Punoletstvo, osamnaesti rođendan i “svečan” ulazak u svet odraslih mnogo su više od formalnog sticanja zakonskih prava i statusa “zrele ličnosti”. Zapravo, mnogi tinejdžeri infantilno veruju da punoletstvo znači svu slobodu odlučivanja i priliku da ostvare svoja prava.
Međutim, iako donosi brojne promene, posebno na emotivnom planu, osamnaesti rođendan će verovatno (bar još neko vreme) predstavljati običan broj za roditelje i sve druge starije rođake. “Mladi odrasli”, punoletni ljudi i dalje će biti etiketirani kao “premladi” za nešto ili pak “dovoljno stari da preuzmu odgovornost”.
Premda je celo formalno obrazovanje usmereno na to danas pripremi za odraslo doba, treba postaviti pitanje: da li su mladi zaista prevazišli fazu detinjstva i adolescencije i koji ih sve izazovi očekuju jednom kad napune 18 godina? Kako zapravo jedan broj povlači granicu između toga da ste maloletni i pravno odgovorni? Sa kakvim emocijama se mladi nose? Pročitajte.
Ulazak u svet odraslih – uzbuđenje i strah
Zvanično, punoletstvo označava prelazak iz detinjstva u svet odraslih. Bez obzira na stepen emotivne zrelosti, društvene uključenosti i odgovornosti, proslava 18. rođendana je uvek pod okriljem pomešanih osećanja. Pored uzbuđenja i radosti, “emotivni pratioci” mladih adolescenata su svakako i blaga anksioznost i strah zbog nepoznatog.
Nije uvek lako nositi se sa svim novim informacijama. Ushićenost zbog novostečenih sloboda i prava na odlučivanje u senci su stalnih upozorenja od strane odraslih. Roditelji i nastavnici imaju velika očekivanja, pa mladi ljudi neretko osećaju potrebu da “razjasne” svoj život, da imaju konkretne ciljeve, pa čak i razrađenu strategiju kako da do njih stignu.
Donekle, postoji i taj pritisak da se bude uspešan – iako je jako zbunjujuće s obzirom da godine nisu isto što i iskustvo. Postajemo uspešni zahvaljujući doživljajima i isto tako ne moramo nužno da budemo “stari” da bismo neka iskustva imali. Mladi ljudi koji nisu svesni ove činjenice mogu osetiti strah, jer ne znaju odakle da počnu i čemu streme.
Osamnaest godina ne znači nužno da mlad čovek mora da shvati svoj život i potpuno upozna sebe. Pronalaženje individualne svrhe u ovom svetu i društvu je zapravo dugo životno putovanje i zahteva mnogo više vremena. Dakle, iako važi za prekretnicu u tom pravnom i zakonskom smislu, punoletstvo je tek početak.
Prilike i odgovornosti – trenutak za pravljenje izbora
Punoletstvo donosi nove prilike, ali i veće odgovornosti. Za mlade ljude koji su na pragu odraslog doba može biti istinski preplavljujuće kada treba da se suoče sa odlukama od životnog značaja kao što je izbor karijere, preuzimanje finansijskih obaveza ili osamostavljivanje i odlazak iz porodičnog doma.
Osamnaest godina predstavlja ivicu odgovornost i pokreće važna pitanja o budućnosti. Koji poziv izabrati, kako izabrati fakultet, kada je vreme da se odlučite na brak, osnivanje porodice, hoćete li imati dece i slično.
Sva ova važna pitanja mogu postati izvor velikih frustracija i stresa, pogotovo ako odrasli iz okruženja postanu previše invazivni i uporni. Društvo postavlja određene standard i očekivanja prema punoletnima, što može izazvati zbunjenost i anksioznost kod adolescenata. Mladi će možda nekad i potpuno ignorisati sugestije, poređenja i neželjene savete roditelja i drugih starijih, ali na kraju dana – ipak će razmišljate o svemu. Neće uvek biti lako pronaći balans između želje za eksperimentisanjem i potrebom da budu odgovorni članovi društva.
Emocionalna zrelost i nesigurnosti
Sa punoletstvom se prave krupniji koraci koji vode ka emocionalnoj zrelosti. Međutim, proslava čuvenog 18. rođendana nekad može biti okidač za razvoj nesigurnosti i sumnje u sopstvene vrednosti. Mladi ljudi postaju sve svesniji sopstvenih osećanja i uče kako da se nose sa novim pritiscima porodice, vršnjaka i šire zajednice.
Jedan od izazova sa kojima se tek punoletni ljudi suočavaju svakako su dvostruki standardi od strane odraslih. Kada se ponašaju nezrelo, reći će im da se ponašaju kao odrasli. U situacijama kada pokušaju da izraze svoje mišljenje, možda će im savetovati da se povuku, jer su još premladi.
Slično je i sa izražavanjem emocija. Ukoliko se desi da mladi ljudi nastupe i reaguju eksplozivno ili jednostavno pokažu kako se osećaju, postoji mogućnost da naiđu na nerazumevanje, jer “tako svet funkcioniše, drugi ne mare za vaša osećanja”. Ovakve kontradiktornosti sasvim očekivano izazivaju mnoštvo pitanja: da li to znači da treba postati apatičan i ravnodušan? Emocije nisu validne i naš glas niko ne čuje u odraslom svetu? Da li su odrasli zaista u pravu samo zato što su stariji?
Pitanja su dobra, jer nas od puta nesigurnosti vode ka emocionalnom sazrevanju i odgovorima. Možda treba početi od ideje da ne moramo ponoviti greške i propuste generacija pre nas i da uvek postoji mogućnost da promenimo obrasce ponašanja za svoju i generacije koje slede.
Proslava 18. rođendana – stres i euforija oko pripreme proslave
Slikovit primer “emotivnog ringišpila” na kom se mladi tek punoletni ljudi voze svakako predstavlja proslava 18. rođendana. Organizacija rođendanske zabave može biti izazovan i zahtevan posao i za odrasle ljude (imajmo u vidu da postoji čak i zanimanje: profesionalni organizator događaja). Stoga se samo može pretpostaviti koliko stresa i euforije izaziva kod slavljenika od kog se toliko mnogo očekuje. No, ovo ujedno može biti odlična prilika da se pokaže spremnost za preuzimanje odgovornosti. Kada shvati organizaciju rođendana kao “test zrelosti”, tinejdžer zapravo može veoma uspešno uz podršku odraslih da se istakne kao odgovoran mlad čovek.
S obzirom na sve pomenute slobode, obaveze i odgovornosti koje donosi, punoletstvo je zaista trenutak vredan slavlja. Ako ste roditelj, možete pomoći svom detetu da napravi plan – da izabere prostor koji će iznajmiti za proslavu, odluči se oko menija keteringa, opredeli za bend ili DJ-a, pronađe pravi stajling za to veče i slično. Uz suptilno vođstvo i blagovremeno planiranje, proslava 18. rođendana pokazaće u pravom svetlu da je vaš tinejdžer na dobrom početku da izgradi ispunjen i zadovoljavajući život.
Izbeći stres i anksiozne epizod povodom nastupajućeg 18. rođendana je moguće, ukoliko se isključi “romantizovanje” nezavisnosti i samodovoljnosti. Roditelji bi trebalo da pokažu tinejdžerima da slobode koje punoletstvo donosi ne znače odsustvo odgovornosti, kao i da ulazak u svet odraslih nije samo druženje u klubovima. Biti punoletan znači raditi na sebi, ličnom rastu i razvoju i samostalno obavljati svakodnevne poslove. Iako može biti poprilično zbunjujuće, u isto vreme oslobađajuće i zastrašujuće, ovo iskustvo shvatanja i razumevanja sebe je samo početak i definitivno trenutak vredan urnebesnog slavlja.
Vaš komentar