Posao pilota – sve što treba da znate o odgovornom pozivu

Pilot je osoba koja se nalazi u vazduhoplovnoj industriji i koja je u stanju da upravlja avionom kako bi prevozila putnike ili robu sa jedne lokacije na drugo.

Pilote zapošljavaju komercijalne avio-kompanije, korporacije ili vlade. U nekim slučajevima, piloti rade za pojedince koji imaju privatni prevoz u vidu različitih vrsta aviona. Avijacija je raznovrsna karijera sa mnogo mogućnosti u javnom i privatnom sektoru.

Šta pilot tačno radi, osim što, naravno, upravlja avionom?

U zavisnosti od toga u kojoj delatnosti piloti rade, oni mogu biti odgovorni za prevoz civila, odnosno ljudi koji su kupili avio karte, a takođe mogu da budu pripadnici vojske ili prevoznici privatnih dobara, komercijalnih proizvoda ili drugih vrsta tereta.

Tip upotrebljene letelice zavisi od specijalizacije pilota.

Neki piloti lete helikopterima, dok drugi voze veće komercijalne avione za prevoz desetina ili čak stotina putnika.

Postoje i piloti koji lete sa avionima za transport velike pošiljke pošte, automobila, industrijske opreme i druge robe sa jedne lokacije na drugu. .

Najpoznatiji posao pilota je rad za avio kompaniju.

Njihova primarna odgovornost je da upravljaju avionom, ali njihov dan se sastoji od mnogo sati obavljanja drugih zadataka.

Piloti proveravaju detalje i potvrde u vezi planova leta pre poletanja. Oni takođe vrše inspekcije pre leta i proveravaju evidencije letova pre odlaska.

Tokom leta, piloti su odgovorni za sigurnost cele posade i putnika u avionu.

Oni često moraju da donose važne odluke i u stalnom su kontaktu sa vazduhoplovnom upravom, kako bi ostali u toku sa promenama u planu leta ili sa bezbednosnim pitanjima.

Piloti komercijalnog tereta rade u istom kapacitetu, a jedina velika razlika je da transportuju teret umesto ljudi.

Karijera pilota takođe je moguća i u vojsci, gde piloti transportuju vojno osoblje, vojnike, opremu ili robu za vladu. Vojni piloti voze mlaznjake, bombardere i helikoptere u borbenim, spasilačkim ili izviđačkim misijama. Neki vojni oficiri su zaposleni kao test piloti, koji ocenjuju nove i eksperimentalne prototipove aviona.

U privatnom sektoru, piloti obično lete manjim avionima poput mlaznih ili lakih aviona. Oni su zaposleni od strane privrednika ili poznatih ličnosti i pružaju usluge na zahtev za sve putničke potrebe svojih klijenata.

Piloti sa dovoljno iskustva u industriji mogu na kraju odlučiti da rade u obrazovanju ili čak osnuju privatnu školu avijacije i budu instruktori letenja. Kao instruktori u školi, piloti predaju perspektivnim budućim pilotima osnove letenja. Teme obuhvaćene privatnim časovima uključuju sigurnost, istoriju avijacije i procedure letenja.

Kako izgleda jedan avionski let iz ugla pilota?

Osim u malim letelicama, posadu obično čine dva pilota.

Kapetan upravlja avionom i odgovoran je za ostalo osoblje prilikom leta. Drugi pilot, odnosno kopilot pomaže kapetanu u komunikaciji sa kontrolom leta, u praćenju instrumenata i upravljanju avionom.
Pilot i kopilot pre polaska pažljivo planiraju svaki let.

Pomno proveravaju avion, kako bi bili sigurni da su motori, instrumenti s komandne ploče i ostali sistemi ispravni. Zatim proveravaju jesu li teret i roba ispravno ukrcani s obzirom na ravnotežu aviona.

Sledeći korak je komunikacija sa dispečerima kako bi saznali kakva ih vremenska prognoza očekuje prilikom leta i na odredištu. Na osnovu tih informacija odabiru rutu, visinu letenja i brzinu leta, kako bi let bio najsigurniji, najudobniji i najbrži.

Najteži deo pilotskog posla upravo je poletanje i sletanje.

To je nešto što zahteva savršeno uigran rad pilota i kopilota. Kada avion ubrzava na pisti, kapetan se bavi pistom, a kopilot se koncentriše na komandnu ploču.

Proračuni koji moraju biti precizno tačni su visina piste, temperatura, težina aviona, smer vetra, pa tako u trenutku kada avion dostigne brzinu za poletanje, kopilot obaveštava kapetana o svim ovim detaljima i kapetan podiže avion u let.

Let je sam po sebi uglavnom jednostavan. Piloti uz pomoć autopilota i drugih instrumenata za upravljanje letom koordiniraju u skladu sa planiranom rutom. Oni komuniciraju sa kontrolama leta koje nadleću, kontinuirano motre komandnu ploču kako bi stalno imali svest o količini goriva, stanju motora, sistema za hlađenje i ostalih važnih sistema.

Ako je let teži od očekivanog, piloti mogu zatražiti promenu rute i tada se savetuju sa kontrolom leta, kako bi dobili nove uslove za letenje. Ista je procedura kao i sa poletanjem, samo što sve mora biti još brže i efikasnije.

Specijalizovani navigacijski instrumenti i specijalne karte omogućuju im da tačno odrede gde se nalaze. Ostali instrumenti pomažu im u održavanju smera sve do same piste, posebno kada pri sletanju ne mogu videti pistu.

Kada slete, piloti popunjavaju dokumenta o tom letu i dostavljaju dispečerima.

Ostale obaveze razlikuju se u zavisnosti od avio kompanije za koju piloti rade, pa tako oni zaposleni u malim avio kompanijama nisu dužni da brinu o točenju goriva ili putnicima koji se iskrcavaju.

Kakvo je radno vreme pilota?

Radno vreme pilota počinje jedan sat pre prvog poletanja i završava pola sata nakon poslednjeg sletanja.

Piloti se retko pridržavaju standardne 40-časovne radne nedelje.

Zbog neprekidnih promena u planiranoj avio kompaniji i čestim smenama u vremenu i opremi, piloti mogu raditi kasno noću, vikendom, pa čak i praznicima.

U slučaju komercijalnih pilota aviona, propisi zahtevaju osamočasovnu pauzu između smena, što podrazumeva noćenja u udaljenim gradovima ili zemljama.

Većina pilota će leteti između 75 i 80 sati mesečno. Oni su ograničeni na ukupno 100 sati mesečno ili 1000 sati godišnje.

Ko sve može da bude pilot i kako osvojiti nebo?

Pilotiranje je zanimanje koje se poverava veoma odgovornim i snalažljivim osobama koje nemaju poteškoća da prihvate autoritet i da se strogo drže propisanih pravila.

Za pilote se biraju intelekturalno zrele osobe koje su sposobne da ovladaju procedurama, propisima i tehničkim podacima.

Emocionalna inteligencija i zrelost, kao i mogućnost brzog donošenja odluka, takođe su nešto što svaki pilot mora da poseduje.

Važno je snalaženje u prostoru i sposobnost predočavanja prostornih odnosa, brzo reagovanje i spretnost u izvođenju pokreta ruku i nogu, kao i te opažanja više signala istovremeno.

Zdravstveno stanje pilota mora biti doslovno savršeno, zato su dozvole za letenje privremene i moraju se obnavljati konstantno.

Čitav tim psihologa i psihijatara, kao i drugih lekara zaduženi su da provere spremnost i sposobnost osobe da bude pilot, te tako piloti ili oni koji tek treba da postanu piloti, vrlo često prolaze mnoge testove da bi dobili dozvolu da lete.

Šta radi pilot u nepredviđenim situacijama?

Stručnjaci tvrde da bezbednost aviona zavisi pre svega od tehničkih karakteristika, a zatim i od iskustva pilota i vremenskih uslova.

U vanrednim situacijama pilot nema mogućnost improvozacije, već prati isključivo propisane porcedure.

Pre svakog leta svaki avion i cela posada prolaze provere koje podrazumevaju upoznavanje sa letom i pregled čitave letelice. Pregledi mogu biti svakodnevni ili nakon određenog broja sati letenja. Ukoliko sve bude u redu, a nešto nepredviđeno se dogodi u vazduhu, posada je u obavezi da isprati propisane procedure.

Ako, recimo, dođe do kvara motora, pilot ne razmišlja šta bi trebao da uradi, već prati listu stvari koje mora da uradi u toj situaciji.

Svaki problem je jasno definisan propisima i pilot uvek ima način da avion dovede u bezbedno stanje, ako je problem uočen na vreme.

Svaki vanredni događaj u vazduhoplovstvu detaljno se ispituje, posle čega se neke procedure mogu promeniti, a najčešći problemi su uglavnom sa civilnim letelicama.

Jedan od načina da se smanje nezgode jeste kreiranje liste “crnih avio kompanija”, što praktično znači da su to avioni koje ne treba prihvatiti iz bezbednosnih razloga. To nije samo pitanje letelice kao takve, već i organizacije, obuke pilota i slično.