Trend

Sarkazam

uspeh

Etimologija reči sarkazam

Reč “sarkazam” nam dolazi iz grčkog jezika, glagol sarkazein ima značenje “gristi meso poput psa“. Tokom vremena, značenje ove reči se menjalo, tako je “sarkazein” proširio značenje od “gristi usne u besu” preko “razbesneti se” sve do “rugati se”, “podsmevati se”.

Izvedenice ove reči su prešle tokom kasnijih vekova i u kasni latinski i francuski jezik (le sarcasme), a u leksiku engleskog jezika (a sarcasm) reč je uvrštena sredinom 16. veka. Čak i danas sarkazam ima delimično istu konotaciju, kao omaž prvobitnom značenju: oštra, reska uvreda.

Značenje reči sarkazam u rečnicima

Merriam-Webster

  1. a) sarkazam je oštar, često satiričan i ironičan komentar smišljen da nanese uvredu
  2. b) u formi glagola, biti sarkastičan znači: reći ili napisati neku satiričnu primedbu na različit način. Njegov stepen recepcije zavisi od toga kakav efekat izaziva kod sagovornika – može biti gorak, često ironičan, uvredljiv, nadobudan, pakostan.

Navodimo i česte sinonime reči sarkazam u rečniku “Merriam-Webster” u raznim njenim funkcijama u leksici: humor, ironija, satira, poniženje, vređanje, bes, šegačenje, cinizam, oholost, podrugljivost, duhovitost sa namerom uvrede.

Proširene definicije sarkazma su i ove: sarkazam je sredstvo pronicljive primedbe koja zahteva brzu percepciju istih. Znati primiti sarkastičnu primedbu je odlika duhovitosti, što znači da izrečenu izjavu umete shvatiti sa osmehom, da razumete apsurdnost situacije i odreagujete bez gorčine.

Sarkazam je delimično i humor, ali sa dozom ironije kojom se namerno daje značenje suprotno od onoga što je očigledno. Satira podrazumeva pisanje koje izlaže podsmehu ponašanje, institucije, javne ličnosti, bilo direktnom kritikom ili češće pomoću ironije, parodije ili karikature.

Rečnik kniževnih termina

“Termin sarkazam je iz antičke retorike, pojam za vrstu jetke ironije. Sarkazam je gorka i nemilosrdna poruga ili prekor s podsmehom, zajedljiva i zlonamerna. Sarkazam je zasnovan na nekom paradoksu, na neskladu između izrečenih reči i njihovog značenja u kontekstu što dovodi do izrazito pakosne poruge.

Za razliku od humora, sarkazam je izrazito negativan, prožet željom da se protivnik ne samo porazi već i ponizi. Primenjuje se kao postupak u različitim rodovima umetnosti (satira, epigram karikatura). Sarkazam je sredstvo odbijanja i gledanja s visine, osećanja-sebe-nadmoćnim što ga razlikuje od humora. Iako ga ima u mnogim vrstama narodne književnosti (kletvama, prizorima dvoboja epskih heroja junačkih pesama) sarkazam je postupak koji se najčešće sreće u satiri, parodiji i meta-parodiji, u epigramima i karikaturi“.

Psihologija i komunikologija

“Sarkazam je najniži oblik mudrosti, ali najviši oblik inteligencije”,

napisao je mudri Oskar Vajld (Ocar Wilde).

Bez obzira je li sarkazam znak inteligencije ili ne, stručnjaci komunikologije savetuju da se držimo na distanci od ovog posebnog oblika izražavanja. Razlog je jednostavan: sarkazam izražava nalet prezrenja, povređivanje drugih ljudi i pogoršanje međuljudskih odnosa.

Kao oblik komunikacije, sarkazam je često krivac početku sukoba.

Sarkazam je, kažu psiholozi, iskrica za pojavu kreativnosti – kako za onog ko sarkazam koristi, tako i za onog ko je predmet sarkazma. Trebalo bi ne da ga izbegavamo, već da ga koristimo pažljivo, sa merom.

Sarkazam nije tako jednostavan deo naše komunikacije sa drugima, on je često uzrok protivurečnosti i sukoba. Kao najčešći oblik verbalne ironije, sarkazam se često koristi za zabavno zaobilaženje odgovora, okolišanje kad treba da nešto odobrimo ili odbijemo, kao način preziranja i konačnog neslaganja.

Kako sarkazam može poboljšati kreativnost?

U novijim istraživanjima, inače sumorna slika sarkazma je ublažena i njeno značenje dobilo pozitivne konotacije. Ispitanici koji su učestvovali u psihološkim testovima bili su bolji na polju kreativnosti.

Kako?

Tako što, kad god bi u dijalozima i raspravama upotrebili neki sarkastičan komentar, to uradili na smeo i domišljat način, kako ne bi povredili osećanja i stavove sagovornika, ali isto tako i druga strana koja prima sarkastičnu primedbu reagovala je na pozitivan način.

Psiholozi kažu da se ovaj momenat i vid kreativnosti pojavio kada su učesnici u razgovoru razumeli poruku sagovornika, ne uzimajući zdravo za gotovo komentare i samo značenje reči i izraza.

Budući da mozak kreativo razmišlja: da li je ono što čuje sarkastičan komentar ili nije, ovo može biti razlog jasnijeg i kreativnijeg razmišljanja. Kako bi sami umeli da ga koristimo i razumemo, iskazan stav i ton kojim govorimo mora prevladati onu kontradikciju između doslovnog i stvarnog značenja sarkastičnih izraza.

Sarkazam se može negativno tumačiti i time dovesti u pitanje međuljudske odnose. Dakle, kako iskoristiti takve, nazovimo ih “kreativne prednosti sarkazma” bez stvaranja konflikta?

Ovde dolazi do izražaja osobina koja se zove poverenje.

Istraživanja govore da, sa obzirom na isti sadržaj i ton, sarkazam koji iskazujemo prema osobi kojoj verujemo je manje je uvredljiv i bolan nego sarkazam koji izkazujemo prema nekom kome ne verujemo.

Naravno, ako bismo promenili ton i sadržaj izrečenog, to bi napravilo i te kakvu razliku – sa obzirom da izuzetno oštri tonovi, kritički sadržaj i poverenje možda neće biti dovoljno.

Valentina Branković

Valentina Branković

Valentina je diplomirani bibliotekar i informatičar. Dvanaest godina radi sa knjigama i čitaocima. Zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije na poslovima katalogizacije serijskih publikacija u COBISS okruženju.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prijavi se!

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!