Trend

Šta je digitalni detoks?

Digitalni detox

Piše: Jovana Babić

Pod uslovom da ga imate, da li ste ikada pomislili da date otkaz na poslu, prodate svoj laptop i mobilni telefon i krenete na put, poput onih o čijim životnim avanturama sve više imamo prilike da čitamo?

Čak i ako vas nešto tako šašavo nikada nije privlačilo, zamislite da vam se život svede na praktikovanje joge i izučavanje meditacije, dok uporedo volontirate za neprofitne organizacije ili radite na farmi?

Upravo to uradili su dvoje Amerikanaca koji su od japija “preko noći” postali domaćini gostionice na izolovanom ostrvu u Kambodži.

Kada bi Levija i Bruk neko posetio u želji da dokumentuje kako žive i to ovekoveči po kojom fotografijom, ono što bi se dešavalo postavilo je temelje pokretu koji je u svetu sve popularniji: Levi bi im uzimao mobilne telefone i govorio im

“Uživajte u vremenu koje ćete provesti ovde, odmorite od čega god što vas čeka na drugoj strani okeana. Ovo je vaš digitalni detoks.”

Kao da je znao da 60 odsto ljudi koji sa sobom na odmor nose svoje računare i telefone kaže da im takav odmor ne pomaže u oslobađanju od stresa.

Nakon boravka u budističkom manastiru na Tajlandu, gde su ih okruživala pirinčana polja, glavna zabava im bila partija šaha, a učitelji farmeri i deca koje su sretali po ruralnim mestašcima, Levi i Bruk su obišli 15 zemalja. Dve i po godine kasnije, vratili su se kući i zatekli svoje sugrađane sve do jednog zagledane u ekrane.

Otkrili su da su za tako kratko vreme njihovog odsustva ljudi uspeli da razviju zavisnost od gedžeta i medija i to u šta su šokirani gledali im se nije nimalo dopalo. Nekoliko meseci potom, započeli su tirističke ture bazirane na pihološkom programu u kom je bilo mesta samo za časove joge, umetnost i rukotvorine, a sve to pod parolom: diskonektuj se da bi se povezao.

One su se ubrzo pretvorile u letnji kamp za odrasle koji je globalno poznat, a digitalni detox je dobio zvaničnu definiciju kao period vremena u kom se osoba uzdržava od korišćenja elektronskih uređaja kao što su pametni telefoni i kompjuteri, ne bi li redukovala stres, usredsredila se na socijalne interakcije i povezala se sa prirodom u realnom svetu.

Zaključak koji se nameće, da li ste spremni za digitalni detox?

Dokazani benefiti od ovakvog načina života, makar i na kratko, su povećana svest, smanjena anksioznost i bolje razumevanje okoline. Prema jednoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu Mind, 95 odsto onih koji su probali digitalni detoks navode da im se raspoloženje popravilo čim su izašli napolje bez telefona, prelazeći iz depresivnog u smireno i izbalansirano.

Motivi za donošenje odluke da se lišite telefona na koji mogu da vas pozovu majka, prijatelji ili šef kojima hitno trebate – ili čak i vi njih – ili laptopa na kom su vam muzika, serije i knjige u pdf-u variraju, pa tako možete spadati u grupu onih koje tehnika u poslednje vreme slabo sluša ili onih kojima uređaji savršeno rade, ali su uvideli da oni njih kontrolišu, a ne obrnuto.

Neki su samo uplašeni od stavljanja putem društvenih mreža svih svojih dragocenih podataka onima koji bi možda mogli da ih zloupotrebe ili završavanja na odvikavanju od zavisnosti od interneta, čija se zvanična klasifikacija kao duševnog poremećaja u psihijatrijskim krugovima inače predlaže unazad deset godina.

Jedna od varijanti digitalnog detoksa je i detoksikacija od društvenih mreža, u naučnim istraživanjima poznatija kao nekorišćenje socijalnih medija, što je sve zastupljeniji fenomen među ljudima, od poznatih ličnosti kao što su Kanje Vest ili Ed Širen, do običnih korisnika koji su se odlučili za ovu vrstu čišćenja organizma.

Međutim, imajući u vidu na koje smo sve načine “vezani” za društvene medije, koji svakako imaju i niz dobrih strana, termin “nekorišćenje” ovde se ne koristi u značenju opozita od korišćenja, već se više odnosi na selektivno i umereno otvaranje aplikacija na vašem telefonu, kojim demonstrirate sposobnost da napravite izbor sopstvenog životnog stila.

Oni koji ne pripadaju nijednoj od pobrojanih skupina ljudi sa samostalnim uvidom u to zašto je odmor od interneta dobra ideja, možda bi trebalo da obrate pažnju na neku od studija na tu temu, čiji su rezultati uznemirujući: dok preterano korišćenje društvenih mreža promoviše narcizam, pobuđuju usamljenost, ljubomoru i osećaj straha, pametni telefoni izazivaju nesanicu, a ekrani računara, tableta i ostalih uređaja koje ni deca ne ispuštaju iz ruku od njih prave bezosećajne osobe.

Upravo iz želje da njena deca rastu pod nekim drugačijim uticajima, Kejt Ansvort osnovala je kompaniju Kovert Designs ubeđena da nije dovoljno da se povremeno izlogujemo sa Fejsbuka ili Instagrama, već da je nužno izmeniti društvene vrednosti.

Osim što je na jednom mestu okupila neuronaučnike, psihologe i filozofe rešene da ispitaju kako tehnologija tačno menja naša tela i ponašanje, ova firma je dizajnirala nakit koji ljudima može da pomogne da se odvoje od svojih gedžeta.

Jedan od takvih komada je prsten koji je povezan sa telefonom čijem vlasniku javlja kad se dogodi nešto hitno, bez da on mora da nosi svog pametnog drugara sa sobom i u toalet. Njegova namena, međutim, nije samo da omogući ljudima da naprave koji korak bez telefona u džepu, već da ih zainteresuje za širu misiju Kejtinog preduzeća koja se ogleda u pomoći da batalimo sve te lako dostupne plodove tehnološkog napretka i živimo srećnije živote.

S tim na umu, Kejt je pre dva meseca došla na ideju na nasumično odabranih 35 preduzetnika povede na put u Maroko, gde je ispitivano njihovo ponašanje sa i bez prisustva tehničkih uređaja, od strane pet neuronaučnika koji su bili njihov sastavni deo, a za koje nijedan pripadnik nije znao čime se u stvari bave.

Kada su putnicima nakon prvog dana oduzeti telefoni, što je bio samo prvi korak koji čini digitalni detoks, u roku od samo tri dana dogodile su se prve značajne promene.

Prvo što je registrovano jeste da im se promenilo držanje tela, dok su se pri međusobnom kontaktu gledali pravo u oči. Sama ta promena terala ih je da isprave leđa, povuku ramena unazad i vrate potiljak u ravan sa kičmom, što je dalje za posledicu imalo stvaranje utiska da su pristupačne osobe, koje zrače.

Gledanje u oči ohrabrivalo ih je da se sa drugima povežu na dubljem nivou, budući da su u komunikaciji bili opušteniji i saosećajniji jedni prema drugima.

Što se tiče samog sadržaja razgovora, pri pominjanju nedoumice na koju nisu imali odgovor, ovog puta nije bilo ni Google-a koji bi im skratio muke (i tok misli) i doveo ih direktno do rešenja, pa su bili “primorani” na raspravu koja je kreirala vrlo zanimljive dijaloge i omogućila im uvid u način razmišljanja ostalih, što je bio originalan sadržaj koji su bolje i pamtili.

Baš iz tog razloga, ispostavilo se da su memorisali mnogo više nevažnih detalja o drugima, poput imena daljih rođaka, pomenutih usput.

Naučnici su ovo objasnili činjenicom da su ljudi bili prisutniji u konverzaciji nego inače, pa su i njihovi mozgovi mogli da obrade i uskladište više informacija.

U prilog ovome ide podatak da prosečan zaposleni u toku radnog vremena ode na 40 sajtova, u toku jednog sata uradi 37 različitih aktivnosti, skačući sa zadatka na zadatak na svaka dva minuta.

Da li vas čudi da samo 2 odsto ljudi ovakav multitasking može da sprovede bez pada učinkovitosti, dok  ostalima treba ukupno dva sata dnevno da um oporave od ometajućih faktora?

Biznismeni posmatrani na odmoru u Maroku rekli su i to da su spavali kraće nego inače, ali da su se osećali odmornijim i svežijim. Na ovu promenu uticao je izostanak plavog svetla sa ekrana mobilnih telefona koje usporava lučenje melatonina, a što nas drži na oprezu iako smo krenuli na spavanje. Prema studiji koja je ispitivala ovaj mehanizam, oni koji pred spavanje “još jednom provere poruke” (ili skroluju po njuz fidu i po pola sata, a takvih je 95 odsto vlasnika bilo koje vrste elektronskih uređaja) nemaju kvalitetan san, a takvih je više nego mnogo: čak 67 odsto ljudi koji imaju smartfon kažu da hvataju sebe kako često proveravaju telefon čak i kada znaju da nemaju poruke ili pozive.

Najmoćnije otkriće do kog se došlo u Maroku bilo je to što su za vreme boravka offline ljudi pokazivali spremnost da u svojim životima naprave značajne promene – neki su se odlučili na izmene u karijerama ili vezama, dok su drugi shvatili da žele da se posvete poboljšanju svog zdravlja ili se okrenu fitnesu.

Manjak konstantnog ometača pažnje u vidu smartfona ili društvenih mreža oslobodio je prostor mozgu za razmišljanje o važnim životnim temama, ulivajući ispitanicima ubeđenje da će biti u stanju da sprovedu sve te transformacije.

Iako nije postojala kontrolna grupa posmatrana i nakon što su se vratili u regularno poslovno ili privatno okruženje koje podrazumeva i telefone i redovne životne okolnosti, svi gosti su se po povratku složili da im je ovo putovanje bilo životno značajno iskustvo koje ih je navelo da reše da promene svoje digitalne navike i diskonektuju se sa svojih uređaja makar noću i vikendom, i na taj način digitalni detoks učine sastavnim delom života.

Septembar bez skrolovanja

Svoj doprinos digitalnom detoksu daće i britansko Kraljevsko udruženje za javno zdravlje koje će inicirati akciju “Septembar bez skrolovanja“. Ono će pozvati vladu, kompanije socijalnih medija i druge nadležne da pomognu u promovisanju pozitivnih aspekata družtvenih mreža za mlade, kao i isticanju potencijalnih negativnih posledica.

Fejsbuk, Instagram i Gugl su tako predstavili softver koji će korisnicima pomoći da prate frekventnost upotrebe aplikacija koje imaju na svojim telefonima, uz mogućnost da ograniče njihovo korišćenje pred odlazak na spavanje – kada preterate, ekran će se zatamniti, a pošto odete na spavanje, aktiviraće se “Ne uznemiravaj” notifikacije u sajlent modu, kako vam pozivi i poruke ne bi prekidali san.

Onima koji će se u digitalni detoks upustiti bez asistencije ovakvih softvera na raspolaganju stoje neke druge metode, za koje je potrebno samo malo sistematičnosti i karaktera.

Devojka cita knjige na livadi

Primera radi, njima se savetuje da naprave spisak gedžeta ili internet aplikacija koje koriste, kao i stvari koje bi voleli da rade kada bi imali više vremena – što im pomaže da shvate da to vreme već imaju, ali da ga treba preraspodeliti.

Kako digitalna detoksikacija ne bi bila unapred osuđena na propast, ne treba postavljati nedostižne ciljeve: za početak limitirajte vreme provedeno sa telefonom u rukama, jer što sporije budete eliminisali tehnologiju iz različitih delova svog dana, to će vam biti lakše da ostanete dosledni.

Pomoći će i potepeno ispunjavanje jednog po jednog cilja, pa tako prvo možete raditi na tome da se odviknete od držanja telefona u spavaćoj sobi, ili podesiti sinhronizovanje pošte na nekoliko sati. Šta god da odaberete, potrudite se da se držite toga bar nedelju dana pre nego što pređete na sledeći task.

Koliko god da vam u početku bude teško, neka vam uzor budu oni koji su smislili sve to bez čega ne možete: Stiv Džobs je jednom prilikom rekao za Njujork Tajms da njegova deca nisu nikada koristila ajped, baš kao kao ni sinovi osnivača Tvitera Ejvana Vilijamsa koji je postavio vrlo zanimljivo pitanje: Kako to da su najveće tehnokrate u javnosti, privatno najveći tehnofobi? Mislite o tome pre nego što odbijete digitalni detoks.

Preporuka
  • Ocena:
5

Siže:

Digitalni detox je dobio zvaničnu definiciju kao period vremena u kom se osoba uzdržava od korišćenja elektronskih uređaja kao što su pametni telefoni i kompjuteri, ne bi li redukovala stres, usredsredila se na socijalne interakcije i povezala se sa prirodom u realnom svetu.

Sending
User Review
5 (2 votes)
Alisa

Alisa

Postoji ili evolucija ili devolucija. Stagnacija je devolucija.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!