Rumi – učenje, knjige, pesme

Neverovatno je koliko tajni krije današnja Turska. Moderan čovek je percipira najčešće po šopingu u Istanbulu ili prelepim hotelima u turskim letovalištima. Ali istina je mnogo dublja. Njenim tlom su hodali antički filozofi, veliki car Konstantin i mnoge druge značajne ličnosti. Tu se susreće hrišćanstvo sa islamom, kao stari i novi svet. Pamukale, Kapadokija, Efes, drevni Halikarnas, Konstantinopolj, Sedam crkava otkrovenja… samo je deo znamenitosti koje privlače pažnju.

A u ovom tekstu približavamo vam jednog srednjevekovnog mistika koji je transcendirao svoje delo i približio ga i modernom čoveku.

Ako letujete u antalijskoh oblasti, na putu ka Kapadokiji preporučujemo vam da posetite grad Konja (Konya) u kome je stvarao i u kom je sahranjen Rumi (1207 – 1273). Svi ljubitelji iskonske umetnosti uživaju i danas u spoznajama ovog velikana, te pogledajte tekst koji smo mu namenili.

Da li je istina učenje, doktrina ili nešto slično?

Može li se istina poučavati i naučiti? Da li je religija „rođena u susretu učitelja i učenika ili tamo gde se sreću varalica i budala“, kako bi rekao Volter? Na ova pitanja ljudi su vekovima tražili odgovore; onaj ko bi ih pronašao ushićeno bi zapisao svoj odgovor, nacrtao ikonu ili sliku, zapisao notu.

Jedan od takvih velikih mudraca, poznavalac meditativnih tehnika bio je teolog i pesnik iz 13. veka, Jalal ad-Din Muhamad Rumi (Jalāl ad-Dīn Muhammad Rūmī, 1207- 1273.)

Poznat je i pod drugim imenima, najčešće Mevlana i Rumi. Rođen je u provinciji Balkh, u Avganistanu, na istoku Persijskog carstva. I baš zbog ove geografske odrednice danas tri zemlje prisvajaju ovog pesnika – Iran, Turska i Avganistan. Podsetimo da je Persijsko carstvo tada obuhvatalo prostor današnjeg Irana i Avganistana, delove Pakistana, Turkmenistana, Tadžikistana, Uzbekistana, Turske i Iraka.

Propovedanje ljubavi kao jedinog valjanog odnosa čoveka prema Bogu. Kratka biografija Mevlane Rumija

Rumi vodi poreklo iz porodice istaknutih pravnika, teologa i mistika. Njegov otac je bio teolog i pravnik neobičnih vizionarskih iskustava i navika. Još dok je Rumi bio dečak, porodica je pobegla čak 2000 milja ka zapadu kako bi izbegli vojske Džingis-kana. Zaustavili su se na teritoriji današnje Turske, gde je Rumi proveo veći deo svog života u gradiću Konja (Konya).

Rumi je učio sufizam od religioznog vođe Termazija i nasledio svog oca na mestu cenjene profesije verskog učitelja, tj. šeiha u derviškoj obrazovnoj zajednici. Do svoje dvadeset i četvrte godine već se dokazao kao veliki poznavalac religije. Prinčevi i vojnici su kod njega dolazili po savet, sledili su ga i hrišćani i Jevreji. Na ulici ljudi su mu prilazili i tražili da čuju po koju mudru reč.

Početak traganja za jedinstvom

Način na koji je Rumi prenosio znanje o veri bio je neobičan; bio je učitelj koji je u propoved uneo muziku i derviški ples (ples u krug). Govorio je da okretanje u krug duši pomaže da se poveže sa svojim božanskim izvorom.

Jednom prilikom dogodio se sudbonosni susret dvoje ljudi kada se u gradu pojavio jedan lutalica, sufijski mistik, Šamsudin (Shamsuddin iz Tabriza). Tumači Rumijevog života kažu da je baš taj događaj promenio Rumijev ovozemaljski život.

Naime, intenzivno prijateljstvo ove dvojice mistika zasmetalo je vernim Rumijevim sledbenicima. Iz ljubomore, mistik Šamsa je proteran iz grada. Rumi je teško podneo gubitak prijatelja. Iz nekoliko neuspelih pokušaja da pronađe prijatelja tada u stvari i počinje njegov unutrašnji put traganja.

Prema Rumijevim rečima, nakon susreta sa Šamsom, „njegov duh se preobrazio iz trezvenog učenjaka u tražitelja univerzalne istine i ljubavi“. Rumijev najstariji sin uspeo je da sačuva 147 Rumijevih intimnih pisama koja pružaju uvid u pesnikov život. Velika je vrednost tih pisama jer je svako prošarano divnim stihovima.

Zbirke pesama i duhovna učenja

Rumi je napisao 40.000 lirskih stihova među kojima ode, rubajate (četvororedni stihovi)  i druge pesme raznih stilova islamske poezije. Najveći broj stihova napisao je u dobi od svoje trideset sedme do šezdeset sedme godine.

Napisao je i par hiljada [ljubavnih pesama] Šamsu, proroku Muhamedu i Bogu. Najpoznatija je zbirka pesama „Divan-e Shams Tabrizi“ („Radovi Shams Tabriza“) koju smatraju remek delom persijske literature. A

utor je i duhovnog epa u šest svezaka „Mesnevija“, koji je svojevrsna aluzija na njegova duhovna učenja. To je i danas jedan od najčitanijih tekstova u muslimanskom svetu, kako zbog njegove sufijske mudrosti, tako i zbog velike poetske snage. Često ovu zbirku nazivaju i Kuran na persijskom jeziku jer obiluje referencama na kuranske izreke sa temama odanosti proroku Muhamedu. Književni teoretičari i istoričari tvrde da je ovaj tekst bio toliko uticajan da je postojala mreža institucija koje su se bavile njegovim istraživanjem.

Mnogi savremeni prevodi brišu persijske i druge arapske reference o Kuranu iz njegovih stihova ili jednostavno zanemaruju delove „Mesnevije“ koji se bave tvrdom islamskom teologijom. To je pogrešno jer se onda ne vidi trag njegovog iskrenog istraživačkog duha islamskog sveta.

Rumi je odlučio da piše o duhovnoj ljubavi kao o romantičnoj ljubavi, kroz sufijsku metaforičku upotrebu ljubavi. Zaista, ponekad stihovi persijske književnosti, posebno Rumijeve pesme, zvuče kao da čitamo pesme Pabla Nerude iz 13. veka.

Mevlan Rumi kao tema za istraživanje

O poštovanom Rumiju napisano je mnogo knjiga ( neki od naslova su: „Beyond Dogma: Rumi’s Teachings on Friendship with God and Early Sufi Theories“, „A Poet and a Mystic: Jalaluddin Rumi“, „Mysticism: Holiness East and West“).

Knjigu „The Essential Rumi“ Kolemana Barksa /Coleman Barks sa engleskog na srpski jezik preveli su Aleksandar Đusić i Aleksandar Ljubiša.

Fatima Fleur Nassery Bonnin u tekstu „Mevlana Rumi, ogledalo božanske ljubavi“ u časopisu „Nur“ (2009) piše:

„Mnogo toga nam smeta da shvatimo pravu sliku stvarnosti. Kada nam Mevlana govori da pođemo na sufijsko putovanje i proširimo vid, treba da proširimo unutrašnje čulo, da se prosvetlimo. U celom procesu ego ima veliku ulogu. Treba ga savladati i prekoračiti. Rumi zato kroz svoje stihove govori o ličnom doživljaju dok je koračao putem služenja.“

Najvažnije je dostići stupanj nefs (savladavanje ega):

„Srce mi se otvorilo i raspuklo, srce je moje satkalo
novu tkaninu,  postao sam neprijatelj one izanđale“.

Nivoi duhovnog putovanja su tu da nas pripreme za nešto što Rumi naziva „nur pazar“ (onaj koji je sposoban da primi svetlo). Smirena duša je cilj preobražaja ega. Autorka teksta primećuje i da je jedan od razloga zašto Rumijeva poezija i dalje živi i posle 800 godina taj što prenosi poruku Božanske ljubavi i služenja, unutrašnjeg i spoljašnjeg.

„Zašto je mesto počinka mog tela postalo mesto
obožavanja ljudi zato što je dan i noć, svuda u njemu
ispunjeno Njegovim prisustvom.“

Stručni komentari Rumijevog dela

„Rumi je vrlo tajanstven i provokativan pesnik i treba mnogo znanja da se razume sufijska tradicija, priroda ekstaze i predanost poeziji“, kaže pesnikinja i profesor etike, Anne Waldman. „Rumijeva estetika pripada tradiciji ekstatičnih vidovnjaka od Sappho do Walta Whitmana.“
Koleman Barks (Coleman Barks), prevodilac Rumijevih stihova zbog kojih je Rumi i postao jedan od najčitanijih pesnika u Americi, kaže: „Zapanjuje njegova maštovita svežina. Duboka čežnja kroz koju osećamo prolazak vremena. Njegov smisao za humor. Uvek postoji razigranost [pomešana] s mudrošću“.

Poznavalac ranog i srednjevekovnog sufizma, Jawid Mojaddedi kaže:

„Rumi je bio eksperimentalni inovator među persijskim pesnicima i majstor sufizma. Kombinacija mističnih elemenata i smelih adaptacija pesničkih oblika ključ je njegove današnje popularnosti u svetu.“

Madona i Dipak Čopra

Velika inspiracija dolazi iz Rumijevih stihova

Ovog pesnika ljubavi i ekstaze obožavaju Tilda Svinton, Madona, Robert Blaj, Koleman Barks i Dipak Čopra. Postoje brojni video zapisi u kojima oni govore njegove stihove.

Na modnim revijama ekstravagantnih dizajnera, kao soundtrack se koristi snimak u kom se čuju Rumijevi stihovi. Na seminarima i radionicama u „Esalen wellness“ centru u Kaliforniji polaznici slušaju njegove mudre misli dok gledaju u okean. Malo je poznato da su tokom 2013. najprodavanije knjige pesama u Americi bile njegove zbirke. Pesničke knjige Rumija Mevlane su prevedene na 23 jezika sveta.

Inovacije u obraćanju čitaocima

Prva od četiri velike inovacije Mevlane je njegovo direktno obraćanje čitaocima. Savremeni čitalac dobro reaguje na ovu neposrednost. Drugo je njegova želja da podučava. Treće je „upotreba svakodnevnih slika“ u izrazu; četvrto – njegov optimizam u postizanju sjedinjenja unutar njegovih lirskih ljubavnih ghazala. Rumi slavi jedinstvo.

Ne treba nam posrednik, ne treba božansko prosvetljenje. Samo da se utone u reči koje donose melodiju Božanske ljubavi. Rumi je pisao:

„Tajne su skrivene između redova,
ako ih otkrijem, svet će da se raspadne“.

Rumijev uticaj na savremeni i budući svet

Njegove nadahnjujuće reči podsećaju nas na to da poezija može biti itekako deo svakodnevnog života.  U opštoj netoleranciji sigurno postoji velika vrednost u knjigama koje dodaju lepšu nijansu omrzlim, karikiranim pogledima na islam. Svako će razdoblje stvarati nekog novog Rumija. Danas na Rumijev grob dolaze sledbenici i poštovaoci. Na dan njegove smrti u decembru održava se ceremonija na kojoj derviši plešu, mole se i nastavljaju da šire njegove misli i poruke ljubavi. Jalal al-Din Mohammad je uspešno prešao granice vere, jezika i geografskog određenja.

Neke od Rumijevih pesama