Lični razvoj

Nauka kaže da će vas ovih 7 hobija učiniti pametnijim

Dugo se verovalo da su ljudi rođeni sa određenim nivoom inteligencije i da je najbolje što možemo da uradimo u životu da živimo u skladu sa svojim potencijalima. To je sve palo u vodu kad su naučnici dokazali da mi zapravo možemo da razvijamo naš potencijal i da istovremeno uživamo u tom procesu.

Sada znamo da učenjem novih veština naš mozak kreira nove neuronske staze zbog kojih napredujemo.

Ovo je lista od 7 hobija koji će nas učiniti pametnijima. Naravno, tu su i razlozi zbog kojih je to tako.

sviranje na instrumentu1. Sviranje nekog muzičkog instrumenta

Sviranje nekog muzičkog instrumenta razvija našu kreativnost, analitičke i matematičke veštine, jezik, finu motoriku, itd. Pored ovoga, ima i onih koji tvrde da je učestovanje u timskim sportova takođe dobra stvar.

Kako sviranje muzičkih instrumenata deluje na nas, za razliku od drugih aktivnosti? Ono stvara nove veze između dve hemisfere u mozgu i tako ih ojačava.

Na ovaj način unapredićemo veštine izvršavanja aktivnosti, memoriju, rešavanje problema i sveukupnu moždanu funkcionalnost, naravno, u zavisnosti od naših godina.

2. Čitanje

Dobiti od čitanja su iste, bilo da uživamo u Igri prestola, Hariju Poteru ili u najnovijem izdanju nekog časopisa. Čitanje redukuje stres, što čini da se osećamo bolje u vezi nas samih i razvija sva tri tipa inteligencije.

Ono pomaže rešavanju problema i sastavljanju različitih delova znanja u celinu kako bi bolje upravljali svakodnevnim životom, kako bi uočavali obrasce, shvatali procese i precizno razumeli i odgovarali na tuđe osećaje.

Na poslu ćemo bolje razumeti kako da stvari koje zamislimo sprovedemo u delo i imaćemo bolje menadžerske veštine.

vežbanje3. Redovno vežbanje

Poneka povremena vežba neće učiniti ništa. Redovno vežbanje je mnogo efektivnije nego povremene teške vežbe.

Kada redovno vežbamo, ćelije su preplavljenje BDNF-om, proteinom koji pomaže memoriji, učenju, fokusiranju, koncentraciji i razumevanju. Ovo je često povezivano i sa mentalnom oštrinom.

Neki naučnici spekulišu da dugo sedenje u toku dana ima suprotne efekte i da u stvari sprečava naš mozak da radi toliko dobro koliko bi mogao.

4. Učenje novog jezika

Zaboravite na rešavanje slagalica ili zagonetki kako bi poboljšali svoju memoriju i umesto toga učite neki strani jezik. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji znaju više jezika bolji u rešavanju slagalica nego ljudi koji znaju samo jedan jezik.

Uspešno učenje novog jezika omogućuje mozgu da bolje obavlja neke mentalno zahtevnije zadatke. Ovo uglavnom uključuje neke izvršne veštine kao što su planiranje ili rešavanje problema.

Pričanje najmanje dva jezika pozitivno utiče i na naše veštine zapažanja u okruženju i na bolje usmeravanje pažnje ka procesima.

5. Testirajte svoje kumulativno učenje

rečnikMnogi inteligentni studenti na fakultetima sve uče u poslednjem času i često nam izgleda da su savladali temu tek na dan ispita. Problem je taj što se stvari ovako naučene brzo zaboravljaju zato što mi retko (a možda nikada) ponavljamo to znanje na isti način.

Jedan razlog zašto nas učenje novog jezika čini pametnijim je taj što zahteva kumulativno učenje. Zato što su nam potrebne iznova i iznova, stvari koje o novom jeziku naučimo ponovićemo nebrojeno puta i tako unaprediti svoje veštine stranog jezika.

Primenite koncept kumulativnog učenja u svakodnevnom životu i na svom radnom mestu tako što ćete biti u toku sa vrednim delovima znanja koja su vam najpotrebnija.

Počnite da primenjujete kumulativno učenje u radu na sebi:

  • prođite kroz ključne delove neke knjige
  • prođite kroz zapažanja tokom važnih pregovora
  • pišite u svoj dnevnik sve ono što ugrabi vašu pažnju.

6. Vežbajte svoj mozak

Sudoku, slagalice, zagonetke, društvene igre, video igrice i slične aktivnosti povećavaju neuroplastičnost. Ovo zaokružuje širok dijapazon promena u neuronskim stazama i sinapsama i sposobnost mozga da se reorganizuje.

Kada nervne ćelije odgovore na ove „vežbe“, povećava se neuroplastičnost, što nam dozvoljava da vidimo stvari kroz različite uglove gledanja i da bolje razumemo svrhu i efekte ponašanja i emocija. Postajemo svesni novih obrazaca i naše kognitivne sposobnosti su poboljšane.

Ako uzmemo u obzir da je neuroplastičnost umešana u oštećenja poput zujanja u ušima, njen povećan nivo može pomoći prevenciji određenih stanja. Na primer, ljudi sa visokom neuroplastičnošću su manje skloni anksioznosti i depresiji, brže uče i bolje pamte.

7. Meditacija

U 1992. godini Dalaj Lama je pozvao naučnika Ričarda Dejvidsona da proučava njegove moždane talase tokom meditacije, kako bi otkrio da li može generisati specifične moždane talase na komandu.

Kada je Dalaj Lami i drugim monasima rečeno da meditiraju i fokusiraju se na sažaljenje, njihovi moždani talasi su pokazali da su oni bili u dubokom stanju uma. Ovo istraživanje je izazvalo ogromnu pažnju javnosti.

Meditacija je postala interesantna ambicioznim ljudima, jer je potvrđeno da mi možemo kontrolisati naše moždane talase kako god želimo i kada god to želimo. Ovo znači da se možemo osećati samopouzdaniji kada tražimo povišicu ili uverljiviji tokom nekog prodajnog razgovora.

Zaključak

Ideja rada na sebi nastala je na verovanju da se mozak može razvijati i da možemo to činiti namerno. Različite aktivnosti stimulišu različite oblasti mozga, pa možemo raditi na tome da postanemo nepobedivi u našim vrlinama i da poboljšamo naše slabosti.

Fokusiranje na razvijanje mozga može dobro doći onima koji ne osećaju da su na svom profesionalnom vrhuncu (ili su jednostavno prestali da se osećaju dobro), ambicioznim profesionalcima i, naravno, preduzetnicima koji žele da maksimiziraju svoje potencijale.

Koji je vaš hobi? Šta radite kako biste razvili svoje potencijale?

Izvor

Autor

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Ovo vredi znati o ishrani

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!