Pojava interneta i pametnih telefona donela je sa sobom tektonske promene u svim sferama našeg društva. Telefoni više ne služe samo za komunikaciju i kratku SMS prepisku, već su postali džepni uređaji bez kojeg ne možemo da funkcionišemo na privatnom i poslovnom planu.
Ubrzana digitalizacija društva rapidno menja našu svakodnevnicu, a slobodno možemo reći da smo, istorijski gledano, tek na samom početku digitalne ere.
Da li digitalizacija za nas predstavlja prednost ili manu? Koliko je efikasno učenje uz pomoć pametnih telefona i gde je granica između tradicionalne edukacije i digitalnog školovanja?
Mobilni telefoni su postali neizostavni deo naše svakodnevnice
Mobilni telefoni su praktično postali deo nas – uz njih se budimo ujutru i ležemo noću na počinak, a tehnologija koja stoji iza njih mnogo je razvijenija od one koja je Apollo 11 uspešno navodila na Mesec.
Zato ne treba da čudi što želimo da adekvatno zaštitimo svoj pametni uređaj, a online shop Maskoteka je mesto na kojem možemo pronaći svu dodatnu opremu za naše pametne telefone na jednom mestu.
Sa druge strane, pametni telefoni nikada nisu bili dostupniji. Tome možemo zahvaliti hiperprodukciji koja je zahvatila sve industrijske grane, pa iz tog razloga pametni uređaji odavno više nisu luksuz.
Pandemija virusa Covid-19 je značajno ubrzala digitalizaciju koja je na našim prostorima još uvek bila u rezervnom planu, i ukazala nam na značaj pametne tehnologije, ali i na njene nedostatke.
Upotreba pametnih telefona u formalnom obrazovanju
Pametni telefon je, pored ostalih benefita, postao privlačan alat za učenje koji se koristi radi unapređenja obrazovanja na daljinu. Njegova upotreba osigurava fleksibilno vreme nastave, omogućava učenicima da pristupe mrežnim platformama i digitalnim resursima online obuke.
Digitalne tehnologije nas oslobađaju prostorno-vremenskih ograničenja, a povećan je i sam kvalitet nastave zato što učenici ili polaznici mogu pristupu sveobuhvatnoj enciklopediji u bilo kom trenutku.
Starije generacije se sećaju koliko je bilo teško proveriti neku informaciju u eri pre interneta, što je samim tim sputavalo akademske mogućnosti svakog polaznika. Ipak, mnogi sa strepnjom dočekuju ovaj iskorak u formalnom obrazovanju.
Strah leži u činjenici da se deca otuđuju i postaju lenja, jer sa minimalno truda mogu pronaći rešenje i za najkompleksnije zadatke. Međutim, laka dostupnost informacija ne mora nužno biti loša stvar.
Stav Evropske Unije po pitanju korišćenja mobilnih telefona u nastavi je da ne treba zanemariti mogućnosti koje nam tehnologija pruža, pozivajući se na različita naučna istraživanja o M-learning programu koja su sprovodili svetski prestižni univerziteti, a koja su uglavnom pokazivali pozitivne rezultate.
Dobri primeri se pogotovo mogu videti u nerazvijenim delovima Afrike, gde se stanovništvo putem pametnih telefona uči da čita i piše, a ljudi se sve više edukuju o svojim pravima.
Brzina i dostupnost podataka omogućava nam da obradimo povratne informacije još dok nastava traje, stvarajući na taj način tehnološki hibrid kao dopunsko sredstvo u nastavi.
Zamena edukativnog materijala u formi papira digitalnim formatom, pružila je učenicima šansu za znanjem koji zbog svoje lokacije ne mogu pohađati nastavu. Danas možete pratiti predavanja iz bilo kojeg kraja sveta jednostavnim povezivanjem na internet konekciju.
Edukativne aplikacije umesto knjiga
Dok mladi i dalje uglavnom koriste telefon za zabavu, sve je veći procenat ljudi koji koriste pametne uređaje za unapređenje sopstvenog znanja, dopunskog ili osnovnog. Postoji bezbroj aplikacija za učenje najrazličitijih stvari – od programiranja, učenja stranih jezika pa sve do razvijanja umetničke sposobnosti.
Ogroman broj ljudi se osposobljava za izvršenje određenog posla putem video tutorijala, pogotovo za grane gde je lakše videti kako nešto radi nego čitati o tome, kao što je to slučaj kod gore pomenutog programiranja.
Takođe, audio mogućnosti unapredili su način na koji možemo učiti strane jezike, jer aplikacije praktično razgovaraju sa nama i uče nas pravilnom izgovoru stranih reči.
Korišćenje pametnih uređaja ima i drugu stranu medalje
Mladi su više u koraku sa tehnologijom od starijih generacija profesora, stoga se samim tim otvaraju mogućnosti manipulacije i prevare. Nikada lakše nije bilo napraviti puškice i prepisivati iz njih, a mogu se javiti problemi prekida internet konekcije bez kojeg su pametni telefoni beskorisni.
Osim toga, ljudi sve manje komuniciraju licem u lice, a uživo komunikaciju nažalost ne može zameniti niti jedna napredna tehnologija, što direktno utiče na psihološke promene koje doživljavamo.
U poslednje vreme sve je više zastupljenija i zavisnost od interneta, koja može ostaviti psihičke posledice po individuu, a pored toga korišćenje pametnih telefona se dovodi u vezu sa trenutnom epidemijom anksioznosti i depresije.
Takođe, prevelika dostupnost najrazličitijih informacija dovodi do toga da veoma lako možemo pristupu takozvanom dark webu, čiji kompromitujući sadržaj je trenutno nemoguće kontrolisati.
Iz svega navedenog, možemo zaključiti da je idealan način učenja spajanje tradicionalnih metoda sa modernim tehnološkim razmišljanjem. Aplikacije sa zapanjujućom raznolikošću rade isti posao kao i knjige, a interaktivniji sadržaj približava nekada monotono gradivo učenicima u vidu video i audio materijala.
Na ovaj ili onaj način, pametna tehnologija se infiltrira u institucije obrazovanja i to nikada neće prestati. Naprotiv – postaće sve zastupljenija.
Munjevit razvoj tehnologije dočekao nas je kao civilizaciju pomalo nespremne, stoga se još uvek u hodu učimo kako da pronađemo balans između tradicionalnog učenja i modernih edukativnih rešenja.
Ako je vec u pitanju ta dilema, bolje je da gledam u nesto korisno..ako vec ceo dan gledam u telefon.
Nova istrazivanja su pokazala da bote-sized learning moze biti jako efikasan jer zivimo brzo i ljudi stalno gledaju u telefon ali cesto nemaju vise od par minuta za upijanje novih informacija, tako da su aplikacije sa malom kolicinom informacija kljuc danasnjice.
Preko telefona se čovek ne može obrazovati, već samo informisati o nečemu i to u određenoj meri koju je neko odredio. Naprimer razlika između pc-a. računara, tableta i mobilnog je dimenzija, veličina i manipulativnost. Teško je na malom android telefonu koristiti recimo slova i reči nekog drugačijeg jezika npr. ruskog ili španskog. Ovo na većoj tastaturi računara još nekako i može . Tablet ili mobilni je smišljen i sve više se svodi na jednosmernu vezu gde je korisnik u zavisničkoj glupoj i hendikepiranoj ulozi, otprilike kao onaj koji gleda televiziju, može da gleda, ali mora da ćuti o sadržaju i onome što mu neko tamo iznad njega šalje, bez mnogo prigovaranja, a priznaćete to nema veze sa obrazovanjem i pravom edukacijom. Danas su čak i silne šarene knjige postale samo sredstvo zaglupljivanja, jer učenje uvek mora biti dvosmeran interaktivan proces između ljudi, a ne između robota i čoveka. Prevelika (i smišljena) popularnost pridaje se ,,pametnim,, uređajima na jednoj strani, a u životu vidimo da su ljudi masovno sve gluplji, čak ni ulicom više ne znaju da idu ako se ne ,,potpomažu,, mobilnim. Obrazovanje nema veze sa tehničkim pomagalima to je nešto sasvim drugo. Velika obmana i zaglupljivanje naroda u celom svetu je u toku sa svim tim šarenim igračkama.