O čudesnosti našeg uma nauka svakodnevno otkriva nove dokaze. Naš mozak ima svoje neobične kognitivne funkcije i prečice, poseduje filtere kao što sto su generalizacija, izvrtanje i brisanje. Svakodnevno nam “služi” i vodi nas kroz sve radnje i procese, a kad se susretne sa “nerazumljivim” onda tek ima poseban zadatak – da nam objasni, približi i “prevede”.

Zamislite da stojite ispred mađioničara. U jednoj ruci drži praznu kutiju, u drugoj – ništa. Otvara kutiju, zatvara je… i iz nje izvuče goluba. Publika aplaudira, neko uzdahne, a vi razmišljate: 

„Kako je to moguće?“

Premda ne deluje tako, odgovor je jednostavan. Vaš mozak je doživeo iluziju i da, to se zaista događa svima. Mađioničari ne „čitaju misli“, oni čitaju ljudsku pažnju, njena ograničenja i slabosti. Zapravo, baš tu počinje prava “čarolija”. Pročitajte koje lekcije o ljudskoj percepciji možemo naučiti od mađioničara.

Mozak voli da popunjava praznine (čak i kad greši)

Jedan od najvažnijih trikova koje koristi svaki mađioničar zove se kognitivna prečica. Naš mozak je “superračunar” koji ne voli da gubi vreme. Kad mu fali informacija, on jednostavno pretpostavi šta se desilo. Ova pretpostavka je rezultat interpretacije, koja je najčešće pogrešna,  ali ipak dovoljno uverljiva da ne primetimo.

Primera radi, kada mađioničaru „nestane“ lopticu iz ruke, često je zapravo samo bacio u drugu ruku ili sakrio dok vaša pažnja gleda negde drugo. Vi ste videli nestanak, iako se zapravo desio samo u vašoj glavi.

U psihologiji se to zove iluzija kontinuiteta – ideja da su stvari logične i povezane čak i kad nisu. Mađioničari su u tome majstori, a naš mozak njihov verni saučesnik.

Šta mađioničari znaju, a naučnici proučavaju?

Zanimljivo je da neurolozi i psiholozi sve češće sarađuju sa profesionalnim iluzionistima kako bi bolje razumeli ograničenja ljudskog opažanja. Neki od najpoznatijih eksperimenata uključuju tzv. „slepu tačku pažnje“, kada ljudi ne vide čak ni ogromnog čoveka u kostimu gorile, jer su fokusirani na brojanje lopti (poznati „gorila eksperiment“).

Istom tehnikom se koriste i mađioničari. Dakle, dok gledate desno, trik se dešava levo. Dok pratite ruke, noge rade svoj posao. Ukratko, vaš mozak vidi ono što želi da vidi, ne ono što se zaista događa.

Iluzija izbora – da li ste stvarno odlučili?

Još jedan klasik iz magijskog arsenala je takozvani force – tehnika kojom vas mađioničar navodi da „slučajno“ izaberete ono što je on želeo. Vi mislite da ste sami izabrali kartu, ali je zapravo cela predstava nameštena da izaberete baš tu. To se dešava kroz govor tela, intonaciju glasa, redosled prikazivanja karti ili čak manipulaciju tempom.

U svakodnevnom životu, ovo podseća na način na koji reklame, politika ili algoritmi društvenih mreža „guraju“ određene izbore, a vi mislite da ste ih doneli sami. Zato nije loše povremeno se zapitati – da li sam nešto izabrao ili mi je bilo učinjeno da tako mislim?

Ruka je brža od oka – ali pažnja je sporija od šale

Trikovi uspevaju iz jednog od vrlo razumljivih razloga, a to je činjenica da je pažnja selektivna i spora. Kada gledate nešto direktno, ne vidite sve oko toga. A čak i kad gledate u pravo mesto – vaša pažnja ima kašnjenje.

Mađioničari koriste to kašnjenje kao tempirano oružje. Tačno znaju koliko sekundi imate da „procesuirate“ informaciju, i upravo tada koriste priliku, menjaju stvarnost, a da vi ni ne primetite. U prilog ovoj tvrdnji stoji i poznati fenomen iz neurologije. Naime, naš mozak živi u prošlosti, iako verujemo da živimo u sadašnjosti. Većina informacija koje „vidimo“ zapravo su delovi iz prošlih milisekundi, koje se tek naknadno rekonstruišu kao „sada“.

Zagonetke koje mozak ne zna da reši (i zato se divi)

Kada trik ne može da se racionalno objasni, dolazi do čuvenog osećaja čuđenja – „Wow!“ trenutka. Naravno, to nije samo “estetska” reakcija. Ono što se odvija jeste duboki neurološki proces u kome se prefrontalni korteks (zadužen za logiku) i limbički sistem (emocije) sukobe. Jedan pokušava da pronađe smisao, drugi reaguje fascinacijom i divljenjem. Može se reći da je to savršeno objašnjenje zašto su deca savršena publika. Njihov racionalni deo još nije previše „iskusan“, pa im je svet pun čuda. S druge strane, odrasli se vraćaju u detinjstvo baš kada nešto ne mogu da objasne.

Upravo zato su mađioničari danas važniji nego ikad. Podsećaju nas da ne znamo sve i da svet može biti pun misterije čak i kad mislimo da je logika pobedila. Mađioničari unose čaroliju u svaki događaj, a posebno blistaju na dečijim rođendanima, gde svaki trik postaje nezaboravan trenutak radosti.

Mađioničar – neuroscenarista vaše pažnje

Ako pogledamo iz drugog ugla, mađioničar je zapravo režiser vašeg mozga, koji koristi tehniku pažnje, ritma, lažnog fokusa, jezika tela i sugestije da bi napisao alternativni scenario stvarnosti.
Premda je sasvim jasno da on ništa ne „stvara“ ni iz čega, neosporno je da stvara iskustvo, a to je ono što vaš mozak pamti.

U tom smislu, mađioničari su prvi UX dizajneri, PR eksperti i psiholozi, mnogo pre interneta i digitalnog sveta, jer znaju da ljudi ne vide stvarnost, već verziju stvarnosti koju im pažnja dozvoli.

Umetnost iluzije je buđenje radoznalosti

Na kraju, više je nego jasno da mađioničarski trikovi nisu samo zabava, već ulaz u neurologiju, psihologiju i filozofiju opažanja.  Razotkrivaju naše slepe tačke, pokazuju granice slobodne volje i otkrivaju kako verujemo da znamo – čak i kad ne znamo.

U tom smislu, obezbedili smo za sagovornika Aleksandra, mađioničara za dečije rođendane u Beogradu, i upitali sledeće:

Samoobrazovanje: Dragi naš mađioničare, šta je to što vas deca najčešće pitaju?

Mađioničar Aleksandar: Pitaju me da li mogu da im otkrijem trik.

Samoobrazovanje: I šta na to kažete?

Mađioničar Aleksandar: U zavisnosti od inspiracije, uvek im otkrijem bar jedan trik, jer time negujemo ono što je najbitnije kod dece, a to je buđenje radoznalosti za otkrivanje neotkrivenog! To je u stvari trenutak kad prava magija počinje.

Samoobrazovanje pita vas, koji biste trik vi voleli naučiti?