Psihološka literatura – podela i pristup

Literatura iz oblasti psihologije najšire može se podeliti na popularnu i stručnu. Popularna literatura namenjena je običnim ljudima, a stručna psiholozima, psihijatrima, pedagozima i ostalim saradnicima iz sličnih disciplina.

Popularna psihološka literatura uglavnom se odnosi na knjige o samopomoći.

Istraživanja su pokazala da barem 15 posto populacije redovno čita ovakve knjige. Najtraženije teme u popularnoj psihologiji odnose se na suzbijanje nasilja, vaspitavanje dece, međuljudske sukobe i karijerno napredovanje.

Poruke su uglavnom ohrabrujuće i nedvosmislene, zagovaraju pozitivna i odstranjuju loša osećanja i neprestano nas uveravaju da svi možemo da postanemo srećni-potrebno je samo da čitamo dela popularne psihologije. To naravno nije ni izbliza dovoljno.

Bilo da je u pitanju popularna ili stručna literatura veoma je značajno ne verovati informacijama slepo. Nije dovoljno da nešto pročitamo i da odmah mislimo da ćemo tako rešiti neki problem ili usvojiti određenu veštinu, ili pak verovati da smo postali poznavaoci određene teme.

Neophodno je zauzeti kritički stav kao čitalac.

Kad je u pitanju popularna psihološka literatura slepo verovanje u sadržaj može da dovede ne samo do razočarenja nego i do suštinski negativnih stavova o psihologiji i psiholozima kao stručnjacima. Zato je neophodno razviti sistem procene pouzdanosti i kvaliteta ovakvih knjiga.

Popularnu psihologiju čitaju svi članovi populacije, i roditelji i deca, mada ipak više žene. Ova literatura korisna  je jer približava određena psihološka znanja na jasan i koncizan način ukoliko je zaista kvalitetna i proverena.

Autori ovih dela imaju dvojak zadatak-da prenesu čitaocu korisne i pouzdane informacije na zanimljiv način koji će ne samo zainteresvati čitaoca nego i održati njegovu radoznalost. Ustanovljeno je da ova literatura dovodi do pozitivnih promena kad je u pitanju stigma u oblasti psihološkog savetovanja i psihoterapije.

Dakle popularna psihološka literatura radi za psihoterapeute u duhu smanjivanja straha i osećanja posramljenosti od odlaska psihologu, jer čitaocima približava svet duševnog i psihičkog.

Psihologija za radoznale

Kako bi se literatura iz popularne psihologije iskoristila u najpozitivnijem smeru stvorena je biblioteka pod nazivom „Psihologija za radoznale“.

Tu se nalaze ozbiljna dela ali koja su tako napisana da ih mogu razumeti i laici. Pojedini psiholozi smatraju da je potrebno pročitati oko 5 ovakvih dela kako bismo mogli da budemo dobri kritičari.

Neke od metoda koje nam mogu pomoći u proceni kvaliteta popularne psihološke literature su:

1. Naslov knjige-unosi li poverenje? Da li zvuči crno-belo (ograničavajuće)?
2. Ton pisanja-da li je isključiv, daje li prostora za lični stav?
3. Kreativnost-inspiriše li vas na određene promene?
4. Samouverenost-čini li vam se da je autor ubeđen u nepogrešivost svojih reči? To nije dobar znak.
5. Pozivanje na psihološke teorije i škole-da li se autor poziva i oslanja na stručne teorije?
6. Džepni roman-da li smatrate da bi svako, baš svako mogao da čita tu knjigu? Ni to nije baš dobar znak.
7. Hm… i aha doživljaj-da li ste tokom čitanja nailazili na nejasnoće nad kojima ste morali da se zamislite? To JE dobar znak.
8. Istraživanja-da li se autor poziva na rezultate psiholoških istraživanja? Utemeljenost informacija na rezultatima psiholoških istraživanja ima nesumljiv značaj.
9. Autor-svakako su veće šanse da je delo kvalitetno ako je napisano od strane autora iz struke.

Stručna psihološka literatura

Kad je u pitanju stručna psihološka literatura način prenošenja znanja ima drugačiju notu.

Ne forsira se zanimljivost i intrigantnost prenošenja već ozbiljnost i umreženost datih psiholoških znanja.

Upravo zbog toga mladi koji zavole popularnu literaturu mogu da se prevare da su zainteresovani za studiranje psihologije.

Knjiga “50 klasika psihologije“ čiji je autor Tom Butler-Bowdon opisuje 50 dela tradicionalne i popularne psihologije kroz prizmu upoznavanja sa psihološkom naukom i stvaranje mape budućih čitanja. Ova knjiga pokazuje pravac kvalitetne literature kako za laike tako i za čitaoce iz struke.

Na stranu psihologije, koliko je čitanje kao aktivnost zastupljena trenutno u našoj zemlji?

Istraživanja pokazuju da skoro svaki drugi građanin naše zemlje, godišnje ne pročita nijednu jedinu knjigu. Međutim, postoji i druga statistika po kojoj se prosečno godišnje objavi dve do tri hiljade knjiga u Srbiji. Dakle, neko ih ipak kupuje, a samim tim verovatno  i čita. Pored toga, pojava elektronskih knjiga pozitivno utiče na porast čitalačke publike  i razvijanje čitalačkih navika.

“Mnoge dobre knjige mogu da pokrenu stvari, da ih poprave, da budu kontrast svetu. Jer, kad čovek piše on ističe vrednosti i time doprinosi da bude više istine, a manje laži.”-Mario Vargas Ljosa