Kako će izgledati budućnost posla?

Razmera izazova zapošljavanja u budućnosti je ogromna. Međunarodna Organizacija Rada (World Economic Forum) procenjuje da je više od 61 miliona poslova izgubljeno od početka globalne ekonomske krize 2008. godine, ostavljajući više od 200 miliona ljudi nezaposlenima širom sveta.

Blizu 500 miliona novih poslova treba da budu kreirani do 2020. godine kako bi obezbedili prilike trenutno nezaposlenima i mladim ljudima koji trebaju da se pridruže radnoj snazi tokom sledećih nekoliko godina.

Istovremeno se mnoge industrije suočavaju sa poteškoćama u zapošljavanju kvalifikovanog osoblja. Jedno istraživanje u 2015. je otkrilo da je globalno čak 38% svih poslodavaca prijavilo poteškoće u popunjavanju radnih mesta sa rastom 2% od 2014. godine.

Koji je glavni problem?

Jednostavno, potrebni su nam poslovi za stotine miliona nezaposlenih ljudi širom sveta, a sa druge strane potrebni su nam zaposleni za koje se kompanije grčevito bore – oni sa usko specijalizovanim veštinama.

Mladi ljudi, naročito mlade žene, su pod neproporcionalnim uticajem nezaposlenosti u celom svetu, što rezultira mladalačkom stopom nezaposlenosti koja je blizu tri puta veća od ostatka populacije.

Otvaranje blizu 90% potrebnih radnih mesta moraće da se odvija u zemljama u razvoju, primarno u Africi i Aziji, s obzirom da su to mesta gde će projektovane potrebe biti najizraženije.

Nisu samo mladi ugroženi. Stariji radnici u starijim ekonomijama često ne uspevaju da pronađu poslove koji će im obezbediti sredstva za život.

Uprkos visokoj stopi nezaposlenosti u mnogim regionima i između različitih starosnih grupa, neusklađenost veština i praznina u postojećim obrazovnim sistemima ometaju efikasno zapošljavanje talentovanih ljudi.

Zašto se ovo dešava?

Postoje dve glavne tačke pritiska u lancu obrazovanja, veština i ljudskog kapitala.

1. Rast posla i tehnoloških promena.

U mnogim državama primećuje se pad u brojkama nezaposlenosti od početka globalne finansijske krize, ali dokazi ukazuju na to da se smanjenje procenta nezaposlenosti ne dešava zbog rasta ponude poslova, već zbog nezaposlenih koji odustaju od traženja posla.

Tehnologija menja sve industrije brzim tempom i tržište rada ulazi u period neizvesnosti. Upravljanje ovom promenom je važan izazov, kao što je priprema za budućnost izvan očekivanog povećanja automatizacije.

2. Nedostatak veština.

Tipovi veština koje su potrebne poslodavcima stalno se menjaju. Zaposleni su pod pritiskom stalnog učenja i prilagođavanja rastućim i industrijama u nastajanju. Kako tehnologija dalje preoblikuje poslovne potrebe, individualci i države će morati da se bave veštinama koje nedostaju.

Tradicionalna edukacija je loše dizajnirana za razvijanje dinamičkih veština kod studenata. Mnoge škole i univerziteti predaju edukaciju iz XX veka mladim ljudima kojima su potrebne najnovije veštine XXI veka. Ovo je pitanje koje zahteva dugoročnu posvećenost reformama uzastopnih generacija političkih lidera.

Šta bi trebalo da se menja?

Napreci u tehnologiji i Četvrtoj Industrijskoj Revoluciji znače da bi trebalo da se dese sistemske promene u obrazovanju i obučavanju. Promene se mogu podeliti u tri ključne oblasti:

1. Povezivanje edukacije i zaposlenja.

Poslodavci bi trebalo da sarađuju sa školama i univerzitetima na razvitku kurikuluma i praktičnog znanja postojećeg i budućeg tržišta. Edukativni sistem takođe treba da se menja kako bi bio prilagođen fokusu doživotnog učenja.

2. Poboljšanje prognoze.

Bolje prognoziranje industrije i trendova tržišta rada je vitalno za dopuštanje vladama, kompanijama i individualcima da brzo reaguju na promene. Veliki podaci će se verovatno pokazati od ključnog značaja u razvoju preciznijih predviđanja gde će se tržište rada kretati i gde će se očekivati nedostatak veština.

3. Ometanje obrazovanja i politika rada.

Dok je postojao impresivan napredak u poboljšanju pristupa obrazovanju, kvalitet i relevantnost gradiva retko je poboljšavano na bilo kom nivou. Istovremeno, politika vlade zaostaje kada je u pitanju obučavanje nacionalne radne snage novim veštinama.

Obrazovna i politika rada treba da se preispitaju kako bi postali reaktivniji i relevantniji u stalno promenljivoj tržišnoj realnosti.

Autor: Keith Breene
Izvor i slike: http://www.weforum.org/agenda/2016/01/what-is-the-future-of-work