Intervju vodi: Ana Todorović Radetić
„San pokazuje unutrašnju istinu i stvarnost pacijenta kakva zaista jeste: ne onako kako ja pretpostavljam da jeste, i ne onako kako bi pacijent želeo da bude, već onako kako jeste.“ Karl Gustav Jung, Praktična primenljivost analize snova, 1934
Elizabeta Nenin je osoba širokih teorijskih i pragmatičnih spoznaja na polju snova. Velika je privilegija približiti njen rad čitaocima našeg sajta i poštovaocima dubinske psihologije.
Učenica je dr Ivana Nastovića, kod koga je završila edukaciju iz dubinske psihologije i analize snova. Petnaest godina je bila član iskustvene grupe dr Nastovića, a nakon završene edukacije stekla je dugogodišnje iskustvo u vođenju grupa i individualnom radu na analizi snova.
Ana: Šta Vas je zainteresovalo da počnete da se bavite naučnim tumačenjem snova?
Elizabeta: Snovi su me zanimali od detinjstva. Nakon susreta sa dr Nastovićem ušla sam u čudesan svet naučne analize snova, najpre kroz iskustvo analize sopstvenih snova, a kasnije i snova ostalih članova grupe.
Uvek nam je govorio da je neprotumačeni san događaj, a protumačeni san doživljaj. Bila sam svedok snova koji su nekada upozoravali snevače, nekada podržavali i potsticali, a nekada odvraćali i sa nepogrešivom preciznošću saopštavali o onome što se događa u snevaču i njegovom okruženju, a što snevač na nivou svesti ne primećuje.
Ana: Kako je izgledalo učiti od dr Ivana Nastovića? Šta biste nam zanimljivo rekli o njemu?
Elizabeta: Bio je doktor nauka, autor najznačajnih knjiga iz oblasti dubinske psihologije i analize snova i najkompetentniji poznavalac psihologije snova i njihovog tumačenja na našim prostorima. Sa druge strane, jednostavan, topao čovek. Nije nas učio samo analizi, učio nas je životu.
Ana: Šta naši snovi govore o nama, šta nam poručuju?
Elizabeta: To je najbolje objasnio Jung, kada je rekao da u svakom od nas živi još neko drugi, neko koga mi ne poznajemo. On nam putem snova saopštava da nas on drugačije vidi, nego što mi sami sebe vidimo. I, ako se nađemo u bezizlaznoj situaciji, onda nam taj drugi može pomoći da naš stav iz osnova promenimo, upravo onaj stav koji nas je i doveo u tako tešku situaciju.
Zato se pri tumačenju sna uvek treba pitati koji svesni stav nesvesno želi da kompenzuje, tj. da koriguje. Tako, ako neka osoba sanja da se nalazi na ručku kod kralja, to može ukazivati na njeno osećanje manje vrednosti, koje san pokušava da kompenzuje.
Suprotno, ima ljudi koji sebe doživljavaju boljim nego što jesu, tako je jedan snevač, koji se potpuno identifikovao sa svojom funkcijom direktora, često sanjao da je portir u ustanovi na čijem se čelu nalazio.
Ana: Šta zapravo znači trodimenzionalni pristup tumačenju snova?
Elizabeta: Savremena dubinska psihologija otkrila je tri sloja nesvesnog, individualno (Frojd), kolektivno (Jung) i familijarno nesvesno (Sondi). Individualno nesvesno se sastoji od naših ličnih, potisnutih iskustava, kolektivno nesvesno se sastoji od arhetipova koji su zajednički za sve ljude. U snovima familijarnog nesvesnog se pojavljuju naši preci koji genetski i dalje žive u nama. Ovi geni nesvesno utiču na naše najvažnije životne izbore: izbor ljubavnog partnera, prijatelja, profesije, a time i na izbor sudbine. Snove, koji svoje izvorište imaju u sva tri sloja nesvesnog, moramo razumeti i tumačiti trodimenzionalnim pristupom. Počinjemo metodom slobodnih asocijacija snevača na sve elemente sna, dok ne dođemo do elementa na koje snevač više nema nikakvih asocijacija. To su elementi sna koji potiču iz kolektivnog nesvesnog, sa kojima snevač nema ličnog iskustva, pa zato nema ni asocijacija. Tada ćemo napraviti amplifikaciju sa istim takvim motivima koji se pojavljuju u bajkama, mitovima ili legendama. Konačno, uradićemo analizu predaka, ako se u snu pojavljuju familijarni elementi.
Analiza sna se ne sme raditi po šablonu, već “otrov uvida uvek treba davati u malim dozama”. Jedna mlada žena sanjala je vuka, koji je na ličnom nivou bio simbol za njenog oca, koji se zvao Vuk. Na vuka je imala niz negativnih asocijacija, i one su je dovele do novog uvida u figuru oca, koga je uvek idealizovala. Zato bi u ovom slučaju bilo pogrešno putem amplifikacije otkriti i arhetipski nivo simbola vuka.
Ana: Koji Vam je pristup lično najzanimljiviji?
Elizabeta: Najčešće se u praksi srećemo sa snovima koji potiču iz individualnog nesvesnog i oni osvetljavaju teme koje su od suštinskog značaja za naše svakodnevno funkcionisanje.
Ali, ako se nađemo u složenim životnim situacijama, tada naše individualno iskustvo nije dovoljno i snovi nam dolaze sa arhetipskom simbolikom. Tada se primenjuje jungovski pristup. To su i najzanimljiviji snovi, oni su nalik drevnim mitovima, u njima se srećemo sa zmajevima koji čuvaju blago, sa aždajama, životinjama koje govore. Nekoga je progutalo morsko čudovište (Jona i kit, Pinokio) ili su ga poslali u podzemni svet (mit o Persefoni). Drugi su bili raskomadani i ponovno sastavljeni kao Oziris ili u bajci Devojka bez ruku.
Ana: Koja vam je omiljena knjiga dr Nastovića?
Elizabeta: “Psihologija snova i njihovo tumačenje” je Nastovićevo kapitalno delo, enciklopedija naučnog tumačenja snova. Ova knjiga ima svoj nastavak pod imenom “127 protumačenih snova” koja sadrži kompletno tumačenje 127 autentičnih snova članova naših iskustvenih grupa.
Ana: Da li možete da podelite sa nama neko iskustvo, neki san koji je jako upečatljiv?
Elizabeta: Nedavno sam na grupi čula izuzetno upečatljiv san. Snevač se vraćao kolima sa dugog puta, bila je noć i u jednom trenutku je zaspao za volanom. Tada je sanjao svoga oca koji glasno doziva njegovo ime. Trgao se iz sna i video da se nalazi u kolima koja već skreću u suprotnu traku auto-puta.
Ana: Šta nam možete reći o lucidnim snovima?
U snu postajemo svesni da sanjamo i dolazi do udvajanja, kao da postoje dva nivoa svesti – san i sposobnost da se o tom snu razmišlja. Ovo može biti privlačno jer omogućava snevaču da promeni tok sna i uradi nešto što je moguće samo u snovima.
Ipak, nije preporučljivo da se na snove utiče na bilo koji način. Snovi su izraz nesvesnog, a nesvesno je spontano i prirodno za razliku od svesti koja je na neki način dresirana, vaspitavana počev od roditelja, preko škole, društvenog okruženja. Ako ne dopuštamo nesvesnom da se izrazi na prirodan način, već ga usmeravamo, mi time gubimo značajnog saveznika i savetnika.
Ana: Da li postoji i šta je to paraliza sna?
To je fenomen koji se javlja na prelazu iz spavanja u budno stanje. Za vreme sna neurohemijski procesi u mozgu izazivaju paralizu mišića. Ovaj proces nas čuva od povreda, jer bi u suprotnom pravili fizičke pokrete koje sanjamo – skokovi sa visine, letenje… Kada se dogodi paraliza sna osoba je budna, ali na svoje zaprepašćenje primećuje da ne može da se pokrene. Mišići su blokirani, pa tako i mišići za duboko disanje. Zato dolazi do osećaja da nam se na grudima nalazi teret, kao da neko ili nešto pokušava da nas uguši. Paraliza sna izaziva snažan osećaj opasnosti i često halucinacije koje potiču iz sna, čuje se zvuk koraka koji se približavaju, otvaranje vrata sobe, “pojava” koja prilazi. Ovo se dešava zbog greške u procesu aktivacije neurotransmitera koji su odgovorni za paralizu mišića tokom spavanja. Prilikom buđenja mišići bi trebali da su ponovo aktivirani, ali nekada se dogodi da proces kasni – osoba se probudila, ali mišići su i dalje blokirani. Ovo stanje traje nekoliko minuta i u suštini je bezopasno, ali izuzetno uznemiravajuće.
Ana: Koji su vaši pokazatelji da je san ispravno protumačen?
Elizabeta: Prvi i najvažniji kriterijum jeste da tumačenje bude smisleno onome čiji je to san. Ovo je takozvani „a-ha“ doživljaj, koji ne znači samo da je snevaču tumačenje jasno, već i da ga doživljava kao svoje, da je u njemu nešto „kliknulo“.
Drugi kriterijum da je san dobro protumačen jeste da snevač, putem tumačenja dođe do saznanja sa kojima može nešto da uradi. Međutim, ako snevač trenutno nema dovoljno energije, ne može doći do akcije. Ipak, tokom rada na snovima, energija se postepeno oslobađa i snevač će posle nekog vremena stupiti u akciju da realizuje poruku sna. Tek tada možemo reći da je san ispunio svoju funkciju.
Konačna sigurnost tumačenja se postiže tek kada tumačimo seriju snova. Jedan san možemo posmatrati kao TV epizodu, koja ima svoj smisao, ali pravi, puni smisao dobija tek u kontekstu cele serije.
Ana: Da li tumačenje sna može biti opasno?
Elizabeta: Tumačenje snova nije društvena igra. Tumačenje sna vodi do najdubljih tajni snevača, tako da tumač ima instrument koji može biti od ogromne koristi, ali i štetan ako se nađe u rukama psihološki nepodobne i nestručne osobe. Pri tumačenju snova nije važna samo metoda već i ličnost tumača i njegov odnos prema snevaču, jer je tumačenje snova dijalog dva ravnopravna partnera.
Sama činjenica da snovi potiču iz nesvesnog dela ličnosti navodi na oprez u radu sa njima. Nesvesno nije samo po sebi opasno, ali se nikada ne zna šta će se pokrenuti analizom nekog sna, jer se time stavlja u pokret nešto unutrašnje i nevidljivo.
Nije preporučljivo raditi analizu snova kod dece i mladih do punoletstva. Eventualno možemo čuti njihov san i diviti se čudesnoj priči, ali im ne saopštavati tumačenje, jer njihov ego još uvek nije u stanju da asimilira poruke nesvesnog. Takođe, analliza snova nije pogodna za osobe obolele od duševnih bolesti, jer je kod njih granica prema nesvesnom delu ličnosti propustvljiva i preti opasnost da budu preplavljeni nesvesnim sadržajima. Zato se suprotno, oni moraju ukoreniti u realnosti.
Ana: Da li možemo da promenimo realnost ako nam san „predskazuje“ neki loš događaj?
Elizabeta: Da, za to postoje mnogobrojni primeri, a pomenuću primer kada je dr Nastovića konsultovala jedna žena uznemirena snom svoga muža. San je glasio: Sa suprugom i kumovima, njihovim kolima se vozimo u jedno selo na slavu kod rođaka. U snu dolazi do strašnog sudara. Oboje ginu. Snevač pomišlja kako će njihova ćerka sada ostati sama, a tek je na prvoj godini studija.
Ovaj san se uporno ponavljao nekoliko meseci, mada snevač ranije nikada nije pamtio svoje snove. Njegovo nesvesno, koje zna više od svesti, anticipiralo je događaj koji je bio životno ugrožavajući za njega i suprugu, a koji bi njihovu ćerku ostavio bez roditelja.
Nakon nedelju dana pozvala ga je ta ista gospođa i rekla da su ga na sreću poslušali i da nisu otputovali. Na tom putovanju kumovi su imali saobraćajnu nesreću, koju su preživeli sa lakšim povredama, ali je zadnji deo njihovog automobila, gde bi ona i suprug sedeli, bio potpuno uništen.
Snovi ne predviđaju samo negativne, već i pozitivne događaje, i to čak češće od negativnih.
Ana: Da li zapisujete svoje snove i da li ih sami tumačite?
Elizabeta: Da bi smo san lakše zapamtili preporučljivo je da ga odmah po buđenju ponovimo u sebi, jer se prilikom ustajanja i pomeranja engrami u mozgu brišu, i san se lakše zaboravlja. Nakon što ustanemo san treba što detaljnije zapisati, a samo tumačenje možemo da ostavimo za kasnije.
Najteže je tumačiti sopstvene snove, jer čovek ne može da vidi svoja leđa. Znanje nije prednost kada je reč o vlastitim snovima. San je izraz nesvesnog i zato je uvek korak ispred svesti, cilja upravo na našu slepu mrlju. Za pravilno tumačenje sna potrebna nam je druga osoba, kao ogledalo. Na taj način izbegava se zamka pogrešnog tumačenja, jer san uvek govori o onome što ne znamo, a ne o onome što već znamo o sebi. Zato se u dijalogu sa drugim tumačem lakše dolazi do pravog smisla sna.
Ana: Koji savet biste dali našim čitaocima na putu ličnog sazrevanja?
Elizabeta: Snovi pružaju neprocenjivu priliku za lični rast i razvoj, podučavaju nas i ukazuju gde je rešenje problema sa kojima svesni deo ličnosti ne ume da izađe na kraj. Čak i ako mislite da ne sanjate, znajte da svi ljudi sanjaju svake noći po dva sata. Ako počnemo da obraćamo pažnju na svoje snove, počećemo i da ih pamtimo. Ako pratimo poruke svojih snova život postaje beskrajna unutrašnja pustolovine, puna stvaralačkih mogućnosti.
Za više informacija posetite FB stranicu Psihološka analiza i tumačenje snova – trodimenzionalni pristup i sajt Naucnotumacenjesnova.com.
Vaš komentar