Reč Origami potiče iz japanskog jezika i nastala je od reči ori (saviti) i kami (jedna od nekoliko reči za papir). Najjednostavnije rečeno – origami je veština savijanja lista papira ili kartona da bi se dobio željeni oblik, pri čemu papir nije dozvoljeno seći ni lepiti.
Da bi se dobili manje kruti oblici, dozvoljeno je praviti male rezove ili izdužene proreze (tehnika „senbazuru“ gde se jedan list papira deli na više manjih, ali povezanih kvadratića).
Poreklo origamija
Niko ne zna tačno kad je ova tehnika izmišljena, ali pošto je čovek prvo morao da izmisli papir, možemo reći da ova tehnika ne može biti starija od dve hiljade godina.
Iako ima japansko ime, neki veruju da je veština potekla iz Kine. Najstarija knjiga sa uputstvima za izradu predmeta koji liče na origami „Kanamodo„ nastala je u XVII veku. Najstarija knjiga o origamiju za razonodu jeste „Hiden senbazuru orikata“ („Tajna tehnika savijanja hiljadu ždralova„) napisana 1797. godine.
Postoji oko hiljadu modela koji se smatraju tradicionalnim origamijem i koji se u Japanu prenose s generacije na generaciju. Interesantno je da se ova tehnika do sredine XX veka smatrala razonodom za žene koje su pravile papirne modele za venčanja, sahrane i druge prilike ili kao zabava za decu.
Origami u Evropi
Nemac Frederik Vilhelm Frebel (1782-1852) koji je osmislio koncept vrtića i predškolskih ustanova, shvatio je da pravljenje oblika od savijenog papira pomaže mladom umu da savlada koncepte proporcije, odnosa i simetrije putem jednostavnih origami modela kao što je tangram. Tako je on prvi uveo učenje ove tehnike u vrtićima u Evropi. Sposobnost kognitivnih veština i spretnost se razvijaju dok savijate karton da biste napravili malu kutiju.
Od kraja Drugog svetskog rata kad su ljudi širom sveta počeli da odlaze u Japan ova bezazlena razonoda je počela da se širi svetom, naročito među studentima na razmeni. Ljudi koji su objasnili pokrete u savijanju papira i kartona bili su Akiri Jošizavi iz Japana i Semjuel Randlet iz Amerike. Napravili su standardizovane znake da bi ljudi iz raznih zemalja koji ne govore istim jezikom mogli da razmene ideje i uputstva za origami.
Džonatan Bakster, origami umetnik napravio je niz ogromnih kostura dinosaurusa u SAD-u. U punoj veličini dostižu 30m! Jedan mladi ljubitelj tehnike origami sklopio je Gospodare prstenova (Gimlija, Aragorna i Legolasa), drugi je napravio Origami kuću u Melburnu u prirodnoj veličini koja ima stolice, sto, laptop sve od papira. Ovo je jedna stara umetnost koja se u XXI veku modernizovala i rascvetala, ali Japan će uvek biti svetski centar origamija.
Kako se savija papir i karton
Uvežbano oko čita linije savijanja na listu papira, tumači njihov značaj i savija papir onako kako je dizajner naumio. Šema savijanja linija je jako bitna, beleže se sve linije savijanja da se dobije barem osnova figure.
Nekoliko stotina savijanja je potrebno da se model sklopi!
Papir za origami je s jedne strane obojen, a sa druge beo. Kad dijagram ukazuje na obojenu stranu, na taj način se daje do znanja koja će boja biti dominantna na završenom modelu. Majstori origamija kažu da je dobar origami napravljen sa strpljenjem, preciznošću.
Za sve kojima će trebati veće količine papira i kartona posetite online prodavnicu Pack shop.
Origami u nastavi matematike
Vizualizacija u nastavi matematike ima veliku ulogu. Mnoge aksiome, teoreme i definicije lakše je razumeti ako one imaju svoj vizualni prikaz. Origami možemo primeniti u nastavi matematike za vizualizaciju određenih geometrijskih pojmova. Prednosti origamija su brojne. Izrađivanje origami modela od papira i kartona prikladno je za rad u grupama jer se uz timski rad ostvaruje i socijalizacija. Učenici usvajaju nove matematičke pojmove i uočavaju nove odnose u prostoru ili u koordinatnom sistemu.
Za savijanje papira i kartona koriste vlastite ruke koje prate određen niz koraka i daju vidljive rezultate. Da bi rezultat bio uspešan, koraci se moraju provesti na tačno opisan način. Tako se razvija spretnost i preciznost u radu.
Origamijem u matematici možemo prikazati trodimenzionalnu geometriju, centralnu i osnu simetriju, poligone, Platonova tela i druge poliedre, paralelnost, pravce koji se seku, presecanje ravni, skladnost i sličnost, površine, uglove i simetrale ugla…
Takođe možemo dokazati neke teoreme. Materijal potreban za rad je jedan ili nekoliko listova papira. Nisu potrebne ni makaze ni lepak. Ovakva vrsta materijala dostupna je u gotovo svim školama, stoga se vrlo lako može osmisliti zabavan, zanimljiv i poučan čas matematike koji će pobuditi interes učenika za dalja, samostalna istraživanja.
Solarni origami u svemiru
Origami je japanska veština izrade modela od papira koja se dugi niz godina prenosi sa generacije na generaciju. Doslovno, temelji se na savijanju papira dok se ne dobije željeni model, bilo to izravno ili njegovim razmotavanjem na određeni način. To je tradicionalna umetnost i kao svaka slična, ima svoje eksperte. Budući da je cena slanja satelita u svemir baš kao i misija – astronomska, cilj je smanjiti objekat i napraviti ga što kompaktnijim dok ne dođe u svemir, a nakon toliko uloženih resursa dostići cilj misije.
Napajanje se uvek čini kao glavni problem za veće sisteme, za šta se koriste solarni paneli.
Veličina takvih panela ponekad mora biti ogromna da bi sve funkcionisalo, a što je, bar do sada, potkopavalo tu ideju o kompaktnosti. Poučeni time, grupa inženjera za svemirske letelice sa Brigham Young Univerziteta su u pomoć pozvali origami eksperta i fizičara Roberta Langa kako bi dizajnirali origami verziju solarne ploče. Zamišljeno je da u “spakovanom” stanju bude obavijena oko glavnog dela satelita, njegovog trupa i da prilikom “razmotavanja” dostigne veličinu približno deset puta veću od prvobitnog stanja. Uz kompaktnost, glavni cilj njihove misije je da takav origami solarna ploča proizvodi 250 kilovata struje. NASA je odlučila posvetiti se tom istraživanju sledećih par godina.
Origami u svetu
Ova tradicionalna japanska umetnost postaje sve popularnija. Svakim danom povećava se broj ljubitelja origamija u svetu. Raste broj objavljenih knjiga, osnovanih organizacija i otvorenih stranica na internetu. Popularnost i raširenost origamija pokazuju organizacije poput Origami Deutschland, Mouvement Francais des Plieurs de Papier, Israeli Origami Center, Centro Diffusione Origami (Italija), Japan Origami Academic Society, Origami USA, Asociacin Espanola de Papiroflexia, British Origami Society…
Na kraju predlažem da posetite sledeće stranice na internetu i uverite se u privlačnost origamija www.fabricorigami.com.
Preporuka
-
Ocena:
Siže:
Origami je veština savijanja lista papira ili kartona. Pored zabave, efikasan je za razvoj vizualizacije, učenja, a koristan je i kod projektovanja mehaničkih sklopova (na primer nosači solarnih panela u svemiru).
Vaš komentar