Džidu Krišnamurti (Jiddu Krishnamurti, 1895-1986.) rođen je u Madanapalleu, malom gradu u južnoj Indiji. Usvojen je još kao dete, zajedno sa bratom. Usvojila ih je Eni Besant (Annie Besant 1847-1933.) aktivista za ljudska prava, tadašnji predsednik Teozofskog društva (osnovan u Americi 1875. godine).
Ciljevi Društva bili su stvaranje univerzalnog bratstva čovečanstva, bez obzira na rasu, veru, pol ili boju; komparativno izučavanje religije, filozofije i nauke i istraživanje neobjašnjivih zakona prirode i latentnih sposobnosti koje postoje u čoveku.
Eni Besant je sasvim slučajno upoznala dečaka Krišnamurtija, na ulici i odmah bila uverena da će baš on biti “učitelj sveta” čiji su dolazak teozofi predvideli. Kako bi pripremili svet za njegov dolazak, formirali su svetsku organizaciju pod nazivom Red Zvezde na Istoku.
Mladi Krišnamurti ubrzo postaje glavni govornik. Nekoliko godina je putovao i držao govore na skupovima na Istoku. Međutim, 1929. godine, Krišnamurti odlučuje da napusti Red i važnu ulogu koja ga je čekala; Red, koji je tada već brojao desetine hiljada ljudi, razišao se. Sve do svoje smrti 1986., gotovo punih šezdeset godina, Krišnamurti je putovao po svetu, razgovarao sa mnogobrojnom publikom o potrebi za radikalnom promenom čovečanstva.
Učenja koja nadilaze sisteme verovanja
Krišnamurti je smatran za jednog od najvećih mislilaca i verskih učitelja Indije. Uopšteno govoreći, nije se bavio nijednim priznatim pravcem u filozofiji niti je propovedao neku zvaničnu religiju. Voleo je da govori o stvarima koja se tiču svih nas, o važnim problemima življenja u modernom društvu, o nasilju, o traganju za srećom i o potrebi da se čovečanstvo oslobodi unutrašnjih tereta straha, ljutnje, boli i tuge. Precizno i jasno umeo je da objasni suptilne mehanizme čovekovog uma. Onaj ko je umeo da ga sluša naučio bi kako da svoj mali život duhovno obogati.
Krišnamurti nije pripadao nijednoj verskoj organizaciji niti se priključio bilo kojoj političkoj ili ideološkoj struji. Naprotiv, tvrdio je da spomenuta uverenja dele ljudska bića i dovode do sukoba i ratova. Na svojim je predavanjima podsećao svoje slušaoce da smo svi ljudska bića – ne indusi, muslimani ili hrišćani. Mi smo deo čovečanstva i ne razlikujemo se međusobno.
Učitelj je često umeo da zatraži od ljudi da “lagano hodaju po zemlji i ne uništavaju sebe i svoje okruženje”. Imao je veliko poštovanje prema prirodi. Njegova učenja nadilaze sisteme verovanja i nacionalističke stavove i donela su novi smisao i pravac ljudskoj potrazi za istinom. Njegovo učenje jeste bilo relevantno za novi vek, ali je ostalo bezvremeno i univerzalno.
Slušalac i učitelj u isto vreme
Krišnamurti je govorio ne kao guru već kao prijatelj. U osnovi njegovih razgovora i rasprava nisu bila znanja zasnovana na tradiciji, već na njegovim vlastitim saznanjima ljudskog uma i vizijama svetoga. Način na koji se obraćao slušaocima uvek je bio neobičan.
Slušalac bi imao osećaj neposrednosti i blagoslovenog mira. U privatnim razgovorima je bio saosećajan, pažljiv i uvek saslušao osobu koja bi došla sa problemom, ohrabrivao je ljude da se od velike tuge ili psihičkog problema izleče vlastitim razumom. Religiozni analitičari kažu da su njegove reči dale novi oblik tradicionalnim pojmovima društva. Krišnamurti je preuzeo izazov modernih naučnika i psihologa i probao da ide uporedo s njima: raspravljao je o njihovim teorijama i ponekad im omogućio da uoče ograničenja poznatih i priznatih teorija.
Razmišljanja o obrazovanju
Šta god bi mudri Krišnamurti rekao i napisao izazivalo je kod teoretičara i analitičara zanimanje i kontroverzu. Njegova zapažanja o religiji, nacionalizmu, tradiciji i kulturi često su bila u suprotnosti sa konvencionalnim stavovima. Ako su ljudi danas manje zatečeni njegovim stavovima to je ili zbog uticaja koji su oni imali na javnu svest ili zbog činjenice da je mudrac Krišnamurti zaista bio ispred svog vremena. Njegove misli i komentari na temu obrazovanja su i dalje radikalni i često pogrešno shvaćeni ili odbačeni kao nepraktični.
U velikoj meri je razlog tome činjenica da Krišnamurti predstavlja obrazovanje kao versku aktivnost (u doba kada ga većina ljudi još uvek smatra “pripremom za uspeh u sekularnom svetu”).
U analitičnom tekstu, Skot Forbs (Scott H. Forbes, edukator holističkog učenja i autor knjige o idejama Krišnamurtija ”Preparing to Leave”) donosi razmišljanja ovog mudraca o obrazovanju i veri.
Krišnamurtijev pristup religioznosti
Bilo bi daleko lakše reći da se religija za Krišnamurtija ne završava samim imenovanjem tog pojma. On je smatrao da „ono što je sveto i istinski religiozno ne može biti uslovljeno ničim, kulturološki ili vremenski ograničeno; ono što je religiozno ne može biti deo dogme niti podložno njoj niti bilo kom drugom uverenju ili autoritetu“.
Krišnamurtijev pristup religioznosti koja je oslobođena religije bio bi zanimljiv predmet za one koji se bave moralom ili religioznom obrazovanjem u današnjem pluralističkom svetu.
Ako se ono što je sveto ne može povezati sa dogmom, obredom, ograničenjima, autoritetima ili simbolima, kako da čovek uspostavi kontakt sa svetim? Krišnamurti je smatrao da je spona od svetovnog do svetog posebna svest. To je svest koja stvari gleda onakvima kakve jesu; bez izobličenja, bez ograničenja misli. To je svest koja je prevazišla imperative ega i tako poznaje samilost ili nesebičnu ljubav; svest koja poznaje tišinu i vidi lepotu i živi radost.
Neuspešno rešavanje svetskih problema
Kroz vekove nas mudraci upozoravaju da “ne možemo videti ono što je istinito čak i kad nam je neposredno jasno dato – jer ono što jeste istina nije ono što želimo čuti”. Jednako je istinito pitanje obrazovanja kao i pitanje religije. Moderno obrazovanje je očigledno neuspešno u rešavanju svetskih problema, pa se s pravom kritikuje jer ne ispunjava očekivanja društva i ne može da pripremi ljude za izazove života. Kako bismo rešili ove probleme, čini se da je potrebno učenje povezati sa svakodnevnim problemima ili drugačije rečeno, sveto sa svetovnim.
Krišnamurti je želeo takav oblik obrazovanja. Da, možda su njegovi stavovi bili radikalni, oni govore o suočavanju sa izazovima života na dubokom nivou (onda kada su takva suočavanja očajnički potrebna). Od svih tema kojima se Krišnamurti bavio u više od sedamdeset godina pisanja knjiga i govora u javnosti, Scott H. Forbes veruje da je stav o obrazovanju taj koji će većina ljudi na kraju iskreno osetiti.
O značaju obrazovanja
Obrazovanje je najcelovitiji razvoj ljudskog bića. Ovaj stav Krišnamurti je obrazložio kroz tri celine
- obrazovanje cele osobe (svih njenih delova),
- učiti i posmatrati osobu kao celinu i
- učiti i obrazovati osobu unutar celine (kao učesnika u društvenoj zajednici i kao dela prirode).
Krišnamurti je govorio stalno i uvek o nameri obrazovanja, o važnosti mesta gde se odvija proces učenja i o učesnicima u procesu obrazovanja (učenika i učitelja). Verovao je da su sva tri elementa u fokusu njegovog i svakog drugog rada na obrazovanju. Iz navedenog se podrazumeva da je obrazovanje priprema za celokupni život.
O nekim aspektima učenja
„Mesta u kojima se uči moraju biti središta učenja načina života koji se ne temelji na zadovoljstvu, na egocentričnim aktivnostima, već na razumevanju ispravnog delovanja, na dubini i lepoti odnosa i svetosti verskog života. U njima se čovek prosvetljuje“
„Ne treba dete terati da pamti pregršt informacija i terati ga da obavezno prođe sve ispite. To je najgluplji način učenja. Sloboda je na početku, nije nešto što treba da se dobije na kraju. Nema slobode dok je prusutna prisila; iz prinude i pirisiljavanja ishod je samo i uvek isto –sila i nezadovoljstvo“
„Ako dominirate nad detetom, terate ga da se na silu uklopi u obrazac, koliko god on bio idealan, hoće li ono na kraju biti slobodno? Ako želimo ostvariti istinsku revoluciju u obrazovanju, u samom početku mora postojati sloboda, što znači da i roditelj i učitelj moraju biti zaokupljeni slobodom, a ne kako detetu pomoći da postane ovo ili ono“
„Svrha obrazovanja je dostizanje i osvajanje slobode, ljubavi, „procvat dobrote“ i potpuna transformacija društva“
„Moderno obrazovanje nas pretvara u isprazne i tupave entitete; to nam uopšte ne pomaže u traganju za svojim pozivom i delatnošću“
„Otkriti šta zapravo, svim srcem volimo da radimo jedna je od najtežih stvari. To je deo obrazovanja. Nije važno šta je to – kuvati ili biti baštovan – to je nešto u šta ste stavili ceo svoj um, svoje srce“
„Ozdravljenje [uma] se uvek postupno događa, ako ste sa prirodom, ako ste sa onom narandžom na drvetu i travkom koja se probija kroz beton, ako ste na brežuljcima prekrivenim i skrivenim oblacima. To nije romantična mašta, već stvarni odnos sa svime što na zemlji živi i kreće se“ „Meditacija znači imati vrlo miran, staložen um, a ne umišljen um; treba imati stvarno mirno telo i miran um tako da vam um na kraju postane religiozan“.
Krišnamurtijev pristup prirodi ljudskih bića
Džidu Krišnamurti smatrao je da je sveto temelj svih stvari, da leži u izvoru svih stvari, pa tako i u onom što je neizrecivo ili se ne može razbiti na svoje gradivne elemente. Osećao je da su sve stvari deo jedinstva ili integrisane celine . Reč „integrisan“ je ovde pridev, a ne glagol – stvari su uvek sastavni delovi celine.
Najbliža analogija materije je možda pojam holograma – ako se hologram razbije, svaki fragment sadrži ceo hologram; možemo zato reći da se ne može razviti deo celine, a da se ta promena – razvoj dela, ne utiče i na celinu.
Pojedinačni elementi su sastavni deo celine i treba ih rešavati i posmatrati zajedno.
Krišnamurtijev rad na istraživanju prirode čoveka je ogroman. Navodno je proveo više od sedamdeset godina pišući i govoreći o čoveku, njegovom umu i ulozi u svetu.
Posmatrao je ljudska bića kao celinu koja se ispoljava kroz različite pojavne aspekte (intelekt, osećaj, apetit, telo, itd.). Ljudi imaju svest i sposobni su razumeti ono što je religiozno, a upravo je Krišnanamurti osetio da pažnju treba usmeriti prema punom procvatu uma.
Ljudski mozak, iako složen, normalno funkcioniše fragmentacijom celine, a vrlo važan zadatak koji mozak mora da nauči je kako da bude selektivan i kako da zaustavi spomenuti proces fragmentacije kada to nije potrebno.
Prema tome, ljudi – „vlasnici“ mislećih mozgova, imaju sposobnost učestvovanja u svemiru na raznim nivoima. Ako ste budista, na primer, smatraćete da je najrealnije ono što je najopštije. Ili ako ste naučnik i smatrate da je najstvarnije ono što je specifično i posebno.
Za Krišnamurtija: čovek kao ljudsko biće ima sposobnost da se uklopi između opšteg i posebnog i objedini ih.
Krišnamurti je ostavio veliki broj napisanih tekstova i video zapisa (javnih razgovora, predavanja). Dostupni su online i brojni razgovori sa učiteljima i učenicima, sa naučnicima i religioznim sledbenicima. Ostali su brojni televizijski i radijski intervjuii i pisma. Mnogi od njih objavljeni su kao knjige, audio i video zapisi.
Vaš komentar