Knjiga „Nebo, svet i mi“, prof. Ratko Mančev- besplatno preuzimanje

Postoje profesori čije časove pamtimo po formulama, zadacima ili anegdotama, ali postoje i oni koji nas inspirišu ka usavršavanjem i nečemu mnogo važnijem – da postavljamo pitanja. Ratko Mančev, moj nekadašnji profesor fizike u Dimitrovgradskoj gimnaziji, pripada upravo toj drugoj grupi.

Posle decenija provedenih u učionici, svoja iskustva, znanja i razmišljanja pretočio je u knjigu „Nebo, svet i mi“, u kojoj se fizika susreće sa filozofijom, duhovnošću, sećanjem na rodni kraj i pitanjima koja čoveka prate od prvog pogleda ka nebu.

Razgovarali smo o tome šta danas znači obrazovati mladog čoveka, zašto su znanje, ljubav i sloboda vrednosti koje se ne mogu dobiti „na gotovo“, gde se susreću nauka i vera, šta ostaje od čoveka kada se promeni svet oko njega i da li nas ogromna dostupnost informacija zaista čini mudrijima. Knjigu možete preuzeti ovde.

Profesore, šta Vas je posle toliko godina rada sa mladima navelo da svoja iskustva i razmišljanja pretočite u knjigu „Nebo, svet i mi“?

Naveli su me upravo dugogodišnji rad sa mladima i uvid da je u ovo vreme agresivne zloupotrebe prirodnih potreba svakoga od nas,  mladima neophodna zapitanost i podrška u pronalaženju odgovora.

Na početku knjige izdvajate znanje, ljubav i slobodu kao nešto bez čega čovek ne može „da živi kao Čovek“. Da danas ponovo stojite pred punom učionicom srednjoškolaca, kako biste ih ubedili da su te tri stvari važnije od onoga što im svakodnevno nude ekrani i društvene mreže?

Važno je razumeti šta od te ponude možemo “dobiti” a šta trebamo i možemo svako za sebe uzeti. Drugim rečima, imaćemo znanja ljubavi i slobode onoliko, koliko se budemo lično angažovali tokom celog života. Znanje se usvaja, ljubav se neguje a sloboda se osvaja. Ne mogu se dobiti iz ponude bez našeg svesrdnog učešća, a bez njih ne možemo.

Kroz knjigu se stalno provlači ideja da učenik ne treba samo da dobije odgovor, već da sam dođe do njega — od senke štapa i Sunčevog časovnika do velikih pitanja o Univerzumu. Da li je najveći problem savremenog obrazovanja to što deci dajemo previše gotovih odgovora, a premalo pravih pitanja?

U skladu sa prethodno rečenim, usvajanje znanja podrazumeva motivisanu aktivnost učenika. Ajnštajn kaže: ”Vrednost obrazovanja nije u učenju mnoštva činjenica, već u obučavanju uma da misli.”

Vi ste profesor fizike, ali u knjizi bez straha ulazite i u pitanja Boga, duhovnosti, Svetog trojstva i odnosa nauke i vere. Gde za Vas prestaje ono što nauka može da objasni, a počinje prostor vere, filozofije ili ličnog traganja?

Nema granica u ličnim traganjima za istinom, pa ni u kolektivnim traganjima kakva su verovanja, religije, ideologije do filozofije, odnosno nauke. Nauka ima vrhunske metode traganja za istinom. Njen predmet proučavanja je materijalni svet koji produkuje misaoni svet i njihova evolucija tokom vremena ka redu i harmoniji do lepote i dobrote.

Jedan deo knjige je duboko vezan za Radejnu, Dimitrovgrad i rodni kraj, stare fotografije, školu, porodično nasleđe i nestajanje sela. Šta čovek izgubi kada izgubi vezu sa svojim rodnim krajem — i možemo li mladima danas uopšte objasniti zašto je važno da znaju odakle potiču?

Mislim da je nemoguće da čovek izgubi vezu sa rodnim jezikom, uspomenama iz detinjstva i rane mladosti, a samim tim i sa rodnim krajem. Stalno nam se nameću izmaštane pripadnosti za koja smo se uverili da su nepostojane: državna uređenja, zastave, himne, monetarni sistemi, radni kolektivi, partnerstva… Za razliku od njih poreklo po rođenju za svakoga ostaje nepromenljivo i nemoguće ga je falsifikovati, a pogubno je odricati ga. Naši mladi mogu biti ponosni na svoje poreklo i nasleđe koje im čuvamo.

Od antičkih filozofa i Galileja, preko Njutna i Ajnštajna, pa sve do kvantne fizike i veštačke inteligencije, knjiga prati čovekovu potrebu da razume svet. Da li smo danas, kada nam je gotovo sve znanje dostupno za nekoliko sekundi, zaista mudriji — ili smo samo bolje informisani?

Dostupnost informacijama ne podrazumeva i automatsku dostupnost istini. Mudrost je u razlučivanju manipulacije od motivacije, uzroka od posledice i laži od istine. Zatrpani smo instant ponudom činjenica na internetu što dovodi do zapostavljanja knjiga, a “gomila činjenica je onoliko nauka, koliko je gomila cigli kuća” –  objašnjava Anri Poenkare.

U jednom trenutku pišete da je čovek materija koja je kroz evoluciju postala svesna same sebe. Kada biste čitaocu, posebno mladom čoveku, morali da ostavite samo jednu misao iz cele knjige — šta biste voleli da on posle poslednje stranice počne drugačije da posmatra: nebo, svet ili sebe?

Sve je u našim glavama. Ako svako potraži osmišljene odgovore za sebe u nastojanju za istinom, ljubavlju i slobodom, živećemo u boljem svetu i u skladu sa idealnim principima prirode, koji su iznad nas i u nama.

Knjigu možete preuzeti ovde.

Biografija profesora Ratka Mančeva