Značaj ekskurzije i putovanja u obrazovanju

U obrazovnom sistemu i izvan njega, svako nekoliko se postavi pitanje opravdanosti đačkih ekskurzija. Suočavaju se mišljenja i iznose razlozi pro et contra (najčešće preovlađuju oni contra). Stiče se utisak da su đačke ekskurzije, naročito one koje se izvode u inostranstvu, društvu nepoželjne, a roditeljima neopravdan trošak. Ovo su neki od razloga zbog kojih bi takav stav mogao biti pogrešan.

Putovanje čiji je primarni cilj obrazovanje, poznato je još iz antičkih vremena.

Već tada su ljudi putovali da bi učili i obrazovali se.  U Evropi 17, 18. i 19. veka, putovanja čija je svrha bila dominantno obrazovna bila su veoma popularna i obavezan segment obrazovanja viših slojeva društva.

U „Rečniku srpskog jezika“ Matice srpske, ekskurzija se u primarnom značenju definiše kao „ kraće grupno putovanje, izlet u zabavne, kulturne, naučne, sportske i dr. svrhe; zajednička poseta znamenitih mesta, spomenika i sl.“  Vidimo da obrazovni aspekt ekskurzija nije eksplicitno uključen u primarno značenje reči (naravno, „kulturne i naučne svrhe“, te „poseta znamenitih mesta“ uključuju i obrazovni aspekt, jer pretpostavljaju i učenje).

Ako kao osnovne karakteristike ekskurzije razumemo grupno putovanje i obrazovanje, približavamo se onom značenju pojma u kojem ga najčešće koristimo, a to su školske ekskurzije.

Pravilnik o izvođenju ekskurzija u školama

„Pravilnik o izvođenju ekskurzija u školama“, definiše školsku ekskurziju kao „fakultativnu vannastavnu aktivnost koja se organizuje van škole“. Iz same definicije pojma možemo razumeti  prednosti koje školske ekskurzije pružaju u odnosu na tradicionalnu obrazovnu situaciju u učionici.

Motivacija

Ako pitate naše učenike zašto idu u školu, većina njih će kao razloge navesti spoljašnje faktore, najčešće očekivanja i zahteve roditelja. U teoriji motivacije ti se razlozi smatraju spoljašnjom motivacijom, onom koja više uključuje uticaj spoljašnje sredine, nego faktore rasta ličnosti– osećanje duga i obaveze (najčešće prema roditeljima) i izbegavanje neprijatnosti (koje se, najčešće, očekuju opet od roditelja, ukoliko se ne bi udovoljilo njihovim očekivanjima).

Ostali činioci spoljašnje motivacije: potreba za perspektivom i usavršavanjem, potreba za blagostanjem i potreba za prestižom, kod većine učenika nisu u dovoljnoj meri osvešćeni. To je razlog što se nastavnici često žale na nedovoljnu motivisanost  svojih učenika.

Unutrašnja motivacija, koja je vrednija jer je utemeljenija i istrajnija od spoljašnje, potiče iz unutrašnjeg života i postaje deo ličnosti, a podrazumeva potrebu za stimulacijom, potrebu za novinom i promenom, potrebu za angažovanjem i aktivnošću i potrebu za ovladavanjem sobom i okolinom. To je ona vrsta motivacije koja je prisutna kod veoma malog broja naših učenika. Većini, školu nameću roditelji i društvo, a jedna od retkih aktivnosti kojoj se u toku svog formalnog obrazovanja raduju i za koju su motivisani je školska ekskurzija.

Fakulativna aktivnost

Budući fakultativna aktivnost, ekskurzija podrazumeva dobrovoljnost učešća učenika. Na ekskurzije se ide rado, sa velikim se nestrpljenjem iščekuju, dugo planiraju i pripremaju i pamte celog života.

Istovremeno, ekskurzije zadovoljavaju sve aspekte unutrašnje motivacije: potrebe za stimulacijom, za novinom i promenom, za angažovanjem i aktivnošću, za ovladavanjem sobom i okolinom.

S obzirom da je motivacija potreban i dovoljan razlog za delovanje i da ponašanju pojedinca daje smisao i pravac, mi na ekskurziji, napokon, imamo visoko motivisanog učenika, koji s radošću i kroz zabavu razvija socijalne veštine kroz međuljudske odnose i unapređuje veštinu komunikacije; unapređuje lični razvoj istraživanjem sopstvenih interesovanja; unapređuje socijalni razvoj i toleranciju kroz upoznavanje novih i drugačijih ljudi, kultura, naroda; razvija različite veštine snalaženja i kreativnost u rešavanju problema; usvaja etičke i moralne principe; uči i usvaja nova saznanja iz oblasti kulture, nauke, umetnosti, ekonomije, istorije; teoretska znanja primenjuje i proverava u praktičnim situacijama; razvija samostalnost i odgovornost za ispunjavanje preuzetih zadataka.

Vannastavna aktivnost

Vannastavne aktivnosti, u koje ubrajamo i ekskurzije, čine sponu između škole i života, obaveznih i neobaveznih sadržaja, čvrste i fleksibilne organizacije, zatvorenosti i otvorenosti nastavnog procesa, tradicionalne i moderne škole.

Zbog visoke motivacije učenika, vannastavne aktivnosti svojim oblikom najbolje će odgovoriti na  zahteve i ciljeve savremene škole koja treba deci da omogući razvoj svih njihovih sposobnosti, da obogati njihovo iskustvo i pripremi ih za aktivno učešće u socijalnoj sredini.

Kakvog učenika treba da vaspitava škola danas za sutra?

Aktivnog, radoznalog mladog čoveka koji voli i želi da uči, da stalno proširuje svoja znanja i stiče nova, snalažljivog i sposobnog da se prilagođava zahtevima večito promenljivog tržišta, samostalnog u donošenju odluka i rešavanju problema, ali i sposobnog da te probleme rešava timskim radom.

Kakvu ulogu u dostizanju tih ciljeva može da ima ekskurzija?

Kao što je slučaj sa ostalim vannastavnim aktivnostima, u kojima učestvuju dobrovoljno i sa visokom motivacijom, i na dobro isplaniranoj i realizovanoj ekskurziji učenici uče istraživanjem i otkrivanjem.

Upoznaju dotad nepoznate države i gradove i snalaze se u njima. Stiču uvid u pravila ponašanja u hotelima, muzejima, crkvama. Imaju priliku da govore stranim jezikom i sporazumevaju se sa strancima, možda da se prevezu podzemnom železnicom i shvate kako je organizovana, da plaćaju stranom valutom, da novac koji su poneli od kuće racionalno rasporede tako da podmiruje njihove potrebe za sve vreme trajanja ekskurzije, da svoje iskustvo obogate bezbrojnim novim utiscima i saznanjima. Međusobno dele sve, pa i zadatke i obaveze, i razvijaju osećanje odgovornosti prema sebi i drugima.

Ekskurzije su najbolji oblik socijalizacije učenika, pri čemu se razvija i visoko vrednuje timski duh, etičnost i moralnost, tolerancija, humanost, požrtvovanost. Snalaženje u nepoznatim okolnostima i novim situacijama učenike podstiče na kreativnost.

Gotovo je nemoguće dovoljno naglasiti značaj razvoja kreativnosti, kako na individualnom planu ličnog razvoja pojedinca, tako i na širem socijalnom planu. Kreativne osobe predstavljaju veoma važan ljudski potencijal svake zemlje i snažan su faktor razvoja društva. U budućnosti koja već dolazi, biće poželjne škole koje kao prioritet odrede razvoj kreativnosti učenika, umesto zapamćivanja mnoštva nepotrebnih činjenica.

Nesputan strogim programima i strahom od ocenjivanja i neuspeha, učenik učestvuje u ekskurzijama  s namerom da proširi znanje, da se zabavi, razonodi, da provede korisno i prijatno vreme van škole i redovne nastave.

Uloga nastavnika na ekskurziji

Briga, prvenstveno za bezbednost učenika, a onda i za ispunjavanje zacrtanog programa, ciljeva i zadataka ekskurzije, danonoćna dežurstva, neprospavane noći ( odrema se, doduše,malo u autobusu između dva odredišta), ali i neposredeniji kontakt sa učenicima, nesputan krutim školskim pravilima, svakako kompleksniji jer nastavnik preuzima i ulogu roditelja, empatija koja se razvija među članovima grupe, brojne smešne i poneka čudna anegdota- otprilike to su osnovni utisci nastavnika koji se hrabro prihvatio veoma odgovornog posla- da vodi đake na ekskurziju.

Tokom putovanja se položaj nastavnika modifikuje i postaje drugačiji nego u učionici. Ulogu nastavnika, onih koji poučavaju, uglavnom, preuzimaju druga lica koja nisu nastavnici: kustosi po muzejima i drugim institucijama, lokalni vodiči, turistički pratioci.

Nastavnik, pak, preuzima, na neki način, ulogu roditelja, u situaciji intenziviranih međuljudskih odnosa kada komunikacija uključuje veći broj učesnika, što pruža mogućnosti za međusobno upoznavanje, zbližavanje i toleranciju različitosti.

Krajnji ishod ekskurzije- obrazovno bogatije i zadovoljno dete

Školske ekskurzije su pogodne za povezivanje sa tz. edutainment-om.

Edutainment je novi pokret u obrazovanju, a kovanica je nastala spajanjem termina education (obrazovanje) i entertainment (zabava). Učenje kroz aktivnosti u kojima učenik aktivno participira, pa one stoga pokazuju najviši nivo efikasnosti, pruža bogatu mogućnost edutainment-a.

Zaključak

Na ekskurzijama se nastavni programi realizuju povezivanjem sa fizičkom i socijalnom sredinom što rezultira time da se dete razvija sveobuhvatno i svestrano. Sve je to, naravno, i pohvalno i  poželjno, ali krajnji ishod školske ekskurzije jeste i treba da bude, pored vaspitno-obrazovno bogatijeg, zadovoljno dete.

Pojam zadovoljno dete najbliži je pojmovima ostvarenog, motivisanog, sigurnog, samouverenog, samopoštovanog, srećnog deteta. Ekskurzija je, dakle, kvalitetno realizovana kada se sa nje vrati zadovoljan učenik. Izuzev pedagoške zastarelosti i tvrdokornosti, nema nijednog razloga da taj zahtev ne uvažimo i ne ispunimo.