Lični razvoj

Šta je ,,brainstorming“?

brainstorming

Koliko ste puta bili u situaciji da ,,lupate glavu“ ili ,,preturate po glavi“ kako da rešite neki problem ili da dođete do najboljeg mogućeg rešenja, da donesete najbolju odluku? Ili ste se možda našli u grupi ljudi, bilo da su to ljudi sa kojima radite ili članovi nasumično formirane grupe na nekom seminaru i imate zadatak da zajedno dodjete do rešenja…

Šta ste zapravo tada radili?

U glavi su vam se rojile ideje. Mnogo njih. U glavi vam se odigravala ,,oluja ideja“ ili kako je još u šali zovu, ,,oluja u mozgu“. E, to je taj brainstorming!

Vebsterov (Merriam-Webster) rečnik, na primer, definiše brainstorming kao

,,tehniku grupnog rešavanja problema koja podrazumeva iznošenje spontano nastalih ideja svih članova grupe kako bi se došlo do rešenja problema“, ali isto tako i kao ,,osmišljavanje ideja od strane jednog ili više pojedinaca sa ciljem rešavanja određenog problema“.

 

Malo teorije…

Ovu tehniku popularizovao je Aleks Ozborn (Alex Faickney Osborn) 1953. godine u svojoj knjizi Primenjena mašta (Applied Imagination). Svoju ideju o ,,kreativnom rešavanju problema“ počeo je da razvija 1939. godine dok je radeći u marketingu uočio nesposobnost zaposlenih da kao pojedinci razviju kreativne ideje za reklamne kampanje.

 

Tada je krenuo da održava grupne sastanke gde su svi članovi iznosili svoje ideje što je na kraju dovelo do odličnih rezultata.

Svoj metod Ozborn je predstavio u svojoj knjizi iz 1948. godine Vaša kreativna moć (Your Crative Power) u poglavlju 33 pod naslovom ,,Kako organizovati grupu da bi se stvorile ideje“ (How to Organize a Squad to Create Ideas).

Prema Ozbornu, postoje dva osnovna principa koja doprinose ,,efikasnosti osmišljavanja ideja“ a to su: ostaviti kritiku za kasnije i dobiti što više na kvantitetu, a čitava postavka ima za cilj 3 izuzetno bitne stvari za svaki grupni rad:

  • svesti na minimum nesigurnost koju članovi grupe mogu osećati u društvu,
  • podsticati generisanje ideja i
  • povećati ukupnu kreativnost grupe.

Četiri osnovna pravila brainstorming-a

Na osnovu ovoga Ozborn je definisao četiri osnovna pravila brainstorming-a:

  • što veći kvantitet – uz moto da ,,kvantitet rađa kvalitet“, ovo pravilo podrazumeva da što se više ideja generiše, veće su mogućnosti da se problem uspešno reši,
  • uzdržavanje od kritike – kritiku iznetih ideja treba ostaviti za neke kasnije faze. U fazi brainstorminga, gde treba doći do što većeg broja ideja, kritika bi postigla suprotan efekat i sprečila članove grupe da slobodno izraze sve što im padne na um. Umesto toga, treba čak podsticati iznošenje i nekih neobičnih ideja.
  • ,,lude“ ideje su dobrodošle – kako bi se došlo do što većeg broja ideja treba podsticati i ohrabrivati iznošenje čak i nekih čudnih, ,,ludih“ i naizgled irelevantnih ideja, jer bi upravo one u finalnoj fazi mogle da dovedu do najboljeg rešenja.
  • kombinovanje i unapređivanje ideja – uz slogan da je ,,1+1=3“ , asocijacijom, tj. povezivanjem ideja može se podstaći stvaranje novih.

A u praksi…

Gde se može primeniti brainstorming? Svuda gde postoji određeno pitanje za koje treba naći odgovor, a gde postoji više opcija. Primere njegove primene viđamo svakog dana –  u velikim kompanijama, školama, u filmovima, TV serijama, reklamama…

Ljubitelji Doktora Hausa (House MD®) znaju za njegovu čuvenu belu tablu na kojoj ispisuje sve potencijalne dijagnoze na koje pomisle članovi njegovog tima. Čak se i razbesni kad ostanu bez ideja. Jer u moru mogućnosti, naročito kad su u pitanju slučajevi koji se njegovom timu dodeljuju, rešenja ima beskrajno mnogo. I na kraju se najčešće dešava da upravo one najčudnije ideje dovedu do pravog odgovora.

 

Takođe, u kancelarijama gde se sastaju timovi velikih kompanija brainstorming je neizostavan proces pri donošenju važnih odluka. Zamislite da treba osmisliti dizajn za novo pakovanje proizvoda ili krilaticu za reklamnu kampanju… Ukoliko bi taj posao bio prepušten jednom pojedincu, rezultati bi bili mnogo skromniji nego ako bi to učinila grupa ljudi. Ova grupa bi mogla da obuhvata kako eksperte iz oblasti marketinga, tako i stručnjake iz drugih oblasti, i čak laike. Na primer, jedan nezavisni potrošač iz ciljne grupe kojoj je proizvod namenjen mogao bi možda da iznese najbolju ideju.

Školske učionice su idealno mesto za primenu brainstorming-a. Ukoliko želite da u uvodnom delu časa saznate koliko je tema koju treba da obrađujete poznata učenicima od ranije ili iz svakodnevnog života, primenićete ovu tehniku.

Još ako učenicima naglasite da je svaka ideja dobrodošla, pokrećete ,,oluju“ u njihovim umovima, doveli ste ,,zagrevanje“ do usijanja i sada vam ostaje samo da to sročite u tokove teme koju obrađujete, a njihova tako pripremljena pažnja vam je kao predavaču neprocenjiva.

Brainstorming u proveri znanja?

Ukoliko, pak, na kraju nastavne celine želite da utvrdite koliko je znanja usvojeno, ponovo je brainstorming idealno rešenje.

Recimo da je tema bila ‘ljudsko telo’ i zatražite od učenika da iznesu sve čega se sećaju kad je ta tema u pitanju. Najčešće će krenuti od nabrajanja delova tela, onda će neko pomenuti unutrašnje organe, pa će se doći, na primer, i do ‘krvotoka’ gde će onda, asocijacijom, to povezati sa vrstama krvnih sudova, a kad se neko bude setio i onog što kroz njih teče, doći će i do krvnih zrnaca, gde dalje možete, kao i za svaki organ, govoriti, na primer, o hrani koju treba uzimati kako bi oni pravilno funkcionisali, a mi bili zdravi.

I, što bi rekli Englezi, last but not least, mape uma, kao idealan način primene brainstorming-a. Može se koristiti i u grupi, ali je idealan način za individualnu primenu brainstorming-a.

Mapa uma: Do or Make
Mapa uma: Do or Make

One predstavljaju najbolju moguću opciju za zapamćivanje, naročito ako ste ,,vizuelni“ tip učenika kojem ono što je vizuelno prikazano najduže ostaje u sećanju. Možete ih iscrtavati sami ako imate dara za crtanje. Ali, i ako niste daroviti, ne brinite.

Danas postoje odlični kompjuterski programi, lako dostupni, za iscrtavanje mapa uma. Evo jednog primera za primenu mape uma za lakše zapamćivanje: Učite strani jezik u školi ili ste polaznik kursa stranog jezika i želite da zapamtite što više reči vezanih za neki pojam. Uzmimo, na primer, pojam ‘porodica’. Verovatno ćete krenuti od članova porodice, pa ćete asocijacijom doći do pojma ‘šira’ i ‘uža’ porodica i povezati članove u odgovrajuću grupu. Zatim ćete pomisliti na prostor u kojem porodica živi, pa ćete doći do pojma ‘kuća’ i ‘stan’, a zatim do prostorija u kući, delova nameštaja, predmeta koji se koriste u domaćinstvu… Tada, već ,,zagrejani“ da dodjete do što većeg broja reči, posežete i za rečnikom da biste ne samo zapamtili naučeno, već i naučili nešto novo. A samo korišćenje rečnika je još jedan benefit u procesu učenja.

I za kraj… poruka:

,,Da bi imao veliku ideju moraš imati puno ideja“ – Tomas Edison (Thomas Edison).

Dragana Žigić

Dragana Žigić

Dragana je profesor engleskog jezika i književnosti sa 25 godina iskustva. Pored toga, bavi se prevođenjem, kako književnih, tako i neknjiževnih tekstova podjednako dugo.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!