Motivacija Umetnost

Jelisaveta Načić – prva žena arhitekta u Srbiji

Jelisaveta Načić

Jelisaveta Načić, iz teksta: Izložba o opštem uređenju varoši u Berlinu, BON (Beogradske opštinske novine), 1910.

Koliko je lepota priroda dala Beogradu, a koliko mu je malo čovek dao. Kad se poredi izgled sadašnjeg Beograda sa izgledima pojedinih velikih varoši, tek se može videti koliko Beograd ni  malo ne odgovara jednoj varoši dvadesetog veka i pred kako velikim zadatkom stoji Beograd, koji, sa ovakvim svojim uređenjem kakvo danas postoji ne odgovara ni jednoj većoj dobro uređenoj palanci evropskoj, a ne prestonici. No za podizanje jedne varoši pored zauzimanja opštine, potrebno je zauzimanje i pojedinaca, zauzimanje njenih kapitalista, i pojedinih društava. A glavni faktor je novac – milioni- sa kojima smo mi tako siromašni.”

Koliko su samo i danas aktuelne ove reči Jelisavete Načić napisane pre više od sto godina.

Ni prohladno septembarsko veče nije sprečilo nekoliko desetina ljudi zainteresovanih da se upoznaju sa likom i delom Jelisavete Načić da se okupe u relativno skučenom prostoru Atrijuma Biblioteke grada Beograda. Na panoima postavke, uz fotografije izvedenih objekata i fotografije projekata i planova, provejava ambijent Beograda sa početka 20. veka, a sliku dopunjavaju fotografije lepe Jelisavete, njene porodice i potomaka.

Uz reči akademika prof. Branislava Mitrovića, autorke izložbe Nataše Marković, i ostalih koji su nadahnuto govorili o Jelisaveti, najavljeno je da bi prva knjiga o zaboravljenoj neimarki trebalo uskoro da izađe iz štampe i konstatovano da jedan toliko neobičan i sadržajan život daje dovoljno materijala za film.

Jelisaveta je bila zaista izuzetna žena. Ne bi bilo pogrešno nazvati je revolucionarkom, jer one granice koje je Jelisaveta pomerala tada, sve što je postigla, bilo je veoma napredno za to vreme, a i u sadašnjem trenutku moglo bi se sasvim smatrati  avangardnim.

Rođena je 1878. godine u Beogradu u trgovačkoj porodici. Posle završene Gimnazije 1896. godine upisuje se na Tehnički fakultet Velike škole u Beogradu kao jedina žena u prvoj generaciji tek osnovanog arhitektonskog odseka. Porodica nije podržavala njene ambicije, ali je njena želja za obrazovanjem bila toliko jaka da je na svoje školovanje potrošila celokupan miraz. Izuzetno vredna, 1900. godine, sa 22. godine završava studije arhitekture i postaje prva žena arhitekta u Srbiji. Tada počinje njena šesnaestogodišnja arhitektonska karijera.

Zapošljava se u državnoj službi, u Ministarstvu građevina kao crtač-tehnički pripravnik, što je u to vreme bio izuzetan uspeh za jednu ženu ako se ima u vidu da su se tada u državnoj službi mogli zaposliti samo muškarci koji su odslužili vojni rok. Posle položenog državnog ispita, 1902. godine počinje da radi u Inženjersko-arhitektonskom odseku Beogradske opštine kao gradski arhitekta. I tu je bila jedina žena. Njen prvi izvedeni projekat su neobarokne stepenice u zelenom kamenu kojima se sa Savske aleje Kalemegdana spušta u Parisku ulicu (1903).

Za idejno rešenje crkve na Oplencu u Topoli dobila je 1903. treću nagradu na konkursu. Projektovala je različite objekte, od kojih su neki, kao što su Bolnica za tuberkulozne bolesnike na Vračaru i ograda Savske aleje, srušeni tokom Prvog svetskog rata. Bavila se uređenjem mnogih gradskih prostora, Kalemegdana i Terazija. Na uređenju Terazija je sarađivala sa Meštrovićem, a bilo je planirano da njegov „Pobednik“ bude postavljen upravo tu. Radove na uređenju prekinuo je rat.

Bila je prijateljica Dimitrija Tucovića i socijaldemokrata po opredeljenju. Bez obzira na to što nije javno iznosila svoje političke stavove, patriotizam ju je koštao slobode.

Natpis „Još ima neoslobođenih Srba“ na slavoluku koji je projektovala, postavljenom na Terazijama u čast povratka srpske vojske iz Balkanskih ratova, bio je dovoljan razlog da 1916. godine bude proterana u logor Nežider u Mađarskoj, čime prestaje njeno stvaralaštvo kao arhitekte.

U logoru doživljava veliku ljubav sa albanskim intelektualcem Lukom Lukajem, za koga  se udaje i sa kojim dobija ćerku Luciju 1917. godine. Nakon rata živi s porodicom u Beogradu i Skadru, gde učestvuje u podizanju ustanka, a zatim u Dubrovniku. Umrla je 1955. godine u Dubrovniku.

Pored nekih od najznačajnijih dela  ove izuzetne žene prolazimo svakodnevno. 

To su:

– Zgrada Osnovne škole “Kralj Petar Prvi”, u duhu akademizma sa baroknim i renesansnim motivima, sagrađena 1906. godine (pored Saborne crkve u ulici Kralja Petra br. 7.);
Male stepenice od zelenkastog ripanjskog kamena u neobaroknom stilu (preko puta Francuske ambasade);


Crkva Aleksandra Nevskog u neovizantijskom stilu, (na Dorćolu, u Francuskoj ulici br.39), započeta 1912. godine, a rad je nastavljen po njenim planovina 1927. godine.

Osim navedenih dela, ova zaboravljena beogradska neimarka projektovala je i više privatnih kuća u Beogradu koje i danas postoje, kao i prve radničke stanove u zgradi za kolektivno stanovanje za službenike Beogradske opštine u Venizelosovoj ulici u blizini Bajlonijeve pijace.

U blizini pomenutih objekata, na Dorćolu danas se nalazi  ulica koja nosi ime Jelisavete Načić.

O Jelisaveti tokom petogodišnjih studija arhitekture nisam čula ni reč. Nadam se da se to promenilo, ili da će se promeniti, ne samo zbog značaja sjajne prve dame srpske arhitekture Jelisavete Načić, već i zbog ostalih zaboravljenih neimara ovog našeg istinski posebnog, kulturološki višeslojnog grada.

Razmišljajući o tome koliko smo uopšte odmakli za sto godina od kako je Jelisaveta završila svoju karijeru kao arhitekta, gde smo danas, šta se, koliko i na koji način promenilo u položaju žene u arhitekturi, u našem odnosu prema kulturnom nasleđu a samim tim i identitetu, prema umetniku i umetnosti uopšte, dok je vetar nagoveštavao dolazak jeseni, zakoračila sam na beogradski pločnik ponevši sa sobom pomešane emocije i  utiske, i nove teme za razmišljanje…

Jasna Grubić

Jasna Grubić

Završila arhitekturu, V beogradsku, “Lujo Davičo”
Interesovanja: arhitektura, dizajn, muzika, balet, pozorište, film… :)

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!