Karijera Usavršavanje

Blockchain tehnologija: super jednostavan vodič za početnike

Koncept blockchain tehnologije je napravljen sa idejom da donese revoluciju ne samo u finansijskoj industriji već i u mnogim aspektima poslovanja, upravljanja, pa čak i u našim svakodnevnim životima. Problem je u tome što postoji puno preuveličavanja i nerazumevanja, iz čega se javlja i skepticizam prema blokčejnu.

Zato vam predstavljamo ovaj super jednostavan vodič koji vam može pomoći da bolje razumete šta je blockchain i kako funkcioniše.

Za šta se koristi blockchain?

Blokchain i kriptovalute su usko povezani. Prvi blockchain je kreirao neko pod imenom Satoši Nakamoto – čiji je pravi identitet ostao misterija, a i dan danas se ne zna da li je u pitanju pojedinac ili organizacija. Satoši Nakamoto, ko god da je bio u pitanju, osnovao je 2009. godine Bitcoin, prvu kriptovalutu. Kriptovalute kao način za zaradu su danas jako popularne širom sveta.

Kriptovaluta je u osnovi valuta koju ne izdaje i ne kontroliše centralna banka, kao što je to, na primer, slučaj sa US dolarima ili srpskim dinarima, već ona koristi šifrovani, matematički model blokčejna, putem koga se prate vrednosne razmene i pravo vlasništva nad kriptovalutama. Od osnivanja Bitkoina pa do danas pojavio se ogroman broj kriptovaluta (u trenutku pisanja ovog teksta ima ih nešto manje od 2.000) koje funkcionišu na potpuno istom, decentralizovanom principu blokčejna. Blokčejn je ustvari nastao sa infrastrukturnom namenom, kao mesto za skladištenje, čuvanje i razmenu Bitcoin-a.

Međutim, dosta brzo nakon osnivanja Bitcoina, postalo je očigledno da bi aplikacije za blockchain mogle da odu daleko iznad kriptovaluta i mogle bi da budu izuzetno korisne u poslovanju, u mnogim različitim industrijama i za mnoštvo drugih stvari koje utiču na različite aspekte naših života.

Ustvari, blockchain može biti korišćen za bilo šta što podrazumeva i zahteva transakcije, da bi se te transakcije zabeležile na siguran način. To uključuje:

  • Čuvanje državnih zapisa kao što su venčani listovi, poslovne registracije, zdravstveni dokumenti i sl. Vlade zemalja kao što su Južna Koreja, Estonija ili Ujedinjeni Arapski Emirati (tačnije grad Dubai) su već uvele ove koncepte.
  • Praćenje celokupnog kretanja svih vrsta robe – od hrane do dijamanata – dok ta roba prolazi kroz lanac trgovine, počevši od proizvođača, preko distributera, pa do kupca. Mnoge renomirane kompanije, kao što su Walmart i De Beers, već koriste blokčejn tehnologiju kako bi osigurali da proizvodi u njihovom trgovačkom lancu dolaze iz pravih izvora.
  • Verifikovanje i praćenje vlasništva nad pravima intelektualne svojine, od zapisivanja i praćenja prava intelektualne svojine za muzičare do prava za fotografije.
  • Ostale aplikacije uključuju omogućavanje pametnih ugovora, digitalnu identifikaciju i sisteme potpisa, patente, distribuciju energije proizvedene na lokalnom nivou, veću transparentnost u dobrotvornim organizacijama, trgovinu nepokretnostima i još mnogo, mnogo toga.

Šta je zapravo blockchain?

U osnovi, blockchain je kompjuterski fajl, datoteka koja se koristi za skladištenje podataka – informacija. Kao i bilo koji drugi kompjuterski fajl (uključujući i dokument sa člankom koji upravo sada čitate), on postoji u bazi nekog digitalnog medija, kao što je hard disk. Blockchain ima oblik niza binarnih bitova, jedinica i nula koje računari mogu da obrađuju i pojednostavljuju tako da ih ljudi mogu čitati.

Blokčejnovi imaju tri univerzalne karakteristike,  koje kada se sklope funkcionišu na drugačiji način od svih ostalih tipova kompjuterskih fajlova.

#1 Klasifikacija blokčejnova

Prva važna osobina blokčejnova je da su oni klasifikovani. Fajl koji sadrži ovaj članak može, u teoriji, jednostavno da bude smešten na jednom kompjuteru i da bude dostupan putem interneta ljudima koji žele da ga koriste (u ovom slučaju da ga čitaju). Blockchain je, sa druge strane, u celosti kopiran na velikom broju kompjutera.

To znači da nijedna osoba ili entiteti kao što su korporacije ili vlade država, nemaju kontrolu nad sadržajem takvog fajla. Dakle, blokčejn je apsolutno decentralizovan. Dok neko ko ima kontrolu nad računarom  na kome se čuva fajl koji upravo čitate može da menja sadržaj tog fajla, to je kod blokčejna nemoguće uraditi. Editovanje blokčejna je jedino moguće ako postoji konsenzus između kompjutera koji su umreženi, a koji odvojeno čuvaju identične njegove verzije.  To je moguće zahvaljujući drugoj glavnoj osobini blokčejna – kriptografiji.

#2 Kriptografija

Kriptografija je  reč koja vodi poreklo iz starogrčkog jezika i može se prevesti kao „tajno pisanje“ – što u osnovi znači da su podaci koji čine svaki blokčejn kodirani (šifrovani). Da biste promenili podatke, a u nekim slučajevima, u zavisnosti od vrste blockchaina, čak i da biste uopšte mogli da ih pročitate, morate imati ključ, odnosno šifru koja odgovara određenom bloku u lancu.

Ako imate pristup dokumentu koji upravo čitate, a koji je skladišten na vašem kompjuteru, jednostavno možete da editujete ovaj dokument. Ako je međutim, ovaj dokument skladišten u blockchainu, biće vam potrebno da unesete kodove ili šifre da dokažete da imate legitimitet da napravite promene. Ako se šifre ne poklapaju, onda promene neće biti prihvaćene na ostalim kopijama dokumenta koje se nalaze na drugim računarima. U teoriji može postojati beskonačan broj kopija ovakvog fajla.

#3 Dostupnost (otvorenost) blokčejna

Treća osnovna karakteristika blokčejna je otvorenost. Blokčejnovi su u izvesnoj meri javni. To ustvari može da ima dvojako značenje:

  • da su dostupni svima (kao što je slučaj sa Bitcoin blokčejnovima). To znači da svako ko je na mreži može da prati promene koje se dešavaju u fajlu, čak iako nema neophodnu dozvolu da edituje taj fajl ili da pristupi svim podacima koje taj fajl sadrži u svom nešifrovanom obliku.
  • ili da su dostupni svima kojima je data dozvola da ih pregledaju (kao što je slučaj sa blokčjenovima raspoređenim u firmama i kompanijama za internu upotrebu.

Kada se sva tri osnovna elementa blokčejna spoje, onda je problem „double-spend“, tj. rizik da se digitalna valuta može dva puta potrošiti, po prvi put rešen.

Šta čini strukturu blokčejna?

Odgovor na ovo pitanje se krije u samom nazivu – blockchain je kompjuterski fajl koji se sastoji od blokova podataka koji su međusobno povezani. Svaki blok – koji može biti bilo koje veličine u zavisnosti od vrste blokčejna – sadrži link (vezu) sa prethodnim blokom – i na taj način formira se lanac – eng. chain.

Takođe, svaki blok sadrži vremensku oznaku za obeležavanje kada je ta informacija u bloku editovana.

I na kraju, strukturu blokčejna čine sami podaci koji su ispisani u njemu i koji se snimaju. Ti podaci bi mogli da predstavljaju „vrednost“ bloka, ako govorimo o Bitcoin-u ili drugim kriptovalutama, ili  mogu da budu u pitanju transakcioni podaci vezani za razmenu robe ili usluga između stranaka, kao i vlasnička prava kada se lanac koristi kao zapis o tome ko je vlasnik nečega.

Koji su glavni nedostaci i opasnosti blokčejna?

Naravno, kao i sa svakom drugom novom tehnologijom, i blokčejn ima svoje nedostatke.

Možda je najočigledniji nedostatak vezan za činjenicu da svaki blokčejn zahteva ogromnu procesnu moć, zbog izuzetno kompleksne kriptografije koju računari moraju da rešavaju kako bi omogućili skladištenje i pristup podacima. Tako se troše teravati i teravati električne energije.

Iako je očigledno da blokčejn tehnologija podrazumeva velike ekološke troškove, zagovornici ove tehnologije to pravdaju tvrdnjom da bi se ti troškovi mogli kompenzovati  prelaskom na čistiju i obnovljivu energiju. Iz tog razloga su zemlje poput Islanda, sa ogromnim zalihama geotermalne energije, postale glavna čvorišta tzv. Bitcoin rudarenja.

Dragan Antić

Dragan Antić

Web pisac i urednik većeg broja sajtova. Istražuje razne oblasti, a sa najvećim zadovoljstvom piše teme vezane za roditeljstvo i vaspitanje dece.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!