Stiv Džobs. Vrtoglavi život genija

Ovako snažnu ličnost koju su pokretačke strasti nagonile na velike podvige, nemoguće je opisati u kratkim crtama. Hiljade stranica su napisane o Stivu Džobsu i možda nijedna neće obuhvatiti njegov život do detalja.

Napravićemo malu retrospektivu kroz zanimljive ključne detalje iz biografije Stiva Džobsa vredne daljeg čitanja i saznavanja. Možda saznate nešto novo o njemu, možda vam se ne dopadne ili se oduševite njime, kako god bilo, ravnodušnosti nema mesta.

Legat stvaralačkog genija Stivena Džobsa su prave pravcate revolucije u tehnologiji i industriji: personalnih računara, animiranih filmova, iPhone mobilnih telefona, tablet-računara, digitalnog izdavaštva. Otvorio je novo tržište digitalnih sadržaja zasnovano na aplikacijama. Ostaće ikona inventivnosti, imaginacije i kreativnosti.

1. Traganje za smislom

Stiven Pol Džobs (Steven Paul Jobs) rođen je 24. februara 1955. godine u San Francisku, Kalifornija. O biološkim roditeljima nikada nije hteo da govori, jednostavno Paul i Clara Jobs za njega su bili – pravi roditelji.

Živeli su u okrugu Santa Klara koji je ranih pedesetih godina XX veka bio poznat pod imenom Silicijumska dolina, gde je bezbroj firmi proizvodilo elektronske komponente i uređaje za računare.

Okružen inženjerima raznih profila, mladi Stiv odrasta u sredini u kojoj je normalno da u svakoj kući postoji garaža/radionica u kojoj se dorađuju, sklapaju i usavršavaju razne elektronske spravice. Idealno okruženje za radoznalog dečaka. Pre polaska u osnovnu školu naučio je čitati, pisati i računati.

Šesti razred osnovne je preskočio jer je bio inteligentniji od ostalih učenika.

Džobs nije trpeo autoritete niti se ikoga bojao. Ponekad se u školi dosađivao. Po završetku osnovne škole upoznaje jednu od najvažnijih osoba u svom životu: 18-godišnjeg Stivena Voznijaka, talentovanog elektrotehničara koji je bio poput Stiva – nepopravljivi zaluđenik elektrotehnikom i računarima.

Stiv je proveo samo jedan semestar na Rid Koledžu (Reed College) i odustaje veoma brzo – od časova ga više zanimaju zen budizam (pogledajte neke od tehnika povećanja prisutnosti) i LSD.

„LSD mi je pomogao da razumem neke stvari i ojačam čula“, govorio je Džobs.

Pridružio se hipi komuni u Oregonu, gde mu je glavno zaduženje bilo – uzgajanje jabuka. Nekoliko meseci kasnije, vraća se u Kaliforniju u potrazi za poslom. Zapošljava se u Atariju, firmi koja se bavi proizvodnjom video-igara, štedi novac za putovanje u Indiju „u potrazi za  prosvetljenjem„.

2. Apple u garaži

Voznijak i Stiv su redovno odlazili u kompjuterski klub Houmbra (Homebrew Computer Club) na sastanke istomišljenika. Grupa zanesenjaka računarima – profesionalaci i radio-amateri su danima i noćima radili na izgradnji personalnog kompjutera (PC) i stvaranju novih softvera. Znanje koje je Voznijak pokupio na ovim sastancima, ali i talenat, omogućili su mu da napravi podvig vredan pažnje – lični kompjuter!

Stiv Džobs je ubrzo shvatio da bi izum njegovog prijatelja mogli prodati softverašima amaterima (koji su hteli pisati softvere, a ne da gube vreme na uklapanju delova računara). Džobs je ubedio Voznijaka da pokrenu firmu: Apple Computer je zaživeo 1. aprila 1976. godine. Sledećih meseci u Stivovoj garaži montiraju ploče za Apple I računare koje prodaju nezavisnim trgovcima računara u okolini.

U to vreme Voznijak radi na savršenijoj verziji računara Apple 2 i pravi moćan sistem koji podržava grafiku u boji (izlazi na tržište aprile iste godine). Džobs i Voznijak su dobro znali da bi im novi projekat mogao doneti novac i uspeh, pa Džobs odlučuje da potraži investitora, tj. nekog ko bi im dao početni kapital.

Investitor Majk Markuli pristaje na saradnju i ulaže 250.000 dolara u Apple (januara 1977.) i to u zamenu za jednu trećinu vrednosti kompanije. I zaista – kompanija je vrlo brzo postala primer američke uspešnosti. Zbog jednostavnog načina upotrebe i trendi performansi, Apple II ostavlja velike konkurente iza sebe, a njegova prodaja ide pod oblake. Osnivači Apple-a postaju milioneri.

Najveći talas u prodaji je došao nakon VisiCalc-a, prvog komercijalno uspešnog programa za proračun i statistiku: stotine hiljada računovođa i malih preduzetnika kupuju Apple II koji im omogućava izvrsnu stvar – pravljenje proračuna i statistika kod kuće! Do kraja 1980. godine, Stiv Džobs je inkasirao više od 200 miliona $. A imao je tada samo 25 godina.

3. Mac u inat svima

Obilazeći laboratorije Xerox PARC-a, Džobs se prvi put upoznaje sa novim tehnološkim otkrićem: GUI (Graphic User Interface) i mišem. Ima ideju za novi računarski projekat kome daje ime Lisa.

Da li zbog svog nezgodnog temperamenta ili relativnog neiskustva u tehnologiji i marketingu, tek – Stiv biva izbačen iz tima. Saradnici su ga opisivali kao vrlo inteligentnog, ali hladnog i surovog.

Možda im je smetao njegov moto: „Uvek radi“.

Ne okleva, smišlja osvetu i pokreće nov projekat. Sastavlja mali personalni računar koji će biti lak za korišćenje uz opasku: „onaj koji ume da koristi toster umeće da koristi i njega„. Naziva ga Macintosh (jeftinija i manja verzija Lise) i koristi GUI interfejs, miša i drop-drown menije.

Tri godine koje je utrošio na razvijanje Macintosha bile su najproduktivnije za Stiva. Sakupio je grupu posvećenih, mladih inženjera koji u potpunosti stoje iza njegovog gesla: „Računar za nas ostale“. Stali su na crtu i postali konkurenti ne samo grupi oko Apple II računara već i grupi koja je radila na projektu Lisa.

Konačno 24. januara 1984. godine Stiv Džobs prezentira Macintosh na  godišnjem sastanku deoničara kompanije. Proizvod je lansiran uz veliku pompu i u prvih nekoliko meseci postiže uspeh.

4. NeXT godine

Posle oštre rasprave i reorganizacije kompanije 1985. Odbor Apple-a izbacuje Džobsa iz operativnih poslova. Iste godine i Voznijak daje ostavku i osniva svoju kompaniju. Stiv se ne predaje. Smišlja nove poduhvate i dolazi na ideju da pokrene novu informatičku firmu čiji bi cilj bio visoko obrazovanje i u posao uključuje mali broj ljudi iz Apple kompanije.

Sve svoje snage polaže na ideju za novu mašinu – NeXT koju prezentuje oktobra 1988. Super kompjuter je imao najbolji hardver, najnapredniji softver i operativni sistem NeXTStep koji su koristili vojska i fakulteti, jednostavan za upotrebu.

Međutim, prodaja je slabo išla. Nekoliko godina Džobs uzaludno pokušava da unapredi sistem i napravi jeftinije radne stanice. Suosnivači jedan za drugim odlaze, firmi nedostaje finansijska potpora. Stiv Džobs je po sosptvenim rečima bio slomljen.

5. Pixar

Još 1986. Džobs je kupio kompaniju Pixar od Džordža Lukasa, filmskog režisera i scenariste, koja se bavila kompjuterskom grafikom (raniji naziv kompanije bio je Graphic Group). Džobs sa svojim timom radi na softveru i postaju kompanija specijalizovana za specifične softvere za animaciju. Odlučujući momenat je bio potpisivanje ugovora sa Diznijem i snimanje prvog dugometražnog animiranog filma „Toy Story„.

Džobs nikada nije bio toliko zanesen svetom grafike, animacije i produkcije filmova, to je za njega bio više hobi (u isto vreme radi na NeXT projektu).

U novembru 1995. “Toy Story” je na vrhu box-office liste!

Stiv Džobs koji je u vlasništvu imao 80% firme, povećava svoju neto vrednost na preko 1,5 milijardi $ – pet puta više novca što je ikad zaradio u Apple-u tokom osamdesetih!

6. Povratak u Apple

Stiv se sticajem okolnosti vraća u Apple 1996. godine.

Kompanija je nekako u to vreme počela da propada pa im je kupovina Džobsovog NeXT operativnog sistema dobro došla. Stiv Džobs radi najviše u svom životu (u isto vreme vodi Pixar i radi na svim projektima). Reorganizuje kompaniju i izbacuje inovativne porizvode iMac i iBook.

Programeri su oduševljeni Mac platformom. Nakon tri godine iscrpljujućeg rada, Stiv Džobs je Apple postavio na pijadestal cool tech ikone.

Tokom 2000-te postaje izvršni direktor firme i pokreće operativni sistem pod imenom Mac OS X. Ovaj sistem je imao šest glavnih verzija što se pokazalo ključnim za kasnije Digital Hub strategije 2001.

Od tada pa nadalje se iz Apple-a u svet plasiraju sve napredniji: digitalni sadržaji, aplikacije i uređaji koje su nas sve promenili: iTunes (prodavnica muzičkih zapisa), iPod (Vokmen digitalnog doba), iPhone, iPad…

Svi su oni plod osnovne ideje Stiva Džobsa – težiti savršenstvu i jednostavnosti korišćenja bilo kog uređaja.

Svima nam je poznato koliko su Apple telefoni danas popularni među korisnicima širom sveta, a ukoliko i vi imate iPhone telefon i želite da vam dugo traje, ili ste uočili neki problem u njegovom radu, obratite se servisu Switchtel. Više informacija možete pronaći na ovoj web adresi: https://www.switchtel.net/iphone-servis.php

Zanimljive činjenice o Džobsu:

– Svaki originalni Macintosh u sebi sadrži metalnu pločicu sa otisnutim potpisom Stiva Džobsa
– Računar Macintosh je dobio ime po sorti jabuke – McIntosh Red
– 1993. se našao na listi magazina „Fortune“ kao jedan od najnezgodnijih šefova SAD
– Bio je besan što je Google dizajnirao Android uređaj, uletevši tako kao takmac Apple-u na tržište telefona
– Voleo je da se šeta bos po kancelariji
– Jedan je od najmlađih ljudi na Forbsovoj listi: bio je na 17-tom mestu 2010, a 2011. na 39-tom mestu.
– Bio je pesketarijanac. Jeo je samo ribu, ne i drugo meso
– Ronald Regan je 1986. dodelio Nacionalnu medalju za tehnologiju Stivu Džobsu i Stivenu Voznijaku
– 2010. „Financial Times“ ga proglašava za ličnost godine
– 16. oktobar se od 2011. obeležava kao „Steve Jobs Day“

Citati Stiva Džobsa

„Moje mišljenje je da su ljudi u stvari stvaraoci oruđa, a računar je najneverovatnije oruđe koje smo stvorili“.

„Često ljudi i ne znaju šta žele dok im to ne pokažemo“

„Mi ne dobijamo priliku za mnoge stvari, a svako bi trebao biti izvrstan u nečemu. Jer ovo je naš život. Život je kratak, a onda umirete, razumete? Dakle, ovo je ono što smo odlučili učiniti sa našim životom. Isto tako mogli smo sedeti u manastiru negde u Japanu.“

„Osnovna zamisao Epla je bila da pravi komjutere za ljude, a ne za korporacije. Svetu nije bio poreban novi Del ili Kompak“

Pročitajte i naš članak citati o kreativnosti.

O svojim zaposlenima

„Ljudi kažu da svom poslu morate pristupati veoma strastveno. Bez ljubavi nećete ništa postići. Oni koji nisu voleli ono što rade odustali su zato što su razumni, zar ne? Zašto bi neko trpeo tolike muke, ako nešto ne voli? Tako vas čeka samo iscrpljujući rad i briga. Nećete uspeti ako ne volite ono što radite“

„Vredni i učeni ljudi su pokretačka snaga Makintoša. Moj posao je da stvaram mesta za njih. Ovi ljudi su izuzetno umni i poseduju pogled na svet u kom je putovanje nagrada. Žele da promene svet“

„ Ako zaposleni rade u okruženju u kojem se očekuje izvrsnost, onda će raditi sjajan posao samo pomoću samo-motivacije. Govorim o okruženju u kojem se izvrsnost primećuje i poštuje i koja je u samoj kulturi i ponašanju. Ako imate to, ne morate naređivati ljudima da odlično rade posao. I sami će to shvatiti posmatrajući svoju okolinu“

Stib Džobs o Stiv Džobsu

„Ako zapitam sam sebe: ‘U čemu sam ja najbolji, u čemu najviše uživam?’ Mislim da sam najbolji u stvaranju novih inovativnih proizvoda“

“Verujem da ću umreti mlad, a pre toga moram puno učiniti kako bih ušao u istoriju Silicijumske doline. Imam osećaj da puno toga još moram završiti pre nego što umrem. Žuri mi se”

“Učinio sam sve što sam mogao”

„Uradio sam sve što sam mogao da uradim“