Šta je ateroskleroza?

Ateromatoza, arterioskleroza i ateroskleroza su jedni od vodećih krivaca što internisti, kardiolozi i vaskularni hirurzi imaju pune ruke posla.

Mnogobrojnim medicinskim istraživanjima poslednjih decenija dokazuje se da odredjene životne navike, kao i odredjena oboljenja, mogu značajno doprineti razvoju kardio-vaskularnih oštećenja.

A svaka vrsta oštećenja krvnih sudova predstavlja i faktor rizika za srčana oboljenja. Zbog toga ćemo u kratkim crtama navesti današnja shvatanja o etiologiji ateromatoze, arteriosleroze i ateroskleroze.

O definiciji i nazivu

Ateromatoza, arterioskleroza i ateroskleroza su dakle veoma rasprostranjene bolesti krvnih sudova. I pored velikog broja naučnih publikacija u svetskoj literaturi gledišta o suštini ateroskleroze nisu jedinstvena.

Medjutim, postoji dosta slaganja o osnovnoj definiciji ove bolesti krvnih sudova, pa da objasnimo…

Kod ateroskleroze karakteristična su, vidljiva čak i golim okom, ispupčenja u obliku jastučića različitih veličina, koji su žućkaste boje zbog sadržine masti i holesterola.

Te promene u početku oboljenja zahvataju samo unutrašnji sloj krvnog suda (intimu), ali se vremenom proširuju i na srednji deo zida, koji u medicini zovemo medija. Vremenom, kako bolest napreduje, dolazi i do zakrečavanja, te arterije postaju tvrde i krute – neelastične. Ukoliko osnova promena obitava u masnim promenama intime, tada se govori o ateromatozi, a ako je u pitanju zakrečavanje – o arteriosklerozi.

Ako pored masnih promena paralelno postoje i promene u smislu tvrdoće arterije, tada je reč o aterosklerozi.

Svetska zdravstvena organizacija definisala je aterosklerozu ovako:

“Ateroskleroza je raznovrsna kombinacija promena na intimi arterija (za razliku od arteriola) koje se sastoje u žarišnom nakupljanju lipida, kompleksnih ugljenih hidrata, raznih produkata krvi, fibroznog tkiva i naslaga kalcijuma, a sve je to praćeno i promenama u mediji”.

Ateromatoza za posledicu ima poremećaj u funkciji arterija. Zid arterije trpi poremećenu ishranu kiseonikom, opežan je i/ili prekinut protok krvi, zbog suženja. Posledica je umanjeno snabdevanje organizma krvlju, kao i kiseonikom.

Gde se najčešće javlja ateroskleroza?

Ateroskleroza može da bude opšta ili lokalizovana na pojedina specifična arterijska područja. To su na prvom mestu arterije srca, mozga, bubrega i aorta. Zatim se javljaju aterosklerotične promene arterija udova, naročito doljih, što je česta pojava kod pacijenata koji boluju od dijabetesa.

Dijabetičari su najbolji primer koji pokazuje kakve posledice nastaju kada se smanji ili prekine protok krvi kroz arteriju.

Tada, naime, dolazi do izumiranja tkiva, obično su to prsti ili stopalo, što se ispoljava u vidu takozvane gangrene.

Ateroskleroza i faktori rizika

Hiperkalorična ishrana – Veliki broj naučnih istraživanja, kao i višegodišnje praćenje pacijenata i cele svetske populacije, ukazuju da hiperkalorična ishrana, bogata životinjskim mastima i ugljenim hidratima dovodi do razvoja ateroskleroze.

Tim pre ukoliko je još i siromašna vitaminima, mineralima, aminokiselinama i esencijalnim masnim kiselinama. Gojaznost sama za sebe ne mora biti siguran put ka aterosklerozi. Medjutim, gojaznost je često udružena sa arterijskom hipertenzijom, dijabetesom, slabom fizičkom aktivnošću, što može biti okidač za razvoj raznih kardio-vaskularnih bolesti, pa tako i ateroskleroze.

Dijabetes – je definitivno bitan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, pod uticajem specifičnih metaboličkih poremećaja koji dovode do promena na arterijama mnogih organa.

Cigarete – Duvanski dim izaziva spazme krvnih sudova, što utiče na razvoj ateroskleroze.

Nedostatak fizičke aktivnosti – Poznato je da fizički aktivne osobe imaju znatno bolju vazomotornu regulaciju, te da osobe koje svoj profesionalni rad obavljaju sedeći češće oboljevaju od ateroskleroze, nego što je to slučaj kod fizičkih radnika. Osim toga, i metabolizam miokarda je znatno intenzivniji u toku fizičkih aktivnosti.

Stresne situacije – Uticaj stresnih situacija na razvoj koronarnih bolesti je mnogo veći nego što se to u praksi priznaje. Sve velike i nagle životne promene, kao i konstantna izloženost stresu utiču ne samo na nervni sistem, već i na kardio-vaskularni i endokrini, što za sobom može ostaviti negativne posledice na opšte zdravstveno stanje.