Kako razviti kreativno mišljenje?

Želite da budete bolji roditelji, uspešniji u poslu kojim se bavite,  da ostvarite sve svoje potencijale i budete zadovoljniji sobom? Možda treba da ovladate veštinom kretivnog pristupa životnim siutacijama.

Svaka veština, pa i veština kreativnog mišljenja, može da se nauči.

Savremeno institucinalno obrazovanje, međutim, koncipirano je tako da stvara konformiste i stereotipne pojedince, pre nego slobodne i originalne mislioce.

Kad odrastemo, ono malo slobodnog vremena koje nam preostaje pošto smo završili sve dnevne obaveze, većina će radije provesti pred TV ekranom ili računarom, nego u stvaralačkim aktivnostima.

Postoji, međutim, u nama prirodna potreba za stvaralaštvom, nagon da aktiviramo sve potencijale svog bića, težnja da se ostvarimo, da postanemo ono što su naše mogućnosti.

Osnova kreativnog mišljenja je izlaženje izvan običnih misaonih tokova i istraživanje neobičnih asocijacija i ideja. Pritom je jedan od ključnih elemenata prihvatiti ideje i asocijacije koje nam se, na prvi pogled, ne čine realistične ili logične.

Jednom kada počnete na svet da gledate sa bezbroj različitih aspekata, otkrićete u svakoj situaciji više onih pozitivnih, pa ćete produktivnije koristiti svoje znanje. Stvarnost koja nas okružuje postoji kao mnoštvo zbunjujućih činjenica, ali JA razvijam svoj odnos prema toj stvarnosti, JA je opažam na svoj način i to je moj lični izbor. To je bitna karakteristika stvaralačkog mišljenja.

Stvaralački način mišljenja se može razvijati, ali je potrebno obezbediti određene uslove da bi se  uopšte pokrenuo, razviti slobodu izražavanja, misli, osećanja, spontanosti, kombinovanja opažanja, značenja i ideja. Istovremeno, neophodno je isključiti negativno dejstvo spoljašnjeg vrednovanja, procenjivanja sredine koje je uvek pretnja stvaralaštvu jer sredina, često ne baš dobronamerno, kritikuje naše odluke, aktivnosti i postupke, naročito ako iskaču iz očekivanih shema.

Džordž Bernard Šo je duhovito primetio:

Da bismo razvili kreativno mišljenje, neophodno je, naravno, podsticati sposobnost mišljenja.  Mišljenje je proces povezivanja naših iskustava i činjenica i informacija kojima raspolažemo. Pošto mi mislimo u rečima, pojmovima, onda u procesu mišljenja odvajamo ideje od jednog skupa pojmova i pridružujemo ih drugom.

Postoje različite kategorije mišljenja. Najznačajnije su sledeće: dnevno sanjarenje, odbrambeno mišljenje, kritičko i kreativno mišljenje.

Dnevno sanjarenje

Dnevno sanjarenje se naziva još i slobodnim asocijacijama ideja. Javlja se iznenada i usmereno je na nas same. Uglavnom je povezano sa prijatnim osećanjima. Tako, slušajući dosadno predavanje, možete da uhvatite sebe kako planirate letovanje sa savršenom prognozom vremena za Halkidiki.

Odbrambeno mišljenje

Odbrambenim mišljenjem ili racionalizovanjem tražimo objašnjenje za odluke koje smo doneli, branimo ih, naročito ako očekujemo da će ih neko drugi kritikovati. Naše odluke i postupci su deo nas i kritiku povezujemo sa sopstvenom ličnošću, te ih, svesno ili podsvesno, želimo odbraniti.

Život od nas zahteva hiljade brzih odluka, često svakodnevno. Problem brzog prosuđivanja je u tome što najčešće imamo manjak vremena i podataka kada takve odluke donosimo. Stoga je važno da budete otvoreni za menjanje takvih odluka, ako dobijete nove informacije.

Racionalno mišljenje

Racionalno mišljenje ima nekoliko faza, iako ih nismo uvek svesni. Prvo prepoznajemo problem, analiziramo situaciju, potom nalazimo moguća rešenja, koja na kraju proveravamo.

Kreativno mišljenje

Kreativno mišljenje, intuitivno mišljenje ili  kreativnost je unošenje novina u proces mišljenja, dakle u proces povezivanja iskustava, ideja, činjenica i informacija. U prvoj fazi kreativnog mišljenja, tzv. fazi preparacije, na osnovu postojećih znanja, pokušavamo doći do rešenja problema. Pri tome je bitno i da se emocionalno angažujemo u traganju za potencijalnim rešenjima, da se intenzivno koncentrišemo na problem i da ga sagledamo iz svih uglova. Ne bi trebalo upasti u zamku biranja manje loših alternativa. Treba da razmišljate o tome šta može biti iz što više različitih uglova.

Menjajte tačku gledišta. Razmišljajte o svim mogućim posledicama različitih aktivnosti.

Dakle, umesto da postavite problem kao dilemu „Da li da idem u bioskop ili ne?“, a da vam pritom nijedna alternativa ne odgovara, zapitajte se „ Šta je to što ja zaista želim da radim?“ Korisno je beležiti sve asocijacije i informacije, bez ikakve selekcije, razgovarati sa drugima i sakupljati informacije i mišljenja.

Naš mozak može raditi kao mašina. Napunite ga informacijama, opažanjima, problemima i idejama i on će raditi danju i noću, stvarajući asocijacije među njima. One su osnova rešenja problema. Sve se to dešava u sledećoj fazi, fazi inkubacije. Pošto ste intenzivno razmišljali o problemu neko vreme, pokušavajući ga osvetleti sa svih strana,  ostavite ga sada po strani.

Odmarajte, prošetajte, relaksirajte se, radite nešto potpuno različito od onog čime ste se bavili. Šta će se desiti dok usmeravate mišljenje od problema?

Stalnim angažovanjem mišljenja, onemogućavamo rad tom našem ugrađenom mehanizmu. Ostavite vremena ovim procesima, nemojte odustajati ako nekoliko prvih ideja ne budu prihvatljive. Odložite ocenjivanje ideja i dajte podsvesti vremena da aktivno radi na problemu i produkuje moguća rešenja.
Odbacivanje ideja je  posledica potrebe da budemo savršeni i  „najbolji”.

Većina ljudi će automatski odbaciti sve ideje koje ne deluju baš impresivno i pre no što malo razmisle o njima. Kada prihvatite ideju koja nije baš najblistavija i razmislite o tome kako možete ukloniti njene nedostatke, takva se ideja može pokazati kao putokaz prema boljem rešenju.

Drugi je uzrok odbacivanja ideja nepoverenje u svoje mogućnosti i sposobnosti. Ljudi po pravilu imaju kvalitetne ideje s vremena na vreme.

No većina nas odbacuje te ideje zbog strahova, nepoverenja u sebe ili nedostatka motivacije za učenje i rad koje bi ostvarenje ideje zahtevalo.

Obično koristimo izgovore kao što su: „ To je previše posla”, „ Prestar sam za to”,  „Nemam vremena”, „Nemam novca”,  „To nije moje područje”, čak iako se radi o ideji koja bi mogla značajno da nam poboljša život. Pokušajte se, ipak, zadržati, bar eksperimenta radi, malo duže na ideji i razmislite kako biste neka od tih ograničenja mogli da  umanjite ili možda kako biste mogli da iskoristite bar deo ideje.

Aha efekat

Pošto je podsvest preradila informacije, u nekom trenutku će se u našoj svesti pojaviti prava ideja, najčešće u obliku iznenadnog uvida, poznatog „aha-efekta“.

Verovatno će se to desiti u trenutku dok se relaksiramo ili čak u snu, i često ćemo biti iznenađeni jednostavnošću odgovora izraženom u  reakciji „Kako se toga nisam ranije setio!“

Često se susrećemo sa problemima za koje smo uvereni da baš takvi moraju biti i da kao takve moramo da ih prihvatimo.

Zatim ulažemo mnogo vremena i energije pokušavajući da ih rešimo, ne shvatajući da se oni mogu sagledati iz drugih uglova i drugačije rešiti. Pokušajte da, imaginacijom, sanjarenjem ili predviđanjem, konstruktivnije sagledate problem i pronađete bolja rešenja.

Evo jednog predloga kako biste to mogli ostvariti.

Uzmite papir i razmišljajte o ciljevima koje biste želeli da ostvarite u životu. Kako živim danas? Kako bih želeo da živim u skoroj budućnosti? Šta želim da ostvarim? Navedite ih što više.

Zapišite što više činjenica i osećanja kojih ste svesni u vezi navedene situacije ili problema. Vizuelno predstavite probleme, izazove ili ideje. Dodajte što više detalja, zamišljajte mentalne slike. Sagledajte problem sa što više aspekata, iz što više uglova. Zamislite šta biste želeli da se desi, uhvatite što više želja. Smislite što više sinonima za ključne reči u problemu. Izaberite one koje ga najbolje i najpreciznije definišu. Odmarajte, vežbajte, pevajte, šetajte, igrajte, radite ono što vas relaksira.

Zapisujte sve ideje rešenja koje vam se javljaju, ne procenjujući ih. Uvećajte, umanjite, reorganizujte. Zamislite svaku ideju. Odaberite jednu, ali ne pre no što dobro razmislite o svima. Razmotrite elemente koji bi je mogli pogoršati, poboljšati, na koga se odnose… Zamislite reakcije okoline dok im saopštavate vašu ideju.

Ponovo se relaksirajte.

Dajte vremena podsvesti.

Omogućite slobodan protok ideja o primenjivosti. Navedite mogućnosti i načine primene, unapredite originalnu ideju, razmislite o prednostima sa entuzijazmom i verom u sebe i druge, anticipirajte moguće nedostatke. Napišite detaljan plan rada. Navedite raspored aktivnosti. Odgovorite na pitanja: ko, šta, gde, zašto i kako.

Kreativnost dolazi kroz akciju.

Zato prestanite čekati da se nešto dogodi i ideje vam, same od sebe, počnu „padati na pamet“.

To se gotovo nikada neće dogoditi. Ukoliko imate neki problem, tražite nove puteve njegovog sagledavanja i nove odgovore na njega.

Počnite! Srećan rad!