Intervju Lični razvoj

Intervju sa Branislavom Maričićem: o kreativnim tehnikama učenja

Branislav Maričić

Branislav Maričić je direktor edukativnog centra i izdavačke kuće Finesa. Prepoznatljiv po seminarima, Savršeno pamćenje, Briljantno učenje, Brzo čitanje, Mape uma. Sada su veoma popularni i seminari Kako položiti ispit, Veštine i tajne uspešne komunikacije, Veština prezentovanja, Šampion prodaje, Ostvarite svoje ciljeve i mnogi drugi.

Takođe, autor je i veoma važne i popularne knjige Samodisciplina.

Ana: Kako biste Vi predstavili sebe? Da li sam nešto propustila u predstavljanju?

Branislav: Ja bih sebe predstavio kao večitog učenika i tragaoca za znanjem. Ponosan sam na to što moji učenici postižu željene rezultate u školi, na fakultetu i u svojoj profesionalnoj karijeri.

Ana: Imala sam tu sreću da sam pohađala Vaše seminare Mape uma, Savršeno pamćenje, Principi uspeha. Lično mogu reći da su to seminari koji su promenili moj pogled na svet i odjednom pokrenuli kreativno razmišljanje koje je “čučalo” u meni. Da li Vam se javljaju ljudi posle seminara sa sličnim utiscima?

„Kad postignete bilo koji uspeh, javite mi se da zajedno slavimo rezultate.Svaki njihov podvig je povratna informacija za mene – da sam na pravom putu i da napredujem u procesu poučavanja drugih“
Branislav: Pre svega, hvala vam na lepim rečima.

Veliki broj mojih učenika, poput vas, mi se javlja da se pohvale svojim uspesima. Ja svakom od njih kažem:

„Kad postignete bilo koji uspeh, javite mi se da zajedno slavimo rezultate. Svaki njihov podvig je povratna informacija za mene – da sam na pravom putu i da napredujem u procesu poučavanja drugih“.

Video klip o učenju definicija

Ana: Kako ste došli na ideju da pokrenete ovakvu vrstu seminara?

Branislav: Sada već davne 1978. godine, boravio sam u Londonu kao student četvrte godine fakulteta. U jednom primerku Daily Telegraph-a, pročitao sam članak koji je naslovljen Speed Reading (Brzo čitanje). TonyBuzan, autor teksta je naveo u članku da čovek može naučiti da čita brzinom od 200 strana na sat uz odlično razumevanje i pamćenje.

Kao studentu tehnike podatak mi se učinio „sumnjivim“. Prvo sam pomislio da je štamparska greška. Dalje u tekstu, pisalo je da je prosečna brzina čitanja oko 25 stranica na sat. Dobro se sećam, kao danas, odmah sam testirao svoju brzinu čitanja i utvrdio da je oko 23 strane na sat. Tada mi se podatak od 200 strana na sat učinio još „sumnjivijim“. Tražio sam u Londonu knjigu The Speed Reading, međutim, nisam je našao. Vratio sam se u Jugoslaviju i pisao jednom svom prijatelju, koji živi u Americi, da mi pošalje knjigu, ako je pronađe. Posle dva meseca, knjiga je stigla. Počeo sam da vežbam po instrukcijama iz knjige i, ubrzo, udvostručio svoju brzinu čitanja. I, tako je sve počelo. Godine 1999. sam počeo da držim kurseve, koje ste pomenuli, i do sada sam ih održao više od 300.

Samodisciplina, Branislav MaričićAna: Napisali ste knjigu „Samodisciplina“. Šta biste izdvojili kao srž te knjige?

Branislav: Čitajući veliki broj knjiga i članaka o uspešnim ljudima u oblasti nauke, umetnosti, duhovnosti, politike, sporta, edukacije i drugih, primetio sam da svakog od njih krasi jedna ista navika – Samodisciplina. Imajući u vidu da sam već stekao samodisciplinu u oblasti sporta (plivanje i košarka, „srodno, zar ne“) i učenja, počeo sam da istražujem iskustva uspešnih ljudi i došao na ideju da stečena znanja i iskustva podelim sa drugima. Ponosan sam na činjenicu da čitaoci hvale moju knjigu i kažu:

„Zahvaljujući vama, postigao sam mnogo.“

Ja im uvek odgovaram da su postigli uspeh – zahvaljujući sebi! Primena naučenog stvara šampione u bilo kojoj oblasti.

Ana: Nelson Mandela je jednom rekao, “Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete koristiti da promenite svet”. Koliko se slažete sa ovom izjavom?

Branislav: Da, slažem se u potpunosti. Ipak, napomenuo bih da treba da pođemo od sebe. Danas imamo više mogućnosti da se obrazujemo nego ikada ranije. Pitanje je samo, da li hoćemo. Kad sam ja studirao, nije bilo interneta i kompjutera, „pametnih telefona“, tableta i sličnih mobilnih uređaja. U to vreme, tek su počeli da se pojavljuju tzv. kalkulatori, sa četiri osnovne računske operacije. Televizija se svodila na dva kanala. Ko se još seća prvih računara, ZX Spectrum, Commodore 64, … (Sada znate koliko imam godina, ha-ha).

Na žalost, veliki broj učenika i studenata gube vreme igrajući igrice i učestvujući u nepotrebnim raspravama na društvenim mrežama. To vreme mogu da posvete sticanju onih znanja koja će im omogućiti da ostvare svoje najsmelije snove.

Ana: Da li postoji događaj koji je promenio Vaš život? Nešto za šta možete reći, pre i posle toga?

Branislav: Da. Godine 1991., počeo je raspad Jugoslavije. U to vreme radio sam u Brodogradilištu TITO, u Beogradu, kao samostalni tehnolog za standarde rada u Konstrukcionom birou. Kada su delovi plate počeli da stižu u vidu džakova krompira i luka, preko sindikata, doneo sam odluku da dam otkaz i osnujem sopstvenu firmu. Tako je nastala izdavačka kuća FINESA, koju i danas vodim. Vreme je pokazalo da sam bio u pravu. Radim ono što najviše volim. Čitam i objavljujem knjige, vodim seminare i omogućavam, svakome ko želi, da bude uspešniji u onome čime se bavi.

uspeh

Ana: Formalno ili neformalno obrazovanje? Kako danas pronaći balans?

Branislav: Formalno, kvalitetno obrazovanje je uvek na prvom mestu. Ipak, danas su nam neophodna i znanja i veštine kojih nema u nastavnim planovima i programa škola i fakulteta. Zato predlažem svakom svom učeniku da postane istraživač. Da uči istražujući i da istražuje učeći. Uvek predlažem roditeljima da na vreme nađu pravog mentora svojoj deci, da ga deca ne bi pronašla sama. Svesni smo činjenice da nismo autoritet za svoju decu, bez obzira na naše obrazovanje, znanja i veštine. U većini slučajeva, radije će poslušati nekog „sa strane“. Zato se potrudimo da ta osoba „sa strane“ bude pravi mentor.

Ana: Šta vas inspiriše?

Branislav: Najviše me inspirišu i daju mi energiju moji učenici. Kada vidim da su rešili neki veliki problem, naročito u oblasti učenja, tada bih, čini mi se, mogao i na Mesec da odletim i to bez opreme i krila.

cas

Ana: Nauka ili umetnost?

Branislav: I nauka i umetnost. Moj idol, Leonardo da Vinči je najbolji primer univerzalne genijalnosti. Vrhunski umetnik i vrhunski naučnik, večiti tragalac za znanjem.

Ana: Znam da ste ljubitelj Mocartove muzike. Koja vam je omiljena kompozicija i možete li nam objasniti ukratko Mocartov efekat?

Branislav: Mocartovo delo najbolje govori o njemu. Već u šestoj godini života je počeo da komponuje i, tokom života, napisao je više od 600 velikih kompozicija. Na žalost velikog broja poštovalaca njegovog rada, njegov privatni život nije bio u skladu s njegovim muzičkim genijem. Umro je veoma mlad, u tridesetšestoj godini života.

Najviše volim njegove koncerte za klavir. Čine me smirenim i osećam da me ispunjavaju energijom, naročito Piano Concerto No. 21 – Andante.

<em>Piano Concerto No. 21 - Andante</em>

Za muziku koja izaziva Mocartov efekat, prvi put sam saznao iz radova profesora Georgija Lozanova, velikog bugarskog psihologa i autora velikog broja knjiga. Čitajući njegovu knjigu Sugestopedija i Sugestologija, saznao sam da postoje muzička dela koja veoma povoljno utiču na mozak, naročito kad učimo ili se bavimo stvaralačkim radom. Većinu tih dela čine upravo Mocartove bravure. Brzo sam saznao za knjigu Mocartov efekat, kupio prava za objavljivanje i objavio. Zatim sam nabavio veći broj CD-a sa muzikom za Mocartov efekat. Danas je možete slušati besplatno na YouTube-u. Samo napišite u polju za pretraživanje The Mozzart Effect.

Ana: Kako vidite sebe za 10 godina?

 Branislav: Kako neki mudrac reče: „Od svoje sudbine se ne može pobeći.“ Vidim sebe kao tragaoca za znanjem, pisca knjiga na temu efikasnog i efektnog učenja i kao dedu koji poučava svoje unuke, ali i decu i unuke drugih ljudi.

Ana: Šta je za Vas uspeh? Koji biste savet dali mladima koji žele da postanu uspešni u životu?

 Branislav: Kao odgovor na vaše pitanje, citiraću reči Ralfa Voldo Emersona, čuvenog američkog filozofa,


bane-mozakSmejati se često i mnogo;
osvojiti poštovanje inteligentnih ljudi i ljubav dece;
zaraditi naklonost iskrenih kritičara
i izdržati izdaju lažnih prijatelja;
videti lepotu, pronalaziti ono najbolje u drugima,
ostaviti svet malo boljim – bilo zbog vašeg zdravog deteta,
lepe bašte ili boljih društvenih uslova;
znati da je zbog vas nečiji život bio lakši.
To znači da ste uspeli!

Tagovi

Ana Todorović Radetić

Ana Todorović Radetić, vlasnica prevodilačke agencije Libra. Urednik prevodilačkog bloga Prevodioci.co.rs, diplomirani je filolog za engleski jezik i književnost. Poseduje višegodišnje iskustvo u radu na projektima prevođenja, edukaciji svih vrsta polaznika pri učenju engleskog jezika, kao i pedagoškom radu sa srednjoškolskom populacijom. Autor je mnogih mapa uma i brojnih tekstova iz domena jezika, obrazovanja, pozorišta i kulture uopšte. U korak sa trendovima i tendencijama, svoja stručna znanja osvežava, proširuje i usavršava pohađajući brojne seminare iz struke i srodnih oblasti. Živi i radi u Beogradu.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Ovo vredi znati o ishrani

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!