Veza između potreba i motiva u procesu učenja

Motivi ljudskog delovanja imaju određenu hijerarhiju.

Spomenućemo Maslovljevu hijerarhiju potreba čoveka.

Abraham Maslov (Maslow A. H. 1908-1970.) je bio istaknuti teoretičar i jedan od najpoznatijih američkih psihologa. Skeptičan prema bihejviorizmu i psihoanalizi, Maslow je radio na teoriji ljudske motivacije.

Pošao je od toga da se ceo naš život vrti oko ovih nekoliko reči: „fiziologija“, „sigurnost“, „pripadnost“ i „ljubav“, „samopoštovanje“ i „samoostvarenje“.

– fiziološke potrebe (glad, žeđ, odmor, san i sl.)
– potreba da se bude siguran i slobodan (vive la liberté!);
– potreba da se voli, uzajamnosti u odnosima sa drugim ljudima;
– potreba priznanja od strane društva, pouzdanja u sebe (naravno da smo pouzdani!);
– potreba za afirmacijom u okviru svojih mogućnosti, radoznalosti, nazovimo to samoaktuelizacijom.

Mnogi teoretičari, andragozi, pedagozi puno su pisali i razmatrali efekte zadovoljenja tj. nezadovoljenja ovih potreba.

Zadržaću se na poslednjoj u par rečenica.

Ako se potreba odraslog ne podmiri javlja se nemir, dosada, tragično shvatanje života, tendecnija da se izbegavaju napori u vezi sa samorazvojem, tromost.

Šta je tu dobro i lepo?

Ništa naravno!

Ali, ukoliko se neka od ovih potreba podmiri javlja se osećaj želje za razvojem u skladu sa najvišim vrednostima, kreativnost, energičnost, nesebičnost i nastojanje da se dorinese dobrom i korisnom, radoznalost, otvorenost i potreba da se misli svojom glavom (što ja najviše volim).

Motivacija je jača ako je unutrašnja.

Što se tiče motiva u samom procesu učenja, tu imamo sledeću situaciju

– motivi praktične prirode (vezani za posao i materijalne stvari);
– motivi društvene prirode (odnose se na odnos sa društvenom sredinom) i
– motivi intelektualne prirode (odnose se na razvoj ličnosti, interesovanja ).

Sva tri motiva su u sprezi, jer ako smo zadovoljni na poslu + uspešni, bićemo bolji i u socijalnom okruženju a u isto vreme mirni i srećni i nalazimo vreme za neki naš hobi ili razonodu.

Potreba da se postigne što viši društveni položaj, da se bude poštovan (tome svi stremimo).

Snažno interesovanje za sadržaj dovodi do brze apsorpcije saznanja – čovek je zadovoljan učenjem i sa radošću uči. Odrasli snažno reaguju na ono što uče ako je u vezi sa realnim životom. Ako vide da njihov rad ima smisla i da postižu realne ciljeve, onda raste i njihova želja za učenjem.

A da li motivi ostaju tako jaki i kad uđemo u neke “zrele godine”?

Na to utiče ponajviše društvena situacija i fiziološko stanje odraslog bića. I ne samo to, već i da li je podmirio svoje zacrtane ciljeve u životu (najčešće samo 40 %). Ako je odrastao ostvario karijeru, stekao društveno priznanje, njegove se potrebe smiruju. Ali ako se neki njegov cilj ne ispuni – nastupa rezignacija.

Promena životne situacije (deca na školovanju, deca se udala, zaposlila) nekad daje vremena da se uradi što se odavno htelo i želelo!

Šta odraslog motiviše da uči?

Wlodkowski Raymond (edukator i psiholog) ističe 4 osnovna principa kod motivacije odraslog:

Inkluzija.  Odnosi se na svest odraslog prema društvu, da je uvažen u nekoj grupi, da je siguran u svoj položaj, da se otvara zajednici bez straha od poniženja.

Stavovi. Čitav splet informacija, emocija, koncepata, ideja koji odrastao formira o događajima i stvarima.

Značenje. Divno otkriće toga šta i koliko u životu znači to što se uči. Kako se znanje koje dobiju učenjem primenjuje na svakodnevne pobleme.

Kompetencija. Sposobnost odraslih da budu efikasni – što će reći – spremni da prihvataju, misle, rade istražuju. Da uđu u rizik, da mogu da kažu: stvarno sam to razumeo, ovo umem da radim! Kompetencija izaziva samopoštovanje, poverenje u sebe.

U mladosti smo puni elana, svet nam nije dovoljan. Obećanja, nade i očekivanja od života.

Onda dolazi period realizma – tu smo gde smo i to smo šta smo – ograničeni u vremenu i prostoru.

Na kraju, sa starošću shvatimo da je život kratak i da preoostaje malo vremena. Smanjivanje perspektive je važan motiv u težnjama i motivima čoveka. Učiti, učiti i samo učiti! Ali: „Učenje i predavanje nastave nije nužno povezano. Dosta se nauči i bez predavanja ali dosta se i predaje a da se ne nauči.“ (Jane Bozart, e-learning koordinator).