Psihologija

Samoaktualizacija – ostvarenje kreativnih ljudi?

Samoaktualizacija
Samoaktualizacija

Istražujući život kreativnih ljudi moguće je dobiti ideju o tome šta je potrebno kako bi se dao značajan doprinos na nekom polju.

Za one koji žele da budu veliki, kreativnost mora biti najvažnija stvar na svetu, tvrdi Alan Dž. Rou. Njegovi zaključci nadovezuju se na rad Abrahama Maslova, koji je utemeljio humanističku psihologiju i posvetio se proučavanju zdravih i uspešnih ličnosti.

Abraham Maslow
Abraham Maslow

Maslov je početkom pedesetih godina prošlog veka počinjao da stiče reputaciju za svoj rad i istraživanja na polju kreativnosti ističući da svet psihologije tek treba da počne da sagledava kreativnost kod ljudi.

Svoju teoriju gradio je, uz nedostatke empirijskih dokaza, ispitujući živote i osobe izuzetnih pojedinaca, i zaključio je da su oni, dostigavši nivo samoaktualizacije u suštini zdravi, srećni, samostalni, produktivni i pre svega kreativni ljudi skloni vrhunskim iskustvima (Mandić & Ristić, 2013).

Kako je Maslov tvrdio, smelost, hrabrost, sloboda, spontanost, itd. vode ličnost ka ostvarivanju njenih punih potencijala. Rodžers opisao je tendenciju ka samoaktualizaciji kao posedovanje motivacione snage koja se ostvaruje u podržavajućem okruženju, oslobođenom od evaluacije.

Definišući samoaktualizaciju, Maslov ističe da ona predstavlja instinktivan rast onoga što je već u biću ili, bolje rečeno, onoga što jeste biće rečju, opisuje je kao potrebu čoveka da ostvari sve svoje potencijale, da pokaže umeće i dostigne svoj maksimum.

Razmišljajući o kreativnosti, Maslov je gotovo izjednačava sa samoaktualizacijom pitajući se:

Šta je uzrok kreativnosti? (…) Stekao sam utisak da industrija traga za tajnim dugmetom koje treba da se pritisne, nalik paljenju i gašenju svetla. Utisak koji sam stekao je da se koncept kreativnosti i koncept zdrave, samoaktualizvane u potpunosti ljudske osobe, sve više približavaju, a može da se ispostavi da su oni jedno te isto.“, Maslov, A.H. (2004). Psihologija u menadžmentu. Novi Sad: Asee Books, str. 259

Maslov je smatrao da kreativnost izranja upravo iz potrebe za samoaktualizacijom i da svi ljudi imaju kreativni potenijal, što su kasnije tvrdili brojni drugi istraživači i psiholozi,  iako većina nema priliku da ga ispolji zbog različitih vidova osujećenja potreba nižeg reda.

Maslow In Ten Minutes

Abraham Maslow and Self Actualization (1968)

Being Abraham Maslow (1968)

Analizirajući crte ličnosti koje osobu vode do realizacije svojih potencijala Abraham Maslov pominje spontanost i slobodu, pored smelosti, hrabrosti i sposobnosti samoprihvatanja, a samu kreativnost opisuje kao spontani izraz osobe čije su osnovne potrebe zadovoljene.

Karl Rodžers
Karl Rodžers

Govoreći o osobinama potpuno ostvarenih ličnosti Karl Rodžers je posebno naglašavo ulogu socijalnog okruženja u razvoju kreativnosti.

Slično Maslovu, i Rodžers je smatrao da je potreba za samoaktualizacijom prisutna u svakome, ali da moraju postojati određeni uslovi kako bi se u potpunosti ispoljila kreativnost. Isticao da je sloboda jedan od najvažnijih uslova koji čoveku omogućava da se izrazi, i putem kreativnosti, ostvari svoje ljudske potencijale.

 Takođe, verovao je da je preduslov samoaktualizacije potpuno prihvatanje ličnosti onakve kakva jeste, jer jedino dete koje ima iskustvo bezuslovne ljubavi može da se posveti psihološkom rastu, sa kojim nužno dolazi i potencijal za kreativnost.

“U psihološkoj klimi koja podržava rast i lični izbor, nikada nisam sreo osobu koja bi odabrala put okrutnosti ili destrukcije … uticaji kulture su najvažniji faktor zla u našem ponašanju“ (Mandić & Ristić, 2013).

Karl Rodžers je smatrao da u čoveku ne postoje prirodni destruktivni nagoni već se ljudi razvijaju na pozitivan način ostvarujući  potencijale ako ih spoljne okolnosti u tome ne spreče.

Upravo je veliki broj empirijskih studija potvrdio tezu da kontekst može biti ključan za izražavanje kreativnosti i da se spoljni pritisak može ispoljavati u različitim vidovima.

Kreativnost se može javiti samo u kontekstu koji je oslobođen spoljne evaluacije
S tim u vezi, ispoljavanje svake ličnosti u velikoj meri zavisi od konteksta u kome radi i klime koja dominira u poslovnom okruženju. Najbolji način da ljudi razviju svoje kreativne potencijale do maksimuma jeste da im se dozvoli da rade ono što vole, stoga se kreativnost se može javiti samo u kontekstu koji je oslobođen spoljne evaluacije. Stoga se zaključuje da se kreativnost ispoljava u punom obimu kada postoje uslovi za istraživanje i samostalni rad, u okruženju u kome se originalnost podržava i ceni.

Uslov slobode nameće se kao presudan jer kreativnoj osobi pruža mogućnost da vrednuje ličnu procenu svog rada. Činjenica je da, kada su ljudi kreativni, osetljivi su na sve vrste mogućnosti. Kada osnov njihovom radu ne čini kreativnost, blokiraju se mogućnosti i njihov rad se zasniva na kontroli ili mehanizmu kontrole, a ta kontrola nam ne dopušta da se vratimo kreativnosti.

Kada ova saznanja pokušamo da prenesemo u poslovna okruženja, dolazimo do zanimljivih zaključaka.

Svakako da će svaku kompaniju i organizaciju dodatno unapredtiti kreativne osobe koje u poslovnim sistemima imaju mogućnosti da razviju i dostignu svoje pune potencijale. Međutim, od koga ili čega zavisi pomenuto ostvarivanje?

Kreativna dostignuća u organizacijama zavise ne samo od elemenata poslovnog okruženja, već od pojedinaca koji rade samostalno ili u timovima. Ukoliko zaposleni ispoljavaju osobine poput izražavanja i razvijanja novih ideja, to može doprineti unapređivanju kreativnosti na poslu.

Takođe, postavlja se uloga menadžera, odnosno lidera koji neposredno ima uticaja na kontekst u kojem zaposleni rade, kao i na organizacionu klimu koja vlada unutar organizacije, koja će predstavljati jedno od najranijih oblasti istraživanja faktora koji imaju uticaja na kreativnost.

Stoga je dalji zadatak istraživača i praktičara da dodatno ispitaju povezanost kreativnosti i samoaktuelizacije kako bi došlo do dvostruke dobiti – s jedne strane potpunog razvoja pojedinca i njegove kreativnosti koja dalje može doprineti i unapređenju poslovanja i funkcionisanja one organizacije ili kompanije u kojoj on radi.

Ova povezanost zasigurno jeste od ključnih faktora daljeg unapređenja poslovanja, ali i dostizanja lične sreće i zadovoljstva.

 

Tagovi
Ana Stevanović

Ana Stevanović

Dr Ana Stevanović, diplomirala i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Profesor, veliki filmofil, pasionirani čitalac, uverena da se znanjem, dobrotom i posvećenošću može promeniti svet. Trenutno je narodni poslanik u Skupštni Republike Srbije.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Najava

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!