Koja je temperatura odgovarajuća za učenje?

Koliko je samo nama danas olakšan život svim ovim modernim aparatima i uređajima. I ne mislimo više na to kako radi automobil, koliko je truda i nervoze trebalo dok nije proradio prvi foto-aparat, koliko papira potrošeno da se napravi i fotokopir aparat, a  koliko razočarenja inovatora dok nisu izmislili pravi frižider pa više uopšte ne mislimo na ispravnost namirnica koje jedemo!

A eto, svi ovi naučnici i pronalazači su radili u uslovima ni malo nalik današnjim: bez radnog stola,u zagušljivim sobama, sa malo novca i mnogo kreativnosti. I nikad se nisu žalili da im je toplo ili hladno.

Danas je to malo drugačije… Zaista, da li znate koja je temperatura sobe u kojoj radite? Retko se na to misli, ali jeste bitno. Da li i koliko temperatura prostorije u kojoj radimo ili učimo utiče na radni učinak? Koliko utiče na nas, odrasle, a koliko na našu decu? Da porazmislimo na tu temu i pogledamo šta kažu svetska istraživanja.

Prvo istraživanje

Mala studija uticaja temperature na uspešnost učenja u srednjoj školi Westview u Portlandu, Oregon

Tim istraživača je sproveo jednostavan test-eksperiment u učionicama s različitim temperaturama i potom analizirali rezultate. Pisani testovi dati đacima su bili vrlo jednostavni i imali su za cilj da provere pamćenje oblika, boja i provere osnovne matematičke jednakosti u uslovima promene temperature.

• Ispitivani učenici bili su istog uzrasta pa su očekivani približno isti rezultati.
• Testirano je šest različitih razreda, tako da učenici nisu imali nikakvih prethodnih znanja o sadržaju testa.
• Grupe đaka i doba dana kada se test polagao odabrani su nasumično.
• Sve prostorije koje su se koristile bile su školski kabineti.
• Grupa je pre testa imala 10 minuta slobodnog vremena, da se privikne na temperaturu učionice.

U samom početku ispitivačima je bila neobična jedna stvar. Temperature se nisu mnogo menjale, pa je zbog toga bilo neprecizno utvrditi da li je to đacima otežalo ili ne posao rešavanja testa – ispostavilo se da je prepreka s kojom se suočila ekipa ispitivača bila u stvari sam test (iako je to bio vrlo jednostavan test koji zapravo nije sadržavao teška pitanja, ništa što bi učenicima poremetilo pažnju).

Tim stručnjaka je ubrzo povećao temperaturu u učionici i dao teža pitanja na testu kako bi učenicima otežali izradu zadataka ( i pojačali napor potreban da bi dovršili test).

Sad je rezultat bio znatno drugačiji i zapravo se mogao jasno videti uticaj koji je povećana temperatura ostavila na ponašanje i rad učenika: kada su učenici bili izloženi drastičnim temperaturama (hladno- vruće) njihova je efikasnost i tačnost u odgovorima bila manja.

U odvojenoj, kontrolnoj grupi, gde se temperatura nije menjala, prosek uspešnosti je bio konstantan. Tim malim primerom je potvrđeno već poznato: temperatura je u direktnoj proporciji sa učeničkim uspehom.

Malo nuspojava

Da, postoje i neke negativne stavke u vezi ove studije. Za početak, rezultati su čisto korelacijski jer stvari stoje ovako: ne samo temperatura već i mnogi drugi faktori mogu itekako uticati na većinu rezultata testova (različita svetla u različitim sobama, promena dežurnog ispitivača ili administratora tokom testiranja, učenici u razredu ometaju jedni druge u radu itd). Postoji mnoštvo dodatnih varijabila, ali uticaj temperature je veoma važan i malo je verovatno da bi bilo koja od nabrojanih stavki mogla tako snažno uticati na uspešnost rešavanja testa kao promena temperature.

Učenici i nastavnici imaju iste brige

Budući da naše osnovne i srednje škole najčešće nisu klimatizovane (a svake godine su leta sve toplija) roditelju često pokreću pitanje na kojoj temperaturi u učionici deca uče?  Šta je sa učiteljima i profesorima? Da li visoke ili niske temperature utiču na sposobnost učitelja da predaje na času?

Istraživanja pokazuju da visoke temperature u učionici, ali i niske, mogu itekako uticati na sposobnost učenika da uči i bude pažljiv na času. Stručna lica iz svetski priznatog obrazovnog sistema LearningStyles.net tvrde: kada su temperature previše visoke ili previše niske, mozak stalno šalje telu signale da „nešto učini i da mu ugodi„.

Zbog tog stalnog osećaja nemira, učeniku je teško ostati fokusiran. Istraživanje koje su sproveli studenti Univerziteta Loyola pokazala su da temperatura vazduha utiče na sposobnost pamćenja: pedeset dvoje učenika je učestvovalo u testovima memorije u sobama s različitim temperaturama. Sobne temperature bile su postavljene na 22⁰C, 26⁰C i 17⁰C . Parametri su pokazali da je u sobi pri temperaturi od 26⁰C ili 17⁰C, memorija bila lošija. Rezultati ispitivanja bili su značajno viši u učionici gde je temperatura bila tačno 22⁰ C.

Talas toplote i visoka vlažnost vazduha ponekad može uzrokovati da se osećamo kao da nam nedostaje energije. Psiholozi su utvrdili da visok nivo vlažnosti (a još gore kada je prati visoka temperatura vazduha) utiče negativno na koncentraciju i povećavaju pospanost te su tada i ocene lošije.

Niži rezultati testova, smanjenje sposobnosti pamćenja, nedostatak energije i gubitak fokusa samo su neki od simptoma previsoke ili preniske temperature u učionici. Učenici i nastavnici imaju iste simptome. Koje je najbolje rešenje? Ko zna.

Drugo istraživanje

Najbolja temperatura za rad

Podstaknuti ovim podacima, postavlja se pitanje, a  koja je to temperatura najbolja za učenje? U jednoj meta-analizi “Odeljenja i Laboratorije za grejanje i klimatizaciju” Helsinškog tehnološkog univerziteta, fokusirana je pažnja na efekat temperature na performanse u kancelarijskom poslu.

Elementi (ili sadržajni delovi) čitave ove analize radnog učinka i postizanja rezultata na poslu bili su: obrada teksta, jednostavne operacije računanja (dodavanje, množenje, oduzimanje), dužina vremena provedenog na telefonu sa korisnicima i ukupno vreme potrošeno na poslove davanja informacija kao korisničkog servisa. Stručni tim je izračunao procenat očigledne promene u radu u odnosu na stepen povećanja temperature i analizirao te radne performanse.

Rezultati su pokazali da performanse (radni učinak i korist od rada) rastu sve dok temperatura ne dostigne 21-22⁰C, a smanjuju se s temperaturom iznad 23-24⁰ C.  Dakle, najveća produktivnost je na temperaturi od oko 22⁰ C. Nalazi poput ovih mogu pomoći firmama da preusmere svoj način rada i organizuju ga na korisniji način.

Dakle, iz ove dve studije naučili smo nekoliko korisnih stvari:

Saznali smo da bilo koja sniženja ili povećanja temperature zaista imaju pozitivan/negativan uticaj na učenje i rad i da je veoma ispravna pretpostavka da je maksimalna učinkovitost najviša kada je u radnoj sobi 22⁰ C.