Ako želite uspeh, pretvorite interesovanja u strasti

Uspeh je najživlji od svih Bogova koji još uvek žive, najveći san koji sanjamo i najveći tiranin koji oblikuje naše živote.

U modernom društvu postoji samo jedan sistem vrednovanja i on nije etički – on je krajnje pragmatički princip. Ono u šta današnji čovek veruje jeste uspeh i on tako prosuđuje o drugim ljudima.

Koliko puta ste se do sada zapitali zašto niste uspeli i sami?

Izgovori za neuspeh. Pronaći ćete se svakako

Leri Smit je kanadski pofesor ekonomije iza kog je uspešna karijera. Ono što Leri radi možda sa većim uspehom nego što predaje ekonomiju, jeste da ume da pronađe onu tanku žicu u vama i da vas isprovocira da ostanete bez opravdanja za bilo šta što niste uspeli da ostvarite u svom životu, a želeli ste.

Leri je tu da vam lupi ledeni šamar samospoznaje o svim vašim slabostima i neodlučnostima, ali i veštinama.

Dakle, zašto nećete uspeti u tome da imate veliku karijeru, pita on, i pre nego što zaustite da bilo šta kažete, nastavlja.

Prvo, kaže profesor Smit, ne treba da razgovaramo o dobrim karijerama, već samo o izvrsnim karijerama. Jer danas nema dobrih poslova. Danas možete biti na vrhu ili na dnu, a poslovi koji su negde između izumiru iz časa u čas.

Svako od nas ima neki san o velikim stvarima koji se vraća sa vremena na vreme i svako, kad se on vrati, ne istraje u želji da mu se posveti do kraja. Ljudi imaju ogromnu kreativnost kada dođu u situaciju da obrazlože zašto nisu uradili nešto o čemu su sanjali. Lista je ogromna, a izgovori živopisni.

Izgovori za neuspeh

Najčešći izgovor glasi: velike karijere su sasvim očigledno za većinu ljudi u potpunosti pitanje sreće. Nastaviću po svome, držaću se svoje rutine, i ako imam sreće imaću i izvrsnu karijeru, a ako nemam, ostaće mi moja dobra karijera. Ali pošto dobra karijera ne postoji, to neće moći da funkcioniše.

Drugi izgovor je da su najuspešniji ljudi genijalci i da to nije dostupno svakome. Sa druge strane, držaću se svoje odgovornosti, biću najkompetentniji za svoju struku što se može biti i to će biti dovoljno da stvorim dobru karijeru. Ali, kaže Leri Smit, ovo nisu pedesete godine prošlog veka, i insistiranjem na kompetenciji nećete dobiti nikakve zasluge od bilo koga.

I naravno, poznato opravdanje koje kaže „Uspešni su čudaci. A ja nisam čudak. Svako ko tako slepo sledi svoju strast je pomalo opsesivan, pomalo čudan. A ja, ja nisam taj lik, ja sam normalan, ja sam pristojan, ja sam fina, pristojna osoba, normalna, dakle, osoba bez strasti.“

I šta obično ostaje takvim ljudima. Ostaje im da nastave da rade, da budu vredni, da budu zaista vredni i da čekaju da drugi primete koliko su oni vredni i da za to budu nagrađeni jer to je sasvim logičan sled događaja To je čisto matematički objašnjivo i tačno. Ali šta kad praksa pokazuje da se to ne dešava?

Interesovanja moraju postati strasti ako želimo uspeh

U čemu je rešenje? U tome da nam je potrebno dvadeset interesovanja, ali samo jedna strast. Ne možete očekivati uspeh u nečemu što vas samo interesuje i ne možete imati mnogo strasti u životu istovremeno.

A strast rađa uspeh. Kada se ka nečemu krećete iz strasti onda više nema odricanja i nema radnog vremena. Čitav život je jedno veliko strasno putovanje koje se spolja obično doživljava kao „izvanredna karijera“.

Morate imati mnogo interesovanja da biste prepoznali zašto je jedno od njih više vaša sudbina od drugih, ali na kraju morate odabrati to jedno i prepustiti mu se bez oklevanja. Tako nastaju velike stvari.

Jednom ćete, kaže Leri Smit, imati dete i ono će vam jednog dana reći:

„Tata, mama, ja imam san da postanem mađioničar“. Vi ćete mu odgovoriti sa podsmehom: „Sine, to je previše opasno“. Ili ćete mu reći: „Sine, znaš, i ja sam nekada imao svakakve snove, ALI…“

A bilo bi najbolje da mu možete reći:

„Sine, ti imaš san, idi i bori se za njega kao što sam i ja nekada uradio.“

Ali nećete moći to da kažete jer to nikada niste učinili.