Andragogija je nauka koja se zasniva na filozofiji doživotnog učenja. Pojam andragogija nastao je iz dve reči: aner (andros), odnosno „čovek“ i ago (agein), odnosno „voditi“. Andragogija se razlikuje od pedagogije jer nije „vođenje dece“ nego „vođenje čoveka“ i zasniva se kako na formalnom, tako i na neformalnom i informalnom obrazovanju.
Klasično osnovno, srednje i visokoškolsko obrazovanje, ali i kursevi, seminari, čitanje, obrazovanje kroz raznorazne medije – sve to obuhvata andragogija.
Andragogija proučava potrebu za znanjem, osnovu znanja, sliku koju imamo o sebi (self-concept), spremnost i motivaciju za učenje, ali i orijentaciju.
Na Filozofskom fakutetu u Beogradu postoji posebno odeljenje za andragogiju koje je nastalo 1979. godine.
Andragogija propagira da nije dovoljno završiti fakultet. To i sami vidimo svakodnevno jer se od zaposlenih i onih koji konkurišu za neki posao traži poznavanje stranih jezika, rada na računaru, pretraživanja interneta, komunikacijske i socijalne veštine… Danas je neophodno imati puno dodatnih veština, pa se pored školskog obrazovanja treba stalno samoobrazovati. Potraga za načinima da se bude što bolji u onome što se obavlja ne dozvoljava da se bilo šta prepušta slučaju.
Andragozi rade u kompanijama, HR sektoru, školama, staračkim domovima, zatvorima – na svim mestima gde je potrebno poznavanje metoda obrazovanja odraslih. Oni su često uključeni u proces biranja zaposlenih i rade na određivanju profesionalne orijentacije, ali i organizuju način učenja i izvođenje nastave onde gde je to potrebno.
Sve veća popularnost andragogije govori nam da se itekako obraća pažnja na obrazovanje i razvoj veština kod odraslih koji su završili svoje formalno obrazovanje.
Vaš komentar