Politikin Zabavnik – moj prvi Internet

„Politikin Zabavnik“ je bio moj prvi Internet uz koji sam se obrazovala i zabavljala. Svaki drugi Internet posle njega ide u rubriku „kopija originala“.

„Zabavnik“ je za mene bio: izvor i nadahnuće kada sam tužna, dobar drug kada nema nikog u blizini i verovatno najinformativniji edukativni predavač koga sam imala. Ne menjam taktiku i danas svaki broj sa nestrpljenjem kupujem na trafici. Tako će biti dok me bude, što se mene tiče.

Šta je cilj „Zabavnika“?

Pročitajte akrostih Vladimira Bulatovića Viba (glavni i odgovorni urednik „Zabavnika“ (1984-1987) ) i biće vam jasno:

Zbriši dosadu gumicom radoznalosti,
Atlas stavljaj pod glavu da bi se svako jutro budio na drugom kontinentu,
Buni se protiv svakog popovanja,
Amrel otvaraj, čitaoče prinče, čim dune jak vetar, možda će te odneti na tvoju planetu,
Voli to dete koje svaki čovek nosi u sebi,
Nikad ne piši iskvarenim jezikom okorelih administrativaca i malograđana,
Idi u svet mašte, slobodno, ne očekujući ničiji dozvolu,
Koračaj lakim korakom u pravcu svetlosti koja jača ljudski duh.

Politikin Zabavnik od 1939. do večnosti!

*  Prvi broj „Politikinog Zabavnika“ se pojavio 20. februara 1939. u formatu „Politike“. Imao je 12 strana, a četiri su bile otisnute u crnoj i crvenoj boji.

Izlazio je dvaput nedeljno – utorkom i petkom. Prvi broj je štampan u neverovatnom tiražu od 46.000 primeraka.

Od svog prvog broja „Politikin Zabavnik“ je zagovarao koncepciju koju zagovara i danas, i to mu ide odlično (ipak je on najstariji živi nedeljnik na srpskom jeziku)!

Ta koncepcija je kombinacija tekstualnih priloga iz kojih mali, ali i veliki čitaoci nešto mogu saznati, nešto naučiti, zabaviti se, dok drugi (ravnopravan) deo čine stripovi i to kvalitetni.

„Politikin Zabavnik“ je jedna od najkvalitetnijih pojava u istoriji  jugoslovenskog (sada i srpskog) izdavaštva, ne samo za decu i omladinu, već i za sve ostale.

*  Poslednji broj „Zabavnika“ pre Drugog svetskog rata izašao je 4. aprila 1941. Na kioske se vraća ponovo 5. januara 1952. pod rukovodstvenom palicom Vladislava Ribnikara.

Sve do 1968. izlazio je subotom, u istom novinskom formatu, u dve boje (koje su se ponekad menjale) i sa starim junacima i autorima.

*  Kada je 1968. prešao na kolornu štampu, smanjio je format i preobrazio se. Osim na ćirilici, (početkom sedamdesetih) izlazi i na latinici i na slovenačkom jeziku. Sudeći po tiražu, na vrhuncu popularnosti bio je 1975. godine – 330.000 primeraka po broju.

Zadržao je svoje suštinske tekstualne i stripovske karakteristike, ali je redakcija uvela i strip dodatak, u kojem su štampani različiti, mahom svetski stripovi.

* „Politikin Zabavnik“ je proglašen za „Superbrend“ među štampanim nedeljnicima u Srbiji 2006. Prema istraživanju agencije „Medium Gallup“, Savet takmičenja „Superbrends“ i glasovi srpskog javnog mnjenja su odlučili da nagrada pripadne „Zabavniku“. Takmičenje domaćih i stranih brendova na jednom tržištu: „Superbrends“- nastalo je pod okriljem Bi-Bi-Sija (BBC) u Velikoj Britaniji pre deset godina, a danas se sprovodi u 55 zemalja sveta.

Verovali ili ne – ovo su ljudi koji su stvarali Zabavnik

*  Troje istaknutih ljudi srpskog novinarstva predratnog doba: Dušan Duda Timotijević, Vladislav Ribnikar i Olga Timotijević, došli su na ideju o listu koji bi bio mešavina zbilje i mašte za velike i male. Namenjen bi bio prvenstveno deci i mladima, a forma i sadržaj sledili bi obrazac: red zabave, red pouke, ne više pouke od zabave i obrnuto.

*  Prvi urednik „Politikinog Zabavnika“ je bio Miroslav Dim. Stevanović, a u redakciji su radili: Duda Timotijević, novinarka Politike Nada Doroški, ilustratori Đorđe Lobačev i Stanislav Žedrinski i mnogi drugi.

*  Najpoznatiji majstori-crtači predratnog beogradskog kruga bili su: Sergej Solovjev, Konstantin Kuznjecov, Nikola Navojev, Ivan Šenšin. Jedan od najvažnijih saradnika od prvog broja bio je Đorđe Lobačev. Da bi „Zabavniku“ dali izgled koji mu dolikuje, pomagali su umetnici: Pjer Križanić, Milan Dedinac, Vladimir Žedrinski, Dimitrije Stefanović.

*  Posle rata redakcijom su rukovodili: Stojiljko Stanković, Bogdan Popović, Pavle Tokin i drugi. Glavni urednik nove forme „Zabavnika“ (kakvog ga danas čitamo) te daleke 1968. bio je  Nikola Lekić, a posle njega su se smenjivali: Živorad Stojanović, Rade Šoškić, Vlada Bulatović Vib i Darko Ribnikar. Od 1989. godine pa do danas list uređuje Zefirino Grasi.

Kako je dobio ime?

Na konkursu1938. za ime novog lista “koji će donositi stripove, romane u nastavku i druge zabavne materijale“ pristiglo je 34.998 kupona.

Predloženi su: „Smeh“, „Priroda i nauka“, „Šaljiva nedelja“, „Putopisi“ i raznorazna druga imena. Njih 18 % je na kuponu napisalo pobednički naslov: „Politikin zabavnik“.

 „ ’Zabavnik’ će nas sve nadživeti„, kaže Zefirino Grasi na proslavi 70. rođendana „Politikinog Zabavnika“.

Na pitanje da li se koncepcija „Zabavnika“ odmakla od  početne ideje, Zefirino Grasi kaže:

„Ideja ’zabava i pouka’ ostala je ista od 1939. godine, ali je malo prilagođena zahtevima vremena. Kad bismo sad uzeli izdanje iz 1939. godine, videli biste da je suština ista: trećinu sadržaja zauzima strip, trećina pripada zanimljivostima iz nauke, a ostatak su neobični događaji iz prošlosti.

Čini nam se da, uprkos svemu, ta formula nije potrošena. Na Zapadu je ranije izlazilo dosta listova poput ’Zabavnika’, uzori su nam bili ’Corriere dei Piccoli’ ili ’Tell me why’. Ti listovi su, poput ’Zabavnika’, bili ’udrobljeni’, a pogasili su se kada su se pojavili specijalizovani listovi za decu koji popularišu nauku, istoriju… Standard ljudi na Zapadu je porastao, pa jedno dete može sebi da priušti sve ove listove plus stripsko izdanje!“

♦ ♠ ♥ ♣  Rubrike ♦ ♠ ♥ ♣ 

* Najstariji časopis na našim prostorima za sve uzraste, od 7 do 107 godina, uvek je imao fenomenalne stalne rubrike! Evo nekih prvih, još iz one davne 1968.:

• Verovali ili ne,
• Čitao sam, čitam (koje su to knjige čitali naši tadašnji poznati pisci, naučnici kad su bili mali),
• Mala pošta,
• Vremeplov,
• Crtanka (Mira Trailović, Rade Marković, Ljuba Tadić crtaju Čaplina, zgradu Skupštine itd.).Bilo je tu još raznih poslastica:
• Muzički događaji,
• Događaji sa svih kontinenata,
• Mali ekran (intervju sa poznatima – sa Draganom Lakovićem, Jurijom Gagarinom, Goricom Popović…),
• Život piše drame,
• Ma šta kažeš,
• Kako se prave… (luk i strela, sojenice, voštane figure, vagon i kola karavana kojima su doseljenici putovali na Divlji Zapad i još stotine sjajnih stvari).Danas su tu i ove rubrike:
• High Tech,
• Ovo možda niste znali,
• Petkovdan,
• Zabavnikov ZOO …

„Zabavnik“ me je prvi naučio da pravim aviončiće, tu sam prvi put saznala šta je to kvazar, a šta pulsar, kako su izgledali metalni novčići sveta, vojničke uniforme u Prvom svetskom ratu i bezbroj sjajnih, predivnih činjenica i informacija.

Mogla bih nabrajati do kraja sveta!„Zabavnik“ drži kvalitet na visokom nivou, i ma koju priču da objavi, uvek je aktuelna. Ma koju rubriku novu da pokrene, biće obožavana!

Strip

Ne ulazeći podrobno u navođenje svih autora i junaka koji su svojim stripovima obogaćivali svaki petak izuzetak, navešćemo one najzastupljenije.

*  Već u prvom broju pojavili su se Miki i Paja koji su kroz 70 godina izlaženja „Zabavnika“ ostali njegovi stalni junaci, a sem njih čitaoci su mogli, između ostalih, čitati i Rejmondovog „Džima iz džungle“, „Doživaljaje Male Ane i njenog psa Nulice“ Nika Afonskog.

Isti autor je bio predstavljen i „Pustolovinama malog Džonija“. Tu je bio i Brik Bredford Klarensa Greja kao i Popaj, „Bim i Bum“, „Usamljeni jahač“. Stalni junaci su godinama bili „Flaš Gordon“ i „Džoni Hazard“, a redakcija je njima pridruživala stripove kako strane, tako i domaće produkcije.

* Naročito je važno što su od prvog broja stripove objavljivali i domaći autori. Moma Marković je po scenariju Ljubinke Bobić i Miće Dimitrijevića crtao „Ristu sportistu“ a Lobačev adaptirao bajku „Baš Čelik“, „Čardak ni na nebu ni na zemlji„. Prošle godine smo imali prilike da pročitamo predivan mini strip serijal Ivane i Gradimira Smuđe „Nit umetnosti„.

* Dugi niz godina uz Šilju i Mikija stalni komični dodaci bili su: „Hogar“ Dika Brauna, „Garfild“ Džima Dejvisa, a u dodatku u sredini stripa izlazili su: Bluberi, Asteriks, Rip Kirbi, Talični Tom, Korto Malteze, Modesti Blejz, Iznogud, Džeremaja i drugi.

* Naš najbolji nedeljnik je devedesetih godina otkupio prava na Tintina, Sternovog Adlera i Vensovu XIII.

Zahvaljujući kući Politika, „ Zabavnik“ je otpočetka imao izvrsne saradnike i kvalitetne tekstove, što je ostala njegova bitna i prepoznatljiva crta. Mnogi listovi su pokušali da realizuju sličnu koncepciju, ali su najčešće odustajali jer nisu mogli dovoljno dugo da nabavljaju kvalitetne tekstualne priloge. Kad bismo se svi bar malo ugledali na Rip Kirbija, Bluberija, Asteriksa, Duha koji hoda, Mandraka, živeli bismo u idealnom društvu!

Zbog svega navedenog „Zabavnik“ smatram nekom vrstom paralelnog obrazovanja.

Kad bismo uračunali sve znanje koje nam je formalna škola dala, ja stojim iza napisanog: „Zabavnik“ nam je dao sto puta više!

Uostalom, recite vi meni: ko još može da se pohvali da mu je ABBA svojeručno napisala čestitku za Novu godinu?