Kako da vaše dete uspešno upravlja emocijama?

Kada govorimo o emocijama moramo biti svesni da je tema neizmerno široka.

Deca imaju izuzetno naglašene emocionalne potrebe, čega bi roditelji trebalo da budu posebno svesni – jednom detetu sve ide lagano, a drugo ima ogromne probleme na svakom koraku.

To samo govori da ukoliko primetite da u određenim situacijama detetu nešto ne ide, dobro je uključiti ih u specijalizovane “radionice” za mlade, kako njihov razvoj ne bi bio prepušten slučaju i kako bi bilo pripremljeno na adekvantu rekaciju za najbitnije izazove sa kojima se svakodnevno susrećemo.

Evo nekoliko činjenica koje bi trebalo znati kad god govorimo o emocijama dece:

1. Emocije nastaju već u prvim danima i mesecima života. Nisu tako mnogobrojne i kvalitativno se razlikuju, ali nisu zanemarive.
2. Tinejdžersko doba je onaj period u razvoju deteta kada je verovatno najteže živeti sa emocijama i boriti se sa raznim izazovima.
3. Emocije nisu naši gospodari, već mi njihovi. Mi njima upravljamo i to je jedna od naših primarih dužnosti.

Emocija predstavlja reakciju na događaj koji procenjujemo kao važan. Ta reakcija uključuje 3 aspekta: fiziološki, izražajni i subjektivni. Fiziološki priprema organizam na adekvatnu reakciju, izražajni se odražava putem neverbalne komunikacije a subjektivni preko doživljaja našeg stanja.

Emocionalna inteligencija se odnosi na sposobnost prepoznavanja sopstvenih i tuđih emocija u svrhu adaptacije.

Jedna od emocija sa kojom nam je najteže da se nosimo je ljutnja.

Ova emocija nastaje i sastavni je deo naših života već između trećeg i šestog meseca. Upravo ova emocija nalazi se u korenu mnogih ishitrenh poteza, čuvenog kratkog fitilja i većine međuljudskih sukoba.

Ipak, ova emocija takođe postoji u svrhu razvoja i adaptacije. Ljutnja je značajna emocija, jer nas pokreće da se zauzmemo za sebe i branimo svoje granice.

U tinejdžerskim godinama borba sa sopstvenim emocijama kao i sa opažanjem emocija ljudi oko nas je u punom jeku.

U tom periodu koji traje barem nekoliko godina osoba može biti u sukobu sa sobom i sa svetom. Gradi sliku o sebi uz neminovno prisustvo kompleksa, na putu punom uspona i padova. I najmanja sitnica može je poljuljati. Razvija se pokret bunta, posebno prema autoritetima. Raspoloženje se često menja kao vremenska prognoza.

Čak i sigurno vezana deca sa srećnim detinjstvom i kvalitetnim odnosima u porodici kao tinejdžeri mogu postati neposlušni, ljuti, nesigurni i drski. Jednom rečju nemogući.  Niti mogu da razumeju sebe niti druge, a samim tim ni međusobno razumevanje nije lako.

Kako roditelji mogu da pomognu svojim mladim potomcima (a samim tim i sebi) da ove godine prođu što bezbolnije i kvalitetnije?

1. Morate biti svesni da vaše dete nije izuzetak. Sa većinom sličnih ponašanja suočavaju se i drugi mladi i njihovi roditelji. Istraživanja su pokazala da je depresivnost najizraženija kod osamnaestogodišnjaka, kao i da je stopa hapšenja u ovom uzrastu u porastu.
2. Vaše dete nema bipolarni poremećaj ličnosti. Verovatno. Sasvim je očekivano da ima promenljiva raspoloženja, nekad u zapanjujućoj  meri. Psiholog Stenli Hol je verovao u „biogenetički zakon“– biološku teoriju koja je tvrdila da pojedinačni razvoj (ontogeneza) imitira evolucioni razvoj (filogenezu). Po njemu adolescencija je neophodna i neizbežna imitacija upravo divlje faze u čovekovoj evoluciji.
3. Vaše dete je prvi put tinejdžer. Ništa mu nije jasno. Objasnite mu da je normalno da je nesiguran, zbunjen, da mu je ponekad teško da bude poslušan, da je često ljut. Pozovite ga na saradnju. Ohrabrite ga da deli svoja osećanja i poteškoće sa vama. Posavetujte ga da se okrene introspekciji. Neka misli o svojim mislima. Baš tako.
4. Povremeno ga pitajte šta bi on uradio da je na vašem mestu. Postavljajte pitanja umesto da nudite gotova rešenja, da savetujete. Tražite od njega predlog kako biste mogli da mu pomognete.
5. Pohvaljujte ga. Samopouzdanje tinejdžera je vrlo krhko. Kao lane koje uči da hoda.
6. Trudite se da učestvujete u njegovoj izgradnji slike o sebi na najefikasniji način. Samosvesne, samopouzdane, ali i samokritične osobe su vaš cilj na ovom putu.

Na sreću postoji i malo stručniji ali ne i složeniji način da pristupimo svojim tinejdžerima. Upoznajte se sa neuro-lingvističkim programiranjem za decu.

Kako bismo razumeli ovaj pojam moramo ga podeliti na 3 dela.

Neuro – nervni sistem odnosi se na to da svet doživljavamo putem svojih 5 čula (vid, sluh, dodir, miris i ukus) i ponašamo se u skladu sa njima. Lingvističko-govornim aparatom ostvarujemo verbalnu komunikaciju. I programiranje, koje se odnosi na stvaranje obrazaca mišljenja i ponašanja.

Zato je pristup rešavanja emocionalnih problema uz pomoć tehnika neuro lingvističnog programiranja veoma efikasan. NLP je tokom poslednje decenije postao prava nauka, ali i samo nekoliko njegovih instanci može vam biti od velike pomoći.

NLP aksiomi koji mogu biti od izuzetnog značaja u kontroli emocija kod mladih su:

1. Promeni ponašanje-promenićeš i rezultat. To jest, isto ponašanje ne vodi ka različitom rezultatu. Ako želimo drugačiji rezultat moramo da promenimo i ponašanje. Ponavljajte ove poruke i sebi i mladima.
2. Ne postoji neuspeh sam po sebi, već prilika za dodatno učenje.
3. Nije najvažnije ono što se desilo, već naša reakcija na to, a mi biramo nju. U nama je moć.
4. Svi resursi potrebni za promenu i napredak su u nama.

NLP ističe značaj uspostavljanja raporta  – odnosa poštovanja i uvažavanja izmedju sagovornika kada komunikacija teče glatko. Ljudi koji se dobro slažu spontano uspostavljaju raport. Oni nastoje da izgledaju slično to jest da imaju slične položaje tela, izraze lica, pokrete i slično. Usklađivanje sa drugom osobom sa kojom smo u komunikaciji nije jednako imitiranju. Postupno i spontano usklađivanje odražava uvažavanje i odaje utisak pažljivog slušanja.

Parafraziranje je takođe veoma bitna karika komunikacije. Uvek proverite da li ste dobro razumeli svog tinedžera i podstičite ga da radi isto.

Nemoguće je ne komunicirati.

I ćutanje je komunikacja. Neverbalna komunikacija čini 93 posto komunikacije – pokreti i gestovi čine 55 posto komunikacije, 38 posto vokalne osobine glasa a samo 7 posto se odnosi na ono što je rečeno.

Ljudi nisu racionalna bića i veoma lako emocije zavladaju nama. Treba težiti tome da emocije budu naši saveznici a ne protivnici. To je nekad veoma teško, a posebno mladima za vreme puberteta i adolescencije.

Ovaj period života može biti i odlična prilika da se mladima posveti posebna pažnja i ukaže na to da svako od njih može relativno jednostavno da nauči kako da efikasno upravlja svojim emocijama kroz edukativne radionice koje se bave ovom temom.