudoku sa oznakom “teško”, ili dokučite kakav će biti rasplet detektivskog romana u kome ste stigli tek do sredine. Ova vrsta inteligencije svakako može biti od pomoći onima koji se u svom poslu služe apstraktnim i logičkim razmišljanjem u različitim oblastima – ne samo matematičarima, računovođama i programerima, već i ekonomistima, inženjerima, ekspertima i naučnicima iz različitih sfera, pa i lekarima.

Vizuelno-prostorna inteligencija

Sigurno poznajete bar jednu osobu koja se bez problema snalazi u gotovo nepoznatom gradu, jer joj je dovoljno da jednom prođe bitnim ulicama i upamti gde se šta nalazi i koji putevi i prečice vode do željene tačke u prostoru.

Ovakvi ljudi mogu se pohvaliti razvijenom vizuelno-prostornom inteligencijom, a ono što njima služi kao “oruđe” u razmišljanju i učenju jesu upravo slike – njima je prirodno i lako da posmatraju, ali i da vide, zapažaju i pamte.

Vizuelno-prostorno inteligentni poznanici možda neće moći da se sete vašeg imena, ali će vas sigurno prepoznati po liku, a ovakvi prijatelji sigurno će odmah primetiti vašu novu frizuru ili promenu razmeštaja u vašem stanu. Možda će im biti lakše i da vam objasne gde se nešto nalazi tako što će vam nacrtati mapu, nego obrazložiti rečima. U domen njihovog interesovanja uglavnom će ući ono što ima veze sa slikama – slikanje, crtanje, fotografisanje, film, dizajn, arhitektura, pa i hobiji kao što je slaganje slagalica.

Telesno-kinestetička inteligencija

Na časovima fizičkog vaspitanja ste uvek imali dvojku jer niste umeli da uhvatite loptu ili da preskočite kozlić, a danas nikako da naučite da vozite bicikl ili ispletete šal?

Ako ste uvek imali osećaj da postoji nekakav čudan prekid u komunikaciji između vašeg mozga i delova tela, ne zamerajte sebi – možda samo nemate dovoljno razvijenu telesno-kinestetičku inteligenciju. Oni koji je imaju, sa lakoćom se izražavaju i koriste upravo svojim telom, kojim odlično upravljaju u prostoru i skladno se kreću, i kojim zapravo razmišljaju i uče.

Uz sposobnost brzog pamćenja pokreta, brzo će naučiti plesne korake i uživati u različitim vrstama igre, moći će da se ostvare kao dobri sportisti, u oblastima koje zahtevaju sposobnost izražavanja i komunikacije telom – poput pozorišnih izvođenja ili čak mađioničarskih predstava, i u sferama koje podrazumevaju vešte ruke i dobro baratanje njima – bilo da je to pravljenje nakita, šivenje, pletenje, vajanje, izrada maketa ili možda popravka kućnih aparata.

Muzička inteligencija

Dok ima ljudi koji sa lakoćom izvode i komponuju muziku, ima i onih koji, koliko god se trudili, ne uspevaju da otpevaju muzičku lestvicu a da pritom ne promaše bar nekoliko tonova. Šta odvaja ove dve grupe ljudi? Odgovor bi mogao biti – muzička inteligencija. Muzički inteligentne osobe lako prepoznaju i pamte muzičke obrasce, ritam i ton, brzo pamte melodije, nije im teško da prepoznaju zvuk različitih instrumenata. Ovakve sposobnosti često ih čine ljubiteljima pevanja, sviranja i koncerata, kompozitorima ili predavačima muzičkih predmeta.

Interpersonalna inteligencija

Posebne vrste inteligencije, prema Hauardu Gardneru, vezuju se za čovekov odnos prema drugim ljudima i prema sebi samom. Ako vam je lako da uvidite i razumete tuđe ponašanje, skloni ste da postupke drugih posmatrate iz različitih perspektiva i obično ne grešite u proceni nečijih želja, sklonosti i namera, koje često umete da pročitate i iz samog govora tela, imate dobro razvijenu interpersonalnu inteligenciju.

Smatra se da interpersonalno inteligentne osobe lakše ostvaruju kontakt sa drugim ljudima i sklapaju prijateljstva, te ostavljaju utisak pristupačnosti, društvenosti i komunikativnosti; imaju “moć” da lako rešavaju konflikte, ali i da podstaknu i inspirišu okolinu na različite aktivnosti i da iste umešno organizuju; uz razvijen osećaj empatije, skloni su i da pomažu i brinu o drugima.  Sa svim navedenim osobinama, ovakve osobe imaju predispozicije da postanu dobri psiholozi, ali i političari i diplomate.

Intrapersonalna inteligencija

Suprotna interpersonalnoj bila bi intrapersonalna inteligencija – ona koja određuje koliko ćemo umeća pokazati u razumevanju sopstvenog bića i ličnosti. Da se neko odlikuje intrapersonalnom inteligencijom, prepoznaćemo po tome što ima jasnu i potpunu sliku o sebi – svestan je ko je i kakav je, koje su njegove vrline i mane, želje i mogućnosti.

Da bi stekao takvu sliku, na ovaj način inteligentan čovek često, duboko i temeljno razmišlja, pa je stoga sklon introspekciji u samoći i tišini više nego burnim avanturama u velikom društvu. Ako bismo interpersonalnu inteligenciju mogli da poveženo sa ekstrovertnim, ova vrsta inteligencije mogla bi se vezati za introvertne ljude – koji neretko, usled sklonosti ka analiziranju sebe, ali i okoline, postaju dobri pisci, filozofi, teoretičari.

Nakon objavljivanja “Okvira mišljenja”, Gardner je u svojim potonjim radovima razvio ideju o još dvema vrstama inteligencije: prirodnoj ili naturalističkoj, i duhovnoj ili egzistencijalističkoj.

Naturalistička, prirodna inteligencija

Naturalistička, prirodna inteligencija je mentalna osobina ljudi koji poseduju snažnu vezu sa prirodom i teže životu u skladu sa njom. Ovakve osobe imaju razvijenu svest o potrebi očuvanja životne sredine, uočavaju međusobni uticaj koji priroda i ljudski rod imaju jedno na drugo, kao i promene koje u prirodi nastaju; pokazuju interesovanje za istraživanje i proučavanje okolne sredine, prirodnih pojava i zakona, različitih biljnih i životinjskih vrsta, a takođe se i dobro snalaze u prirodi i vole da borave u njoj.

U ovu grupu inteligentnih ljudi mogli bi se svrstati biolozi i ekolozi, farmeri, baštovani i poljoprivrednici, ali i svi ljubitelji prirode i osobe sa razvijenom ekološkom svešću. S druge strane, za komšiju iz zgrade koji bez trunke griže savesti  baca kese pune đubreta sa terase na ulicu – slobodno možemo konstatovati da i nije baš naturalistički inteligentan.

Duhovna inteligencija

Egzistencijalistička ili duhovna inteligencija

Egzistencijalističku ili duhovnu inteligenciju možemo pripisati osobama koje su sklone da razmišljaju o kompleksnim problemima, pitanjima čije su odgonetke često nedokučive, ili im je makar teško naći jednoznačnan i konačan odgovor – kao što su smisao ljudskog života i postojanja, postanak univerzuma, mistična starost i prastarost kokoške i jajeta, različita religijska pitanja i tome slično.

Ljudi sa značajnim kapacitetom za razmatranje slične problematike uglavnom su filozofi ili duhovni učitelji.

Inteligencija i uspeh

I na kraju – da li je inteligencija, koje god vrste ona bila, sama po sebi dovoljna za uspeh i ostvarenje životnih ciljeva?

Iz primera na koje svako od nas može naići u sopstvenom okruženju, deluje da to nije slučaj, te da inteligenti ljudi, ako ne ulažu trud da svojom inteligencijom nešto postignu, nisu obavezno i uspešni u životu.

Čuveni nadrealistički umetnik Salvador Dali suštinu ovog pitanja sjajno je sročio u slikovitu misao:

“Inteligencija bez ambicija je ptica bez krila”.

Ako inteligencija i može biti temelj i(li) pomoćno sredstvo uspeha, ona nije i čarobni štapić koji će ga kao magijom stvoriti – naprotiv, mora se udružiti sa drugim “pomoćnicima”, kao što su volja i motivacija, želja za uspehom, učenjem i napretkom, ali i upornost i istrajnost u svemu tome.

Dijana Jelenkov

Dijana Jelenkov

Dijana Jelenkov je master profesor srpskog jezika i književnosti. Bavi se pisanjem poezije i proze, kao i lekturom i prevođenjem. Svoje radove objavljivala je u časopisima “Majdan”, “Trag” i “Nedogledi”, a neki od njih su i nagrađivani. Koautor je prozno-pesničke zbirke “Dodir”.

komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prijavi se!

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!