Rad na sebi i izgradnja mindset-a usmerenog na razvoj ne podrazumevaju uvek čitanje, meditacije, jogu i slične duhovne prakse. Zapravo, veliki uticaj na mentalno zdravlje mogu imati i neke “praktičnije” aktivnosti poput putovanja, pogotovo ako je reč o dalekim destinacijama.
Može se činiti da presedanja na aerodromu, težak prtljag i dugo čekanje ne izgledaju kao recept za optimalno mentalno zdravlje. Međutim, naučnici tvrde da su putovanja i te kako dobra za naš mozak, da proširuju naš um i da jednostavno rezervisanje odmora već može značajno povećati osećaj sreće i zadovoljstva.
Iščekivanje letovanja, prelepih plaža, spontanih avantura sa egzotičnim ali opet pristupačnim strancima – sasvim je jasno odakle uzbuđenje potiče. No to nisu jedini razlozi zbog kojih su putovanja dobra strategija za jačanje uma i formiranje zdravog mindset-a.
Putovanja ublažavaju stres
O vezi između putovanja i tog čuvenog osećaja opuštenosti i mira bez stresa svakodnevice svedoče gotovo sve brošure o krstarenjima i turističkim aranžmanima. Dovoljan je jedan pogled na kristalno čisto more, ležaljke ispod palmi ili predivne predele nekog ostrva pa da osetimo kako nervoza i stres napuštaju naše telo.
Međutim, odnos između putovanja i stresa je malo komplikovaniji nego što mislimo. Nije dovoljno samo ukrcati se na avion. Tačno je da postoje neke studije koje pokazuju značajne padove stresa nakon dva ili tri dana boravka u inostranstvu. Ipak, ne treba zanemariti i one druge, koje ukazuju na činjenicu da odlazak u daleku zemlju može postati izvor novog stresa. Zapravo, ovo je sasvim razumljivo i očekivano – na novom smo mestu, okruženi strancima, ne znamo gde se šta nalazi i osećamo jak pritisak i potrebu da se uklopimo.
Najbolje što se u ovakvim situacijama može uraditi jeste da identifikujemo stresore i da onda u skladu sa tim i postupamo. Za ljude koji ne vole planiranje putovanja, najbolje je da se oslone na turističku agenciju. Ako je stresor samostalna organizacija izleta i uklapanje sa lokalnim prevozom, opet postoje načini da se izbegne nervoza (pokušajte da obiđete znamenitosti sa stručnim vodičem u nekoj manjoj grupi).
Putovanja su gorivo za kreativnost
Nepoznata prostranstva, egzotični predeli i neobične kulture i narodi imaju veliki uticaj na našu kreativnost. Zapravo, povećavaju i kognitivnu fleksibilnost i dubinu misli, kao i našu sposobnost stvaranja dubokih veza između različitih oblika. Naravno, nije dovoljno samo otputovati. Potrebno je da se svojom destinacijom “bavimo”, bez objektivnog posmatranja. Ključni proces za kreativni podsticaj je naša multikulturalna angažovanost, prilagođavanje i uranjanje.
Tehnički, kreativnost je povezana sa neuroplastičnošću. Promena i svež stimulans poput svega što doživljavamo u inostranstvu pokreću ovaj efekat, izazivajući sinapse i buđenje novih područja u našem mozgu. Dakle, ukoliko su naš izbor za putovanje Sejšeli, važno je da se i pre leta informišemo o tome kakva nas lepota i egzotika čeka. Još bitnije je da jednom kad stignemo u Viktoriju ili na preivno ostrvo Mahe dopustimo sebi uživanje u neobičnoj hrani, mirisima i jednostavno upijanje prirodnih lepota. Sa svakim iskustvom stvara se prilika za neke nove moždane veze i jačanje kreativnog uma.
Putovanja povećavaju empatiju
Putovanja na daleke destinacije i upoznavanje drugačijih običaja, rituala i kultura definitivno pomažu da se smanje predrasude (ako ih imamo), urušavaju netrpeljivost i približavaju nam različitosti. Zapravo, put do empatije počinje tim pozitivnijim pogledom na ljude iz zemalja koje posećujemo. Otkrivanje Meksika, Brazila ili nekih neobičnih predela Balija i Tajlanda, za Evropljane posebno, može biti neponovljivo iskustvo. Suočeni sa drugačijom kulturom, praktično moramo da zastanemo i ponovo preispitamo svoje stavove.
Čin zauzimanja druge perspektive je ključni sastojak saosećanja i empatije. Povezivanje sa drugom kulturom pomaže da prepoznamo da naš (egocentričan) način gledanja na svet nije jedini način. Tako se formira svest i drugačiji mindset, pa i po povratku kući razmišljamo o ljudima koje srećemo sa više razumevanja, nežnosti i otvorenijeg uma.
Putovanja smanjuju rizik od depresije
Putovanja mogu biti efikasan alat protiv lošeg raspoloženja. Studija sa klinike Maršfild u Viskonsinu pokazala je na osnovu ankete krajem devedesetih godina prošlog veka da žene koje putuju najmanje dva puta godišnje imaju manje šanse da pate od depresije i hroničnog stresa. U novom dobu svesnosti, psiholozi počinju da ispituju ovaj efekat. Pokazalo se da putovanja poboljšavaju naše raspoloženje, povećavaju zadovoljstvo životom i povećavaju ukupnu sreću. Koliko dugo traju ovi benefiti još nije dovoljno jasno, ali se čini da se većina istraživača slaže da postoji definitivan kratkoročni skok sreće, koji se vremenom smanjuje.
Egzotična putovanja kao ključ produktivnosti
Prema studiji na Harvardu koja je obuhvatila 400 putnika, čak 94% ispitanika je imalo više energije po povratku sa putovanja. Dakle, odmor može da nam pomogne da postignemo ciljeve u karijeri i preusmerimo energiju na sve one stvari koje želimo da postignemo. Promena sredine čini čuda, menja percepciju, a kada se sa odmora vratimo, uvek imamo uspomene i mogućnost da se setimo zabavnih iskustava. Zapravo, ova prisećanja nam mogu pomoći da ostanemo u kontaktu sa ovim značajnijim delovima života, posebno kad svakodnevnica postane previše naporna. Ova dodatna energija elana i pozitivnosti će sasvim sigurno biti dobar podstrek i motivacija za ostvarivanje svih ciljeva koje smo sebi postavili.
Putujući povećavamo samopouzdanje i podržavamo lični rast
Izlazak iz naše zone udobnosti je od suštinskog značaja za lični rast i razvoj. Kada često putujemo, pomažemo ovaj proces, jer smo “primorani” da komuniciramo sa novim ljudima, naučimo nepoznate običaje i istražujemo nove destinacije. Svakim od ovih koraka, zpravo, razvijamo poverenje u sebe i svoje sposobnosti. Podrazumeva se da savladani izazovi stoje kao dokazi o našim veštinama i da utiču pozitivno na stepen našeg samopouzdanja i samouverenosti.
Dakle, vredi iskoristiti putovanja kao priliku da smanjimo stres, povećamo svoju kreativnost i izađemo iz zone udobnosti. Ne samo da ćemo osnažiti svoje mentalno zdravlje, već i izgraditi zdrav način razmišljanja koji nas vodi ka uspehu i osećaju sreće i zadovoljstva svojim životom.
Vaš komentar