Trend

Отвори прозор креативности – уђи у шарени свет

kreativnost kod dece

У времену убрзаног напретка друштва, када савремене технологије све више господаре свакодневицом, бити креативан је привилегија која вас чини другачијим од масе.

Када за некога кажемо да је креативан, првенствено мислимо да је кривац стварања нечег новог, другачијег, необичног, оригиналног

У животу  креативност је често повезана са врховним достигнућима људског генија. Креативни ствараоци су иноватори, вешти кројачи савршене простирке по којој корачају уметници, научници, па и обични, али „другачији“ људи.

Управо с њима повезујемо пораст људске цивилизације – напредак у науци и развој уметности, у њиховом друштву или на њиховом трагу осликавамо боље, шареније и савршеније окружење.

Не знамо какав ће сутра бити свет у коме су  вредности пролазне, у коме открића застаревају чином свог рађања, услови рада и технологије се стално мењају, у коме људи веома брзо живе, а пријатељства се лако стварају и брзо престају, у коме све брзо пролази…

Ипак знамо, да појавом креативних људи који шире посебну креативну енергију све тамне стране оваквог света просветле, а брзи ветрови свакодневице се успоре

 

Креативност побеђује и гради нове основе за сваки следећи  квалитетан дан…

Задатак одраслих је да деци покажу и докажу колики је значај креативности.

Задатак одраслих је да деци покажу и докажу колики је значај креативности,  како за њихов живот у брзом окружењу, тако и за њихову будућност и задовољство собом, јер паралелно са ефикасним функцијама креативности и стваралаштва да трансформише свет кроз њега и са њим, спроводи се и развој човека, односно детета самог.

Игра и радозналост дете чини креативним.

Malac gencijalacОно манифестује креативност тако што прилагођава предмете у игри, претварајући их час у шешир, час у кревет за лутке, час у неки свој тајновити предмет чију употребу само оно зна.

Дете одговара креативно, на себи својствен начин и на проблеме са којима се сусреће – прави штит од картона када мисли да је угрожено нечим, измишља причу са срећним крајем, инсистирајући на слици среће, када је тужно, кроз цртеж показује неке своје тајне.

Креативне манифестације детета могу и да не доведу до неког производа, али су важне за развој самог малог креативцау њима се развијају услови за неку нову креативност у решавању проблема у свакодневном животу.

Стална промена, као обележје савременог окружења, и детету намеће задатак да је следи, јер ће се само на тај начин уклопити у друштво.

Из тог разлога деца предшколског и млађег основношколског узраста кроз игру и креативне занимације много лакше прихватају информације и теже „умножавању“ што иновативнијих облика преношења знања и вештина, јер је то занимљиво и инспиративно.

Ако мало дубље зађемо у процес стварања, односно креативности, можемо доћи до својеврсног уређеног мозаика који наглашава опште контуре способности стваралаштва и креативности, а које се састоје из следећих ставки:

а. Отвореност према новим, необичним идејама и производња таквих.
б. Богатство активности и оригиналност маште
в. Дивергентан тип размишљања
г. Осетљивост и толеранција према двосмислености
д. Упорност у тражењу решења и нестандардност у решавању проблема

Оваква слика процеса креативности посебно доминира код деце. Свако дете воли необичност, нешто ново и другачије на шта увек гледа из радозналости, машта му је свакако јача страна, а до решења проблема долази на себи својствене начине, често неочекиване.

Наравно, дете самостално не схвата, понекад ни не разуме те своје поступке у учењу, прихватању информација, синтези неких стечених знања.

Moj prvi zalogaj

„Диригент“ у овој својеврсној симфонији разнородних чињеница, информација, слика, звукова, покрета… јесте учитељ-преносилац кога дете- проводник мора схватити и прихватити на прави начин, како би резултат њиховог заједничког креативног рада био што бољи.

Новој друштвеној реалности потребни су људи способни да проналазе различите начине и вишесмерна решења у преношењу информација и знања. Такви креатори креативног образовања су водичи кроз један лепши и шаренији свет знања који деца много лакше прихватају.

Tagovi
Елизабета Георгијев

Елизабета Георгијев

Дипломирани филолог српског језика са јужнословенским језицима, дипломирани виши библиотекар, докторант Филолошког факултета Универзитета у Београду, писац, преводилац, научни радник, аутор 11 публикација, уредник 60 књига у издању Библиотеке у Димитровграду, аутор преко 50 стручних радова из области библиотекарства и културе, заљубљеник у књиге, читање, рад са децом.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!