Spontanosti nose lepe darove. Jedan od njih je i moje poznanstvo sa Nikolom Maričićem, personalnim trenerom u Nišu. Mlad momak, koji je na prirodan način uspostavio balans između vrhunske forme i strasti prema poslu kojim se bavi.
Iako je po formalnom obrazovanju diplomirani inženjer, Nikola uz decenijsko iskustvo izazova u teretani poseduje i specijalistički kurs za operativnog trenera na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu.
Evo tema koje smo proćaskali sa Nikolom, a za više detalja Nikolu možete zapratiti ovde.
Šta danas podrazumeva opis posla fitnes instruktora?
– Moje mišljenje i viđenje stvari je takvo da mi se čini da je sve manje fitnes instruktora. Sama reč kaže da fitnes instruktor daje instrukcije prilikom izvođenja vežbi, a sa tim se danas sve ređe susrećemo. Akcenat se stavlja na detalje kao što su ishrana, mindset, inspiracija, psihologija… Samim tim, danas se sve više susrećemo sa terminom personalni trener, koji će više zalaziti u sve te detalje. Iako je možda mišljenje podeljeno i ljudi imaju različite kriterijume prilikom raspoznavanja ta dva pojma, moje mišljenje je da neko ko radi kao personalni trener treba da zna i da ume sa ljudima kako bi radio taj posao. To zahteva rad na više aspekata.
Kakva je ponuda teretana u Nišu i tradicija fitnesa i bodi-bildinga? Kakva je svest o vežbanju iz godine u godinu?
– Mogu reći da u Nišu nikada nije bilo više teretana. Sve češće saznajem za nove objekte koji se koriste kao teretane ili sale za grupne treninge. Ljudima nikad dostupnije i prilagođenije nisu bile teretane – sve im je na dlanu. Za većinu objekata znam da su dobro opremljeni, čisti, sa svim propratnim sadržajima koji mogu pružiti užitak ljudima pored treninga. PerfectLine, teretana u kojoj radim, pravi je primer kako bi trebalo jedan uređen objekat da izgleda – od čistoće, raznovrsnih sprava, svlačionica, pa do tuševa, osvežavajućih napitaka i tako dalje. Međutim, danas je svest ljudi (mindset) drugačija, pa je sve to nedovoljno da se pokrenu. Kad sam ja prvi put ušao u teretanu, postojale su samo dve sprave i par šipki, pa je i to bilo dovoljno da se trenira.
-Kada pričamo o svesti, fitnes, odnosno fitnes industrija je prethodnih nekoliko godina u ekspanziji, sa trendom rasta. Treniranje u teretani je postalo trend i sve više raste. Postalo je „trend“ otići na trening, biti viđen, fotografisati se i postaviti fotografiju na društvene mreže. Moje mišljenje je da je svest ljudi u vezi sa tim jako loša i da svi gledaju da isprate trend. Ne rade ono što im je potrebno i ne treniraju iz zadovoljstva. Sve češće se susrećem sa klijentima koji dolaze u teretanu kada je već nešto počelo da ih boli ili ograničava u pokretu. Do tog momenta je teretana ili bilo kakva fizička aktivnost bila samo misaona imenica.
Po čemu se razlikuje posao fitnes instruktora za muškarce od fitnes instruktora za žene?
Znam da i dan danas postoji stereotip kojim se vode žene i žele da treniraju u „ženskoj“ teretani ili žele da ih trenira samo ženski trener. Moje iskustvo u radu sa klijentima i muškog i ženskog pola je isto. Čak sam imao više ženskih klijenata u odnosu na muškarce. Na osnovu toga, mogu reći da razlike nema. Mišljenja sam da bi i fitnes instruktor ili personalni trener trebalo da imaju isti pristup i prema ženama i prema muškarcima. Bar ja tako radim. Tako je i sa vežbama. Podele na muške/ženske vežbe su nebulozne i ta podela ne bi trebalo da postoji. U zavisnosti od toga koji su ciljevi ljudi, kao i mogućnosti da se vežbe izvode, vežbe se prilagođavaju i rade se isti pokreti kod oba pola. Nema preterane filozofije.
Koje su najčešće početničke greške?
– Postavljanje nerealnih ciljeva za veoma kratke vremenske periode.
– Loš „mindset“ kako trenirati i šta očekivati kroz taj trening.
– Posezanje za suplementima koji nisu potrebni.
– Pored toga, naravno, neadekvatno izvođenje vežbi, posezanje za velikim kilažama, preveliki volumen (broj radnih serija), kao i frekvencija treninga. Lista može biti poduža, kada bih gledao sve aspekte, ali mislim da je ovo dovoljno kao osnova.
– Često se kod početnika susrećem i sa obrnutom situacijom, gde oni mogu i trebalo bi da podignu veću kilažu, a oni to baš ne smeju i ne usuđuju se da probaju. Samim tim ograničavaju svoj napredak i ne mogu videti rezultate koje očekuju. To opet dovodi do preranog odustajanja i prekida treniranja.
Mogu li pomoći neke aplikacije? Koje su to aplikacije?
– Generalno, nikakve aplikacije nisu potrebne da bi se treniralo. Bitno je imati volju i inspiraciju kako bismo se pokrenuli. Jedino što mogu da preporučim jeste smart watch ili smart band, koja će vam meriti puls, potrošnju kalorija, itd. Ja čak ni to ne koristim. Nađite neku inspiraciju! Motivišite sebe!
Možemo li da čujemo neku anegdotu o inspiraciji?
– Što je najgore, anegdote nema. Kod mene su bile baš, baš jake inspiracije od strane ljudi koji su mogli da izvode neverovatne vežbe sa svojim telom i da pritom izgledaju još neverovatnije. Priča je krenula još pre 10 godina kada sam video par sportista širom sveta koji se „razbijaju“ od treninga. Ja sam morao da probam da uradim te varijacije sklekova, zgibova, propadanja i naravno apsolutni (ruski) zgib koji je bio „holy grail“ u to vreme, a koje su oni izvodili kao od šale. Samim tim, inspiraciju sam nalazio u svakom njihovom videu i motivisao sebe da istrajem. Kada sam video prve rezultate, samo sam nastavio sa pričom.
Ovo nije anegdota, ali bih podelio sa vama i drugu stranu medalje. Mogu reći da sam inspiraciju nalazio i u svim lošim stvarima i teškim momentima koji su mi se dešavali u životu. Trening mi je bio izduvni ventil i kada nisam imao novca i kada sam bio psihički preopterećen sa više aspekata. Uvek sam tu negativnu energiju usmeravao da izađe kroz trening.
Za kraj poruka o motivaciji i disciplini za uspešno savlađivanje te neprijatne inercije?
– Svima bih preporučio da sebi zadaju realne ciljeve. Recimo, da kroz dva meseca skinu 3-4 kilograma i da se time ne opterećuju svakodnevno, već da uživaju u procesu, ukoliko je cilj mršaviti. Svakodnevno gledanje brojeva na vagi će samo stvarati pritisak i biti kontraproduktivno. Svojim klijentima uvek preporučujem da naprave nekoliko fotografija, pa kroz određeni vremenski period uporede stare sa novim fotografijama. Tu se vidi šta se uradilo kroz dva-tri meseca. Taj proces će ih posle nekoliko meseci dovesti do mnogo većih i boljih rezultata i naučiće da cene to i u tome uživaju. Instant rezultati ne mogu dati pravu satisfakciju i biti održivi. Kako bi se održala disciplina, sebe nekad treba pogurati i ići na trening i kada nam nije dan i kada smo imali loš dan na poslu. Tu ćemo se istrenirati i kroz određeno vreme videti da je moguće naći volje i za tih sat vremena treninga, posle kog ćemo se mnogo bolje osećati.
Vaš komentar