Roditeljstvo u savremenom društvu je kompleksno i puno izazova. Više nego ikad razgovara se o roditeljskim veštinama, kompetencijama i strategijama – kako odgajati i vaspitavati dete. Ipak, čini se da uz sve dostupne teorije ne postoji univerzalno uputstvo koje “funkcioniše” besprekorno. Svako dete je jedinstveno i kao takvo zahteva jedinstven pristup.
Iako roditelji istinski brinu o tome da njihova deca rastu i uče na zdrav način, može biti problematično izgraditi i pružiti okruženje sa najviše podrške i podsticaja za razvoj. Uopšteno govoreći, svi roditelji žele da im deca budu zdrava i srećna, ali lični ciljevi i okolnosti u kojima se živi takođe imaju uticaja na to koje roditeljske veštine će razvijati.
Neke tehnike roditeljstva daju bolje rezultate od drugih, a neke metode su jednostavno preduslov za stvaranje zdravog okruženja koje je detetu potrebno, bez obzira na njegov karakter i ličnost. Koje su to sposobnosti, tehnike i veštine koje svaki roditelj treba da razvija? Pročitajte.
Zadatak roditelja – da pripremi dete za život
Briga o detetu i nega od najranijeg doba je primarni zadatak svakog roditelja. Počev od prvih bebinih dana, dojenja, prvih koraka, razvijanja fine motorike, preko domaćih zadataka do učenja o tome kako da rasporedi džeparac – roditelj je glavna podrška na putu odrastanja.
Većina roditelja želi da zaštiti dete od složenosti odraslog doba i raznih problema koje ga očekuju. Međutim, ponekad je važnije osetiti koji je pravi trenutak da dete razvije samostalnost, uči i razume svet izvan “porodičnog gnezda”. Kroz kućne poslove i zadatke koje sami mogu da urade i manje odgovornosti – kao što je odlazak u prodavnicu ili raspolaganje džeparcem, dete se priprema za veliki svet.
Skroman ali značajan roditeljski doprinos na tom putu razvoja počinje poverenjem – da dete samo gura guralicu kroz kuću, vozi trotinet, tricikl ili bicikl u dvorištu. Zapravo, već kroz odabir igračaka i vozila roditelj pravi presudne odluke na putu detetovog osamostaljivanja. Ukoliko niste sigurni koje “vozilo” je najbolje za vaše dete, širok izbor dečjih igračaka i opreme za bebe možete pronaći na sajtu Bebomanija. Tricikli za decu, trotineti, hodalice samo su neka od pomoćnih sredstava koja pružaju detetu osećaj slobode, postignuća i ostvarenosti.
U bezbednom okruženju sa podrškom i uz odgovarajuće igračke, dete će lako napraviti prve korake ka samostalnosti. Kada roditelji neguju autonomiju i nezavisnost kod deteta, govore im da ih poštuju i veruju u njihove sposobnosti.
Ljubav i empatija – osnova emotivnog razvoja
Zagovornici pozitivnog roditeljstva tvrde da se dete ne može razmaziti ljubavlju, već izostankom granica. Zapravo, pokazivanje ljubavi i izražavanje naklonosti i nežnosti smatraju se glavnim kompetencijama koje predviđaju dobre ishode roditeljstva.
Bezuslovna ljubav, podrška, prihvatanje deteta, provođenje kvalitetnog vremena osnova su emotivnog razvoja. Dete treba da raste u okruženju ispunjenom ljubavlju, pa će tako voljeno imati razumevanja ne samo za svoje, već i za potrebe drugih. Razvijanje empatije u ranom dobu može u velikoj meri uticati na dete kasnije. Primera radi, ako dete raste posmatrajući sebično ponašanje svoje sredine i samo će to odražavati. Kada kao roditelj nagradimo dete jer se lepo ponašalo ili podelilo svoje igračke s nekim, ove nagrade mogu da ga motivišu da čini “dobra dela” radi sopstvene dobiti.
Međutim, ako deca mogu da nauče kakav uticaj njihovo ponašanje ima na druge i prepoznaju dobra osećanja koja proizilaze iz brige o ljudima, postaće empatičnija u ličnom i profesionalnom okruženju kao odrasli. Dobro je razgovarati o tome kako su postupci deteta uticali na drugu osobu, ali i kako je taj uticaj učinio da se dete oseća.
Rezilijentost – veština koja se prenosi “s kolena na koleno”
Sposobnost prilagođavanja u “teškim” i stresnim situacijama jedna je od neophodnih veština za savremeno doba. Kao što je važno da odrasla osoba ume da upravlja sopstvenim stresom, takođe je važno da tome naučimo i naše dete.
Tehnike prevladavanja stresa, ali i korisne i jednostavne metode opuštanja značiće detetu svaki put kada se suoči sa nekim problemom. Rezilijentost će u početku možda značiti prilagođavanje u smislu ovladavanja emocijama kada je zauzeta ljuljaška na igralištu. No, vremenom, kako se dete susreće sa ozbiljnijim problemima, veština upravljanja stresom biće mu od sve veće koristi.
Kao roditelji moramo poslužiti kao primer i razvijati rezilijentnost u svakodnevnom životu – na poslu, u porodici i odnosima koje negujemo. Kada pokažemo detetu kako da pozitivno gleda na prepreke i izazove, pomažemo mu da razvije otpornost i istrajnost.
Građenje odnosa
Ako želimo da dete s lakoćom gradi odnose sa drugovima iz vrtića, škole i kasnije u životu razvije i neguje vredne i kvalitetne veze, potrebno je da i sami razvijamo iste veštine. Oblikovanje i održavanje zdravih odnosa sa drugim ljudima iz okruženja pravi je model za našu decu. Prema tome, potrebno je negovati jasne i čvrste veze sa supružnikom, roditeljima, prijateljima, kolegama.
Čovek je društveno biće, pa je upravljanje odnosima od suštinskog značaja za napredovanje u odraslom dobu. Deca mogu biti uplašena od interakcija sa drugim ljudima i ne razumeju možda uvek zašto je važno da razvijaju odnose međusobnog poštovanja. Ipak, ovoj esencijalnoj veštini možemo ih podučiti, i to ne samo tako što ćemo biti uzor. Kroz razvijanje empatije, autonomije i kroz asertivnu komunikaciju dete će vremenom shvatiti koliko je važna veza sa drugim ljudima.
Upravljanje ponašanjem – pozitivna disciplina
Ako redovno disciplinujete ili prepoznajete negativna ponašanja, dete će biti zabrinuto i ponašaće se “lepo” samo iz straha od kazne. Vremenom, umesto da bude motivisano da se dobro ponaša, pre će se truditi da svoje loše ponašanje sakrije.
S druge strane, uočavanjem i isticanjem u prvi plan svih onih pozitivnih situacija i prilika kada se dete lepo ponelo, roditelj pomaže detetu da vidi korisi od činjenja dobrih stvari. Roditelji koji koriste pozitivnu disciplinu oslanjaju se na pozitivno potkrepljenje. Čak i u situacijama kada dete pogreši oni ne kažnjavaju već mu ukazuju na posledice i način na koji treba s njima da se suoči.
U isto vreme ljubazan i čvrst, roditelj pomaže detetu da ispravi grešku i da se pritom i dalje oseća kompetentno i prihvaćeno. Na ovaj način se smanjuju ili potpuno eleminišu vikanje i oštra verbalna disciplina koji negativno utiču na dete.
Kao roditelji imamo ogromnu priliku da podučavamo i pomažemo svom detetu da raste. Koristeći pozitivnu afirmaciju, odnos poverenja i ravnopravnog dostojanstva gradimo zajednički osnove za dobar i ispunjen život. Razvijanjem roditeljskih veština približavamo se ostvarenju želje da gledamo dete kako srećno odrasta u zadovoljnog čoveka.
Ja uvek savetujem roditelje da ne beze od edukacije. Ima dosta seminara, webinara, profila na drustvenim mrezama (koje vode strucnjaci) iz kojih mozete mnogo saznati i iskoristiti.