Psihologija

Šta je kreativnost?

kreativnost

Kreativnost je najveći dar ljudske inteligencije. Kako svet postaje složeniji, moramo postati kreativniji kako bismo odgovorili na te izazove.  Sir Ken Robinson, Out of our minds

Zbog svoje neuhvatljivosti i teškoće koji naučnici imaju prilikom definisanja, kreativnost predstavlja pojam koji izaziva značajnu pažnju u brojnim sferama društva, počev od umetnosti, preko obrazovanja, sve do sveta biznisa.

Šta uopšte kreativnost predstavlja?

Ser Ken Robinson ističe da su velike ideje u ljudskoj istoriji transformisale ondašnji svet i uticale su na oblikovanje tadašnjih kultura, a nesporna je činjenica da je savremeno društvo upravo rezultat ljudske kreativnosti, što ovaj pojam postavlja kao centralnu temu društvenih i humanističkih nauka.

Kreativnost i kreativne delatnosti nalaze se u osnovi svake priče o uspehu u XXI veku. Nekada smatrana Božjim darom, a potom delom umetničkog genija, kreativnost je vremenom demokratizovana, te se čini da danas svi žele da budu ”kreativni” što je dovelo do paradoksa da je kreativnost istovremeno i svepristutna i odsutna, svima dostupna, a suštinski retka, te je zbog takve preterane i neodmerene upotrebe, reč kreativnost izgubila vrednost, smatra Bilton.

Kreativnost je zapravo mnogo složeniji i zahtevniji proces od prostog smišljanja pametnih ideja, ”inspiracije” ili spontane inventivnosti, stoga ona nije svojstvena samo odabranim pojedincima, već zavisi pre od kombinovanja naizgled protivrečnih procesa i osobina ličnosti.

 

Prilikom definisanja pojma kreativnosti nailazimo na poteškoće zbog kvazi-duhovnog karaktera koji joj se pripisuje. Gotovo od početaka civilizacije i ljudskog stvaranja, kreativnost tumačena kao delo spoljnih sila – dar muza ili bogova. Sama reč potiče od latinskog izraza creation ex nihilo  koji označava stvaranje nečega ni iz čegabožji postupak suprotan  creatio ex materia  i sasvim različit od ljudske sposobnosti da nešto napravi.

Tek u romantizmu, pojavila se ideja koja poreklo inspiracije traži unutar čoveka.
Stoga je kreativnost posmatrana kao vrlina izabranih i obuzetih, kao izraz više sile koja udahnjuje misli – inspiriše –u doslovnom značenju te reči, kakvo možemo prepoznati u mitovima i biblijskom opisu prve kreacije. Tek u romantizmu, pojavila se ideja koja poreklo inspiracije traži unutar čoveka. Na osnovu navedenog nije teško zaključiti da Zapadna misao kreativnost često povezuje s iracionalnim i granicama zdravog razuma i rasuđivanja.

Rasprostranjen je opšteprihvaćeni i ukorenjeni mit da je kreativnost povezana s ludilom, odnosno da su kreativni ljudi čudni, odakle sledi da kreativnost nije zdravo ponašanje i da bi ga trebalo izbegavati.  Upravo mistični karakter kreativnosti omogućava svima da se na nju pozivaju. Iz rasprava o iracionalnoj kreativnosti sledi kako svi imamo trenutke ludila i stoga, potencijal da budemo kreativni. Problem je samo u tome što ne umemo da ga iskoristimo.

Dve komponente kreativnosti

Kreativnost čine dve komponente – inovativnost ili  novina i vrednost ili svrsishodnost.
Imajući u vidu da kreativnost ima mnogo značenja, nije lako pronaći jedinstvenu i sveobuhvatnu definiciju. Nije malo broj istraživača i psihologa koji pojam kreativnosti poistovećuju. Većina savremenih istraživača, poput Gilforda i Sternberga, prepoznaje dva glavna kriterijuma kreativnosti.

Jedan se vezuje za novinu kreativnog ishoda, odnosno stepen originalnosti, drugi se vezuje za njegov komunikacijski potencijal: odnosi se na vrednosti ili stepen njegove korisnosti, prikladnosti, primenjivosti i celishodnosti.

S druge strane, kad govorimo o kreativnosti, trebalo bi da ukažemo na značaj tri povezana termina.

  • Prva je imaginacija koju možemo definisati kao proces prizivanja u misli i čula stvari koje nisu prisutne u realnosti.
  • Imaginaciju sledi kreativnost koju možemo posmatrati kao proces razvijanja i nastajanja originalnih ideja koje imaju vrednost,
  • a naposletku imamo  inovaciju koja predstavlja proces implementacije novih ideja u praksu.

Govoreći o kreativnosti, moramo se osvrnuti i na psihološku teoriju kreativnosti Margaret Boden koja zastupa stav široko prihvaćen u krugu teoretičara kreativnosti, po kojem kreativnost čine dve komponente – inovativnost ili  novina i vrednost ili svrsishodnost.

Od kreativnosti do inovacije

Koncept kreativnosti blisko je povezan s konceptom inovativnosti. Pojedini autori navode da su ova dva pojma često korišćena kao sinonimi od strane mnogih naučnika,  dok su drugi istovremeno pravili su jasnu razliku među ovim pojmovima.

kreativnost kod dece

Ovu dilemu može biti razrešena tako što ćemo ukazati da se termin ‘’inovacija’’ češće koristi na organizacionom nivou, dok se pojam ‘’kreativnost’’ upotrebljava da označi individualnu ili timsku karakteristiku, ali je istovremeno ključan faktor inovativnosti, koja je za organizaciju i najvažnija.

Nesporna je činjenica da kreativnost potiče od samih pojedinaca i grupe uokviru jedne organizacije. Govoreći o kreativnosti u radnom okruženju,  stvaranje ideja, procesa, proizvoda i novih usluga od strane individua ili grupe, ili u tom kontekstu,  stvaranje vrednog doprinosa ili dobrobiti za organizaciju, kao i za ljude, predstavlja osnovne elemente kreativnosti. Stoga, inovacija se ne može posmatrati odvojeno od kreativnosti, jer se kreativnost ispostavlja kao početni i neophodni korak u procesu nastajanja inovacije.

Kako upotrebiti kreativnost u biznisu?

Kreativnost je relativno slabo istraživana u vezi sa menadžmentom, dok su studije upravljanja kreativnošću primarno zasnovane na kvantitativnim ispitivanjima, što nas vodi ka evidentnoj potrebi za sistematičnim, detaljnim, kvalitativnim i kontekstualizovanim studijama slučaja koja treba da odgovore na pitanja kako se upravlja kreativnošću u radnom okruženju.

Nesporno je da kreativnost i dalje stoji izvan tradicionalnih studija menadžmenta iako je znatan broj istraživanja poslovnih škola i organizacione teorije posvećen studijama razvoja organizacija i kompanija.

Sposobnost organizacija da koriste intelektualne resurse predstavlja izvor održive konkurentske prednosti i zbog toga je nejasna činjenica da kreativnost ostaje jedan od najviše osporavanih, ali i najmanje razumljivih procesa ili aktivnosti unutar široke oblasti međusobno povezanih teorija i praksi menadžmenta i liderstva.

Tagovi
Ana Stevanović

Ana Stevanović

Dr Ana Stevanović, diplomirala i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Profesor, veliki filmofil, pasionirani čitalac, uverena da se znanjem, dobrotom i posvećenošću može promeniti svet. Trenutno je narodni poslanik u Skupštni Republike Srbije.

komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

  • Slazem se sa misljenjem da su kreativnost i ludilo uvek negde u blizini 🙂 To je, jednostavno, tako u najvecem broju slucajeva i mislim da osuda ne treba da bude prava reakcija na tako nesto jer niko ne bira da bude kreativan, niti lud (luckast). To je jednostavno nesto sto imas ili nemas… Pitanje je samo koliko si autenticna licnost sposobna da to sto ima ispolji.

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!