Zavisnost od interneta: simptomi, uzroci, lečenje

Da li mnogo vremena provodite igrajući video igrice na Internetu? Kupujete li nezajažljivo stvari preko Interneta? Teško se odvajate od računara? Non-stop proveravate notifikacije na Facebook-u? Da li više vremena provodite na laptopu ili sa porodicom i prijateljima?

Ako ste pozitivno odgovorili na bar jedno od ovih pitanja, postoji neki stepen verovatnoće da patite od digitalne zavisnosti. Psiholozi i informatičari su dugo vremena izbegavali da ovaj poremećaj ponašanja nazovu pravim imenom: Kompulzivno korišćenje Interneta (Compulsive Internet Use, CIU) ili iPoremećaj (iDisorder).

Još 1995. godine dr. Ivan Goldberg uporedio je iPoremećaj sa patološkim kockanjem.

Okruženi tehnologijom

Opšte je prihvaćena činjenica da je zavisnost od Interneta samo podgrupa sveprisutne tehnološke zavisnosti. Nevolja je u tome što je zavisnik (od nazovimo je – “digitalne realnosti”) sve vreme okružen digitalnom tehnologijom. Internet je preovladao svim sferama društva, dosta toga obavljamo online.

Ako nečeg nema u radnji – ima na Internetu!

Poručujemo hranu online, igramo monopol sa virtuelnim saigračem preko okeana, razgovaramo preko Skype-a. Kako onda živeti bez kompjutera i Interneta? Teško. Za većinu nas to je svakodnevica.

A neki ljudi teško razlikuju online od offline sveta.

Da li smo zaista zavisni od Interneta?

U svetu se danas na ovu temu rade velika istraživanja. Predlažu se rešenja enigme zvane “smanjiti broj sati predenih na Internetu”. Na ovom problemu rade timovi savetnika za mentalno zdravlje, psiholozi, neurolozi. Iako nije zapravo definisan kao pravi “poremećaj” u piručnicima mentalnih poremećaja, ne može se reći da nije zabrinjavajuća njegova zastupljenost u zapadnom svetu – čak 8,2%  ukupne populacije ima neki oblik digitalne zavisnosti.

Međutim, neki izveštaji tvrde da je njime pogođeno čak 38% populacije. Istraživanja se razlikuju usled nedostatka standardizacije metoda istraživanja.

Nije sve zavisnost

Ako ste za računarom veći deo dana (pored poslovnih zadataka stignete da gledate video zapise na YouTube-u, da kupujete online ili ste na nekoj društvenoj mreži u slobodno vreme) ne znači da sigurno i nedvosmisleno imate poremećaj digitalne zavisnosti.

Problem nastaje kada vam elektronske stvarčice kontrolišu svakodnevni život.

Ove navike imaju razne oblike, od kojih su nama najbliži: video igre, društvene mreže, e-pošta, blogovi, online kupovina i svi oni neprikladni načini korišćenja Interneta, koje ovom prilikom namerno izostavljamo.

Kako da se izvučemo iz lavirinta?

Analitičari i naučnici stalno upozoravaju: nije važno koliko vremena potrošite za kompjuterom, tj. na Internetu, važno je kako se računar ili Internet koriste. To jest, bitnija je korisnost od količine utrošenog vremena.

Kako nastaje zavisnost od Interneta? Uzroci

Kao i kod većine psiholoških poremećaja, teško je odrediti tačan uzrok digitalne zavisnosti.  Razmislite o sledećim pojavama:

# Naučno je dokazano da ako ste zavisni od kompjutera (u bilo kom smislu) rad ćelija vašeg mozga sličan je radu moždanih ćelija narkomana ili alkoholičara. Zanimljivo je da neka istraživanja tvrde da ova promena ponašanja fizički menja strukturu mozga – posebno količinu sive i bele mase u područjima prednjeg dela mozga – dela koji kontroliše pamćenje i koji je zadužen za pažnju, planiranje i postavljanje životnih prioriteta. Tada sve slabije uspevamo da odredimo prioritete u svom životu. Jednom rečju: Internet ima prednost nad realnim životnim obavezama.

#  Centar za postizanje zadovoljstva u mozgu igra odlučujuću ulogu. Evo i kako.

Časopis “Psychology Today” objavio je nedavno tekst u kome se tvrdi da surfovanje na Internetu u ljudskom telu oslobađanja dopamin (neurotransmiter koji mozgu šalje signale za osećanje zadovoljstva, motivaciju, za emocije uopšte).  Kako vreme prolazi, mozak traži sve više željene aktivnosti kako bi potaknuo taj “prijatan odgovor” neurotransmitera, što nužno vodi ka zavisnosti. Konkretno, dopamin reguliše naš impuls u potrazi za užitkom.

# Očekivanje dobrih vesti ili nagrade. Nepredvidive su reakcije na društvenim mrežama. I nesvesno, kad god se prijavite na Facebook, očekujete dobre vesti, dobre komentare u vezi lepih događaja, važih ili tuđih, svejedno. Svaka notifikacija i post pokreću lavinu komentara i lančano se nadovezuju vesti i reakcije. One u stvari nikada i ne prestaju.

Koji su simptomi digitalne zavisnosti?

Ljudi, ali što je strašnije i deca su našli neki oblik slobode na Internetu. Ima onih koji pate od anksioznosti ili depresije  – idu na mrežu kako bi se oslobodili takvog stanja. Oni stidljiviji, kojima ne ide od ruke druženje, nalaze se u ovoj rizičnoj grupi zavisnosti od Interneta.

Simptomi poremećaja zavisnosti od Interneta mogu imati svoje fizičke i emocionalne manifestacije.

Neki od emocionalnih simptoma mogu biti:

• Depresija
• Nepoverenje
• Osećaj krivice
• Anksioznost
• Osećaj euforije dok je osoba za računarom
• Nemogućnost određivanja prioriteta i nedostatak samo-discipline
• Izolacija
• Obrambeni stav
• Lenjost
• Uznemirenost
• Promene raspoloženja
• Strah
• Usamljenost
• Dosada u tekućim poslovima
• Odugovlačenje
• Fizički simptomi poremećaja zavisnosti od Interneta mogu biti:
• Bol u leđima
• Sindrom karpalnog tunela (pritisnuti živac u ligamentima šake usled preterane upotrebe miša)
• Glavobolja
• Nesanica
• Loša ishrana (osoba izbegava da jede kako ne bi bila dugo odvojena od računara)
• Loša lična higijena (nema se vremena otići pod tuš)
• Bol u vratu
• Suvoća očiju i drugi problemi s vidom
• Povećanje ili gubitak telesne težine

Koje su posledice ove zavisnosti?

Zavisnost od Interneta ljudima upropasti živote, menja radne navike, kvari međusobne odnose i stvara probleme u školi. Dešava se da se ljudi izoluju jedni od drugih i tako usamljeni provode mesece i godine. Takav čovek gubi poštovanje u kolektivu, niko se u njega ne može pouzdati.

Ljudi često kreiraju alternativne ličnosti (avatare) u pokušaju da prikriju svoje ponašanje na mreži (pogledati članak senka i persona). Najteži oblik zavisnosti je kada osoba koja je zavisna od kompjutera ne odlazi u školu, na fakultet,  na posao; zbog neprestane online kupovine, igranja igrica ili online kockanja potpuno bankrotira.

Evo i najnovijih podataka iz istraživanja u Velikoj Britaniji i Americi (iz 2017.):

1. 34% posto ljudi proverava Facebook na 10 minuta,
2. 80 posto korisnika pametnih telefona kaže da proverava svoje telefone čim se ujutru probude,
3. 79% osoba uzrasta od 18 do 44 godina uz sebe ima pametni telefon sve vreme – osim dok spava.

Koji su načini lečenja internet zavisnosti?

Prvi korak u lečenju je priznanje da postoji problem. U suprotnom nećete tražiti pomoć.

# Isprva, ako se utvrdi da zavisnost nije uzela previše maha, predlaže se individualna terapija– samopomoć i samoobrazovanje. Studije pokazuju da samo-korektivno ponašanje može biti uspešno.

# Korisna stvar je i softver koji kontroliše upotrebu Interneta i posetu web stranicama.

# Većina stručnjaka je mišljenja da potpuna apstinencija od kompjutera nije efikasna metoda odvikavanja.

# Doktori u nekim slučajevima prepisuju lekove za anksioznost i depresiju. Mogu biti delotvorni  – kod nekih osoba smanjen je broj sati provedenog za računarom sa 35 sati nedeljno na 16 sati nedeljno.

# Fizička aktivnost je sjajna stvar. Podiže novo serotonina (šta je sreća) i smanjuje želju za Internetom. Rad u bašti, šetnja sa decom, vožnja bicikla…

# Postavite zonu bez wi-fi signala u vašem domu (električni smog), ako možete, podesite tako da kuhinja bude zasebna zona jer je ona mesto za razgovor sa porodicom.

# Isključite wi-fi na nekoliko sati.

# Ostavite sve uređaje izvan spavaće sobe.

# Neki od uobičajenih psiholoških tretmana poremećaja zavisnosti od Interneta uključuju pojedinačne ili grupne terapije, a neke od efikasnijih su dijalektička bihejvioralna terapija (DBT), kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), terapija jahanjem konja, umetnost, rekreacija.