Trend Tržište rada

Zbog čega su kreativni ljudi sve traženiji na tržištu rada

Ako je ikada kreativnost bila potrebna za opstanak i rast bilo koje organizacije, to je sada.
Sir Ken Robinson

Istraživači su pre više od dvadeset godina shvatili da je kreativna aktivnost suštinska u savremenom poslovnom okruženju jer

“predstavlja neophodan korak u inovativnom procesu, doprinoseći dugoročnoj produktivnosti i efikasnosti na radnom mestu“.

Živimo u svetu koji se menja brže nego ikada i susrećemo se s izazovima koji su nepredvidivi. Zbog neprekidnih promena, organizacije širom sveta ističu kako su im potrebni ljudi koji kreativno razmišljaju, komuniciraju i rade u timovima: ljudi koji su fleksibilni i imaju sposobnost da se brzo adaptiraju.

Poslednjih godina, kreativnost zaposlenih i korporativna inovacija postali su primarni faktori u ostvarivanju ciljeva kompanije i  održavanju profitabilnog biznisa. Organizacije i poslovni sistemi često kažu kako ne mogu da pronađu kreativne zaposlene, dok istovremeno poslovni lideri, političari i prosvetni radnici neprestano naglašavaju važnost unapređivanja kreativnosti i inovacije.

Istraživači su zaključili da je organizacijama u današnjoj turblentnoj ekonomiji potrebna kreativnost njihovih zaposlenih ukoliko žele da opstanu i budu uspešne. Pogotovo tokom turbulentnih organizacionih okolnosti raste potreba za kreativnošću koja može da transformiše organizaciju.

Kreativnost je u ovom slučaju visoko poželjna jer omogućava udaljavanje od neefikasnosti tradicionalnih kultura, struktura i praksi.

Stoga, cilj kreativnosti je promena.  Promene koje svakodnevno utiču na menadžere i kompanije su evidentno prisutne, neosporne i primetne. Menadžeri, promene mogu da izbegavaju, da na njih reaguju ili da ih predviđaju.

Promena kao takva, u zavisnosti od veličine i brzine nastanka i širenja, postaje pretnja ili šansa. Za organizaciju, u velikoj meri, stav menadžera o promenama, može opredeliti njen dalji rast ili postepeno, pa čak i naglo propadanje. Upravo je kreativnost prepoznata kao preduslov organizacione promene i organizacione konkurentnosti.

Posledice nedostatka kreativnosti mogu biti ozbiljne i da organizacije koje stoje po strani verovatno neće postojati još dugo, te će čitave industrije morati da se promene s obzirom da su zaglavljene u starim navikama i odbijaju da se promene, gledajući u leđa inovativnim kompanijama koje se kreću napred.

Znatan broj dokaza sugeriše da kreativnost zaposlenih može napraviti značajan doprinos organizacionom rastu i konkurentnosti. Nesumnjivo da je kreativnost postala ključni element za stvaranje konkurentske prednosti preduzeća na prezasićenom tržištu.

Stoga, kompanije i organizacije kojima se budžeti permanentno smanjuju čime se ugrožava njihov rad i ostvarivanje osnovne funkcije, moraju da se okrenu krativnosti kako bi opstale i održale se u okolnostima u kojima je promena jedino što je izvesno.

Ukoliko lideri, menadžeri i njihovi zaposleni ne postanu svesni neophosnosti i potrebe za kreativnošću, tada neće moći da se izbore s promenama u turbulentnom okruženju i pruže adekvatne odgovore kako bi ne samo opstale, već i dostigle konkurentsku prednost na tržištu u okviru koga posluju i funkcionišu.

Posledice upotrebe kreativnosti donose korist pojedincima, grupama i organizacijama jer kreativnost doprinosi ljudima u njihovom privatnom životu, na njihovom poslu, ali i kvalitetu društva u celini jer svakako da ono što je kreativno mora biti i društveno korisno, odakle sledi da je kreativnost u osnovi, neophodan uslov društvenog napretka.

Kreativnost, put promene

Članak u listu The Economist  navodi da će najveći izazov s kojim se suočavaju organizacije današnjice biti kako da zaposle pojedince s sposobnošću kreativnog mišljenja.

Vrednost kreativnosti u debatama profesionalaca otišla je toliko daleko, da su pojedini istakli kako je kvalitet ljudskog života pod velikim uticajem kreativnog doprinosa pojedinaca. Imajući to u vidu, veliki broj organizacija smatra kreativnost preduslovom uspeha. Članak u listu The Economist  navodi da će najveći izazov s kojim se suočavaju organizacije današnjice biti kako da zaposle pojedince s sposobnošću kreativnog mišljenja. Poenta ovog teksta je da, ukoliko kompanije žele da uspeju na globalnom tržištu, potrebni su im pojedinci s talentom za razvijanje novih ideja, koji poseduju nove i korisne pristupe poslu.

The Economist nije usamljen u ovoj tvrdnji. U poslednjih dvadeset pet godina, interesovanje naučnika i stručnjaka za kreativnost gotovo je procvetala. Tokom tog vremena, oni su pokušavali da odgovore na pitanje šta zaposlene pojedince i timove vodi ka kreativnosti u poslu. Danas je poznato da individualne razlike, raznovrsne menadžerske prakse, organizaciona klima zajedno s mnogim drugim faktorima utiču na gušenje ili podsticanje kreativnosti na poslu.

Tagovi
Ana Stevanović

Ana Stevanović

Dr Ana Stevanović, diplomirala i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Profesor, veliki filmofil, pasionirani čitalac, uverena da se znanjem, dobrotom i posvećenošću može promeniti svet. Trenutno je narodni poslanik u Skupštni Republike Srbije.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!