Motivacija

Ernesto Če Gevara – biografija, citati, knjige

Ernesto Guevara, Che Guevara

Priča o Ernestu Če Gevari, počela je u Argentini, gde se ovaj narodni heroj rodio davne 1928. godine. Kao dete imao je ozbiljnih problema sa astmom, te se tako porodica preselila u Kordovu, u Alta Grasiju, gde je klima bila bolja.

Ovde Če ostaje do polaska na studije medicine koje je upisao u Buenos Airesu. Bio je veoma inteligentan i odlučan, pa za tri godine završava fakultet. Ipak, odlučuje da se ne bavi doktorskim poslom, želi umesto toga da upozna svet, u početku, na motoru.

Kreće na putovanja, najpre po Južnoj Americi, a onda i u dalje, čak na druge kontinente. U Boliviji i Gvatemali počinje da shvata važnost građanske mobilizacije. Svedok je zbacivanja radikalne vlade Arbenza u Gvatemali; u Meksiku upoznaje Fidela Kastra i postaje član njegove grupe koja je u to vreme planirala invaziju na Kubu (1956).

Ispred Muzeja u Santa Clari

Posle tri godine, koliko je trajao gerilski rat za svrgavanje diktatora Fulgensija Batiste, postepeno su zauzeli velike teritorije Kube. Če je postao miljenik Kubanaca kada je na njegovo insistiranje osvojena zemlja raspodeljena seljacima. Tako je njegov pokret pridobio lojalnost lokalnog stanovništva koje im je oda tada pomagalo i pridružilo se u borbi.

Če postaje guverner Nacionalne banke u novoj vladi 1959. godine. Nedugo zatim postaje i ministar industrije i ambasador Kube, putuje po svetu. U novoj ulozi se odlično snašao- bio je uključen u velike međunarodne revolucije u Africi, Boliviji, Gani, Kongu i zemljama Latinske Amerike, sve do 1967. godine, kada (posle nekoliko meseci gerilskog gratovanja protiv bolivijske armije) biva zarobljen i ubijen.

Vlada Argentine je otkupila kuću u kojoj je odrastao i pretvorila je u mali muzej gde se nalaze njegove slike, stvari iz sobe, nešto odeće i privatnih sitnica.

Muzej Če Gevare

Najkompletnija zbirka stvari koje su pripadale Če Gevari nalazi se na Kubi, u Santa Klari. Da biste došli do Muzeja Če Gevare u Santa Klari treba i bukvalno „prošetati kroz istoriju“- proći niz zgrada zidanih u stilu sovjetskog socijalizma. K

ao da je pojam „kult ličnosti“ izmišljen baš za ovo mesto – statua Če Gevare je vidljiva iz svakog prilaza, u odlučnom stavu, sa bradom hrabro isturenom napred, u vojnoj uniformi, sa puškom. Ovaj „stražar“ muzeja i mauzoleja izgleda pomalo apsurdno – figura odudara od okruženja, od tih malih, uskih, prašnjavih ulica. Hladan i miran, kao da je zaštićen od spoljašnjeg žamora i galame.

U muzeju su jednostavni eksponati: lični predmeti, posude, doktorski recepti, pisma i razni papiri rukom pisani, poneka otvorena i polomljena boca vode, pištolj. Motor, mašina za pisanje, sto i stolica. Tu su i crno-bele fotografije: Če u uniformi dok je govorio nekom prilikom u UN-u kako puši kubansku cigaru; Če kako jede, kako igra golf; zatim, njegove dečije slike, one na kojima se komandant penje na Popokatepetl i mnoge druge.

Ovo je velika soba, uredno podeljena u dva dela – u prvom delu razgledate sve predmete i memorabilije iz vremena njegovih putovanja i studija medicine, a u drugom delu su stvari -svedoci početka njegovog revolucionarnog života.

Mauzolej je odmah do muzeja, malen i osvetljen uglavnom samo „svetlom večnog plamena“, koga je zapalio Fidel Kastro u oktobru 1997. godine. Na zidu je 38 zvezda na stepenastim podeocima, po jedan za svakog revolucionara koji je umro u Boliviji. Ovde je sahranjeno njih šesnaestoro, zajedno sa komandantom Če Gevarom.

Blago svetlo donosi osećanje mira, tu ionako ne može ući više od desetak ljudi u isto vreme i nikad nije prevelika gužva.

Imena mrtvih saboraca su postavljena u zvezdama koje su upisane u ciglama. Čeova zvezda je u središtu, ne veća od ostalih. Ne očekujte mnogo, mesto je jednostavno, sa snažnom simbolikom.

Po odlasku uzmete svoju torbu, telefon i stvari koje morate ostaviti na ulazu u muzej i mauzolej (ništa nije dopušteno da se unese, čak ni kamera) i prošetate kroz Santa Klaru. I tada, po vrelom danu, u senci platana, kroz pune ulice užurbanih Kubanaca, uz tutnjavu automobila i topot konja koje vuku čeze (uobičajen način prevoza) – shvatite da hodate kroz prošlošt Kube.

Šetnja kroz Santa Klaru zaista vredi svaki pezos koji potrošite zato što ćete se vratiti unazad 50 godina. Muzeja Če Gevare se nalazi u Avenida de los Desfiles. Ulaz je slobodan, treba proveriti kojim danima je otvoren za posetioce, a nalazi se na četiri sata vožnje vozom od Havane.

Zanimljivosti radi, turističke agencije koje u ponudi imaju aranžmane za Kubu uglavnom uključuju posetu Santa Klari i ovom muzeju.

Budi realan, zahtevaj nemoguće!

Gevarina ostavština su ideje i principi revolucije: stalno učešće naroda u donošenju odluka, usklađenost ekonomskog i soscijalnog razvoja, formiranje „novog čoveka“. Njegovi govori, pamfleti, motivacione poruke i danas su uzor mladim revolucionarima današnjice:

„Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Ljudi se sami oslobađaju!“

„Ako drhtiš u besu zbog svake nepravde, onda si moj drug“

„Ne možemo biti sigurni da imamo za šta živeti ako ne želimo za to umreti“

“Možda ću se jednog dana, kad budem umoran od putovanja vratiti u Argentinu i skrasiti na jezerima Anda. Ako ne zauvek, onda bar na tren dok prelazim do neke druge koncepcije sveta”.

Gevara je bio čovek jakog karaktera i čelične volje. Uporno bi završio sve što bi osmislio; verovao je u sebe kada je postao lekar za tri godine, kada je sa prijateljem Albertom Granadom išao tragovima istraživača-konkvistadora kroz Južnu Ameriku; kada je išao u zemlje Afrike da pomogne narodne pobune…

Možda je ovaj argentinski narodni heroj i pogrešno shvaćen u mnogim delovima sveta, neki istoričari još uvek analiziraju aspekte njegovog karaktera i karijere koja su uticali na mračnije strane njegovih političkih aktivnosti.

Če je nesumnjivo veliki narodni heroj i važan deo kontrarevolucionarnog pokreta. Jedna od stvari oko koje se mnogi ne slažu, zbog koje mu nikada neće odati priznanje i zbog koje će uvek biti kriv je činjenica da je, zajedno sa Kastrom, naredio smrt hiljade ljudi, ali to je tema za neku drugu priču.

Pisac

Če Gevara je napisao nekoliko knjiga, spomenimo Rat gerile, Pejzaži iz revolucionarnog rata, Socijalizam i čovek na Kubi, Dnevnik motocikliste.

U Dnevniku jednog motocikliste Gevara piše o svom 8000 km dugom putu kroz Južnu Ameriku, od Argentine, Čilea, Perua, Kolumbije do Venecuele tokom 1951. godine.

Autor priznaje da ga je to putovanje promenilo više nego što je sanjao. Kroz dnevnik putovanja upoznajemo Gevaru pisca i radoznalog pustolova: neobični i lirski obojeni su opisi ostataka civilizacije Inka, toka reke Vilkanote i Urubambe, razgovori sa seljacima koje sreće, njihovi običaji i ponašanje.

Če je oduševljen pejzažima na putu za Kusko, divi se Maču Pikču. Veoma ga je zanimala istorija, socijalni status i uslovi života stanovnika u mestima kroz koje je putovao i trudio se da istinito piše o velikoj nepravdi, o siromaštvu i bedi koje je lično video u selima i u plemenima Južne Amerike. Kroz ceo roman kao da je zapisan njegov budući revolucionaran put: “ja ću kao opsednut jurišati na barikade i rovove, ispunjen besom …vidim sebe žrtvovanog istinskoj revoluciji.”

Preporuka
5

Summary

„Ja nisam oslobodilac. Oslobodioci ne postoje. Ljudi se sami oslobađaju!“

Valentina Branković

Valentina je diplomirani bibliotekar i informatičar. Šesnaest godina radi sa knjigama i čitaocima. Zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije na poslovima katalogizacije serijskih publikacija u COBISS platformi.

komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Ovo vredi znati o ishrani

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!