Lični razvoj Saveti

Kako se razvija ličnost?

Šta je prvo što primetite na osobi kada je upoznate? 

Oči, crte lica i boja glasa je prvo šta uočimo, ali ono po čemu ćete se te osobe setiti i nakon dužeg vremenskog perioda je njena ličnost.

Čovek može biti ljubazan, sramežljiv i tih, ili sa druge strane prek, bučan i agresivan. Postoji mnogo tipova ličnosti. Formiraju se u skladnoj kombinaciji genetike i uticaja spoljašne sredine, a u velikoj meri usmeravaju ponašanje pojedinca tokom života. 

Da li možemo da postanemo bolja verzija sebe, ili nas u tome sprečava naša već razvijena ličnost? Kako se ona uopšte formira? U nastavku teksta potražite odgovore na ova pitanja. 

Razvoj ličnosti u detinjstvu

Razvoj ličnosti je ujedno i razvoj organizovanog obrasca ponašanja, koji svaku osobu čini jedinstvenom i prepoznatljivom. Sa druge strane, obrazac ponašanja se formira stalnom interakcijom temperamenta, karaktera i okoline. 

Od najranijeg detinjstva učeni smo da pripadamo nečemu. Iz tog razloga školska uniforma briše socijalne razlike među đacima i stvara osećanja jednakosti i jedinstva. Isti je slučaj sa ostalim uniformama koje se koriste u policiji, vojsci i određenim industrijskim granama. 

Ljudi su društvena bića koja imaju tri osnovne potrebe socijalnog života: potreba da se predvidi svet oko nas, potreba za izgradnjom kompetencije i potreba za prihvatanjem.

Bebe se rađaju već pripremljene za ispunjenje ove 3 potrebe – brilijantne su, nezasiti učenici koji neprestano upijaju informacije i opipavaju svoje okruženje. Tada počinju da grade svoja uverenja o svetu koji ih okružuje.

Roditelji ili staratelji su prve ličnosti sa kojima se susreću i veoma se lako vezuju za njih, budući da su u potpunosti zavisne od negovatelja u vezi sa hranom, odećom i toplinom. Njihov uticaj je prvi spoljašni faktor koji usmerava razvoj ličnosti u najranijem dobu.

Deca uče da veruju negovateljima tokom prve psihosocijalne faze, a oni svojim ponašanjem šalju signale detetu šta je dobro, a šta nije. Dakle, temelj nečije ličnosti čvrsto je postavljen u periodu kojeg se osoba ni ne seća kasnije tokom života.

Spoljašni faktori koji utiču na razvoj ličnosti

Još jedan od spoljašnih faktora koji utiču na razvijanje ličnosti je kultura

Primera radi, Sjedinjene Američke Države imaju individualističku kulturu koja naglašava lična dostignuća. Suprotno tome, azijske i afričke zemlje karakterišu kulture usresređene na zajednicu i pripadnost većoj, zajedničkog grupi poput porodice ili nacije. Uspeh individue je uspeh čitave grupe.

Sem kulture, na nas neprestano utiče i religija, porodica, škola i posao. 

Događaji u našem neposrednom okruženju mogu takođe imati veliki uticaj na naša uverenja i način razmišljanja. Religiozna osoba može početi da preispituje svoje verovanje ukoliko njoj bliska osoba premine. Osoba koja se grozi nasilja može i sama postati nasilna ako svedoči agresivnom ponašanju ljudi oko sebe.

U adolescentnom dobu, uticaj spoljašnih faktora je posebno izražen. Tada nastupa druga faza razvoja ličnosti. Mlada osoba stiče samopouzdanje i eksperimentiše sa različitim ulogama, pa u tom periodu mogu usvojiti i negativan identitet, poput delinkvencije.

To je vreme u kojoj individua traži vođstvo, odnosno nekoga ko će je inspirisati i postepeno počinje da razvija skup ideala po kojima će živeti.

Pet dimenzija ličnosti

Mnogi savremeni psiholozi veruju da postoji 5 osnovnih dimenzija ličnosti.

Otvorenost je osobina koja određuje kreativno razmišljanje, i uobičajeno je da ljudi sa izraženom otvorenošću imaju širok spektar interesa i skonost prema avanturi. Znatiželjni su prema svetu i uživaju učeći nove stvari. Nasuprot tome, osobe koje nemaju izraženu ovu osobinu su tradicionalnije, ne vole promene i opiru se novim idejama.

Savesnost uključuje visok nivo promišljenosti i zavidan nivo kontrole impulsa. Osobe koje su savesne imaju tendenciju da budu organizovane i pažljive prema drugima. Nesavesni ljudi ne vole rokove, odlažu važne zadatke i ne vraćaju stvari na svoje mesto.

Kada govorimo o energiji, zapravo govorimo o ekstraverziji, odnosno karakternoj crti koja određuje društvenost, pričljivost i emocionalnu izražajnost jedne individue. Ukoliko imate visok nivo ekstraverzije, crpite energiju iz socijalnih situacija i volite druženje.

Ljudi koji su siromašni u ekstraverziji su povučeniji u sebe, rezervisani su i imaju manje energije u društvenim okupljanjima, često zahtevajući period samoće i tišine kako bi “napunili baterije”.

Prihvatljivost predstavlja dimenziju ličnosti kao što su poverenje, ljubaznost i nesebična briga za druge. Ljudi sa niskom prihvatljivošću su skloni manipulaciji i slabo ih zanimaju drugi ljudi.  

Neurotizam je još jedna od 5 velikih dimenzija ličnosti i praktično određuje vašu emocionalnu stabilnost. Pojedinci sa izraženim neurotizmom doživljavaju česte promene raspoloženja, anksioznost, razdražljivost i tugu.

Svesna promena osobina ličnosti

Dakle, kada sumiramo sve navedeno možemo zaključiti da je promena ličnosti moguća, u određenim okvirima koji nisu određeni genetskom lutrijom.

Temperament je, recimo, deo ličnosti koji se određuje naslednim osobinama i na njega nije moguće uticati. 

Sa druge strane, karakter je aspekt ličnosti koji nastavlja da se razvija i menja tokom života. Kao što smo pomenuli u samom uvodu, razvoj ličnosti je u potpunosti zavistan od kombinacije urođenih osobina i iskustva iz ranog detinjstva. 

Dakle, ličnost je biosocijalna pojava, odnosno formira se i menja pod uticajem spoljašnih faktora, koji još više ističu karakterne crte određene genetikom. 

Ukoliko smo svesni svih aspekata koji čine našu ličnost i dobro poznajemo sebe, možemo našim delovanjem uticati na njeno preoblikovanje i kao što smo pomenuli u uvodu, postati bolja verzija sebe. 

Alisa

Alisa

Postoji ili evolucija ili devolucija. Stagnacija je devolucija.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!