Sujeta: karakteristika slabih i nesigurnih ljudi

Sujeta, taština, slavoljublje… Ova ljudska osobina je od davnina predmet interesovanja mnogih filozofa, psihologa, pisaca, dramaturga, reditelja, umetnika uopšte, kao i svi drugih koji su težili da zavire u ljudsku psihu.

Iza sujete se krije nesigurnost, slabost, nemoć osobe da svoje samopoštovanje crpi iznutra. Sujeta je itekako prisutna kod savremenog čoveka, ali je vekovima unazad takođe imala svoje oblike i neizostavno je determinisana socijalnim okruženjem.

Za razvoj sujete i njen opstanak neophodni su ljudi  iz okruženja. Danas je, čini se, usled sistema vrednosti koje nam nameće moderno društvo, više nego ikad pogodna klima za razvoj sujete. Ljudi se uglavnom vrednuju po imetku i poziciji moći, a ne po duhovnim vrlinama i moralnim vrednostima.

Sujeta kao negativna karakteristika ličnosti

Sujeta je deo ljudske prirode, različito izražena kod različitih ljudi. Većina ljudi smatra sujetu negativnom osobinom. Kritike i sugestije na račun svojih postupaka i odluka, sujetna osoba doživljava intenzivno, povređujuće, biva uvređena ili čak kritiku procenjuje kao napad na njenu ličnost.

Zato se osećanje sujete svrstava u infantilna osećanja. Sujetni ljudi, baš kao i mala deca, nisu u stanju da razdvoje svoje postupke od svoje ličnosti. Uvek kada su joj poljuljani slika i mišljenje o sopstvenoj veličini i vrednosti, sujetna osoba svojim ponašanjem pokušava da obezbedi pohvale i priznanja od strane ljudi iz okruženja, kako bi potvrdila osećanje sopstvene vrednosti.

Onda kada divljenje, priznanja i pohvale okoline izostanu, sujetna osoba je sklona da sebe predstavlja kao neshvaćenu i kao žrtvu. Ova odbrambena reakcija često je praćena osećanjima gneva, ljutnje, zavisti i mržnje.

Ispoljavanje sujete u ponašanju

Sujeta se uglavnom manifestuje tako što osoba svaku kritiku tumači kao zavist okoline, nameru da joj napakoste. Usled ovakvog doživljaja, dolazi do vidnih promena u ponašanju. Te promene se ogledaju u nastojanjima sujetne osobe da se preterano hvali, da ističe i naglašava svoje uspehe i postignuća, da se eksponira kako bi privukla pažnju okoline.

Takvo ponašanje je obično praćeno karakterističnim neverbalnim sadržajima, kao što su nadmeno držanje i specifičan izraz lica. Okolina uglavnom za vrlo kratko vreme primeti sujetnost kod osobe, dok je ona sama negira.

Sa druge strane, ima poznatih javnih ljudi, posebno iz sveta umetnosti, koji rado ističu ovu svoju osobinu kao pozitivnu. Oni je smatraju pokretačkom snagom da čine dobra dela i budu kreativni. Na kraju, to biva ovenčano priznanjem okoline. Onda kada sujetna osoba dobije divljenje i pohvale okoline, njeno samopouzdanje dobija ogromnu snagu. Ona postaje uzbuđena, prezadovoljna sobom, oseća se moćno, vredno i prihvaćeno.

Ovaj intenzivan i kompleksan doživljaj je toliko prijatan, skoro pa ekstazičan, te deluje poput droge. Osoba se teško odriče ovakvih osećanja, koja su obično kratkog daha. Tada nastaje problem, jer sa prestankom pohvala dolazi do pada, sledi potištenost, bezvoljnost, apatija i ponekad očaj.

Sujeta je ogromna prepreka ličnog razvoja

Sujeta je kamen spoticanja na putu ličnog rasta i razvoja. Ona ometa kapacitete ličnosti da raste, razvija se i da se oslobodi svog ega. Sloboda od ega podrazumeva jačanje svesti da ego postoji, ali da on kao takav nije ličnost, već samo neka vrsta prizme kroz koju posmatramo svet i ljude oko sebe. Ego nije odlika nečijeg identiteta, osoba je mnogo više od ega.

Zrela ličnost shvata da je veća od ega.

Sa pozicije ega funkcionišu deca, ali i sujetne osobe koje su identifikovane sa njim, i ne vide da mogu da postoje izvan sopstvenog ega. U korenu ovakvog funkcionisanja je osećanje da vrediš onoliko koliko te druge, tebi važne osobe prihvate i „potvrde“.

Sve dok se ne oslobodi ovakvog funkcionisanja i ne sagleda sebe kao nekog ko je iznad svog ega, osoba ne može da prevlada svoju sujetu.

Prevladavanje sujete

Prevladavanje sujete je put ka bezuslovnom prihvatanju sebe kao osobe sa sopstvenim vrednostima. Vrednostima koje zavise isključivo od vas, a ne od okoline. Kada počnete da volite bez interesa i želje da posedujete nekog i nešto, onda možete reći da ste pobedili sujetu.

Važno u prevazilaženju sujete je nastojanje da se cene vrednosti koje nisu materijalne. Da obogaćujete svoj unutrašnji duhovni svet, a ne da sakupljate materijalna dobra zarad divljenja drugih.

Čovek ne treba da teži savršenstvu, već da zavoli sebe sa svim svojim manama i vrlinama. Da gleda na sebe kao na neponovljivu ličnost koja temeljno otkriva svoje unutrašnje lepote na putu ka svom samoostvarenju. Pročitajte više šta je sreća.