Mi smo ono što čitamo

Knjiga “Moda u Beogradu 1918-1941” Bojane Popović

Moda u Beogradu

Kraj 19. veka u svetu pamtimo po bujanju svih nauka, ali istovremeno je to i vreme buđenja modne industrije. Centar visoke mode postaje naravno – Pariz osnivanjem prve kuće visoke mode (Haute Couture) 1857.

Talenat za šivenje, krojenje i postavljanje trendova i stilova, negovanje ukusa postali su stvar prestiža. Čitav modni svet kopirao je ideje iz Pariza, velike modne kuće počele su da prave biznis planove i šire proizvodnju po Evropi.

Belle epoque“, “Douce“, “Poiret“, “Rouff“, “Paguin“, “Vort” bile su na listi onih modnih kuća koje su uživale ugled i diktirale modne trendove.

Koko Šanel je 1916. osnovala svoj salon iz kog kao “pobednice ženskih komada garderobe” izlaze šanel kostim i mala crna haljina koje ostaju klasika i sto godina kasnije.

Sloboda pokreta, dinamičnost, kubistički motivi, sportske varijante nagoveštavale su dolazak tridesetih. Na scenu stupaju hrabre modne kreatorke Elza Skjapareli (ekscentrični modeli) i Madlen Vion (prefinjeni, ženski i koso krojeni modeli). Izrada šešira postaje umetnost, a radnje koje prave i dizajniraju cipele inspiraciju nalaze u slikama Braka i Matisa.

Sjajna monografija o beogradskoj modi

Knjiga “Moda u Beogradu 1918-1941” Bojane Popović nam donosi pregršt istorijskih podataka o prvim radnjama, krznarima, obućarima, krojačima…Donosimo delić atmosfere iz prošlog veka.

U knjizi saznajemo da je prvi krojač Beograda,Voja Jeremić, umeo da sašije prvo pravo moderno odelo:

“Sve što se pojavilo u Parizu on bi već posle petnaest dana nudio mušterijima, ne čekajući da se pojave žurnali koji su u trenutku kad stignu u Beograd sadržali već demodirane modele.”

Ovaj gospodin osnovao je prvu “Akademiju krojenja” u Beogradu gde su zanat izučili svi kasniji dobri krojači.

Beograd i moda između dva rata

Iz takve šarene i vesele Evrope do Beograda su stizale modne novosti preko modnih magazina. Možemo samo zamisliti oduševljenje Beograđanki pred izlogom sa cipelema sa špicastim vrhom i potpeticama, sa lutkama na kojima je haljina obnaženih leđa, sa žaketićem, kloš šeširom, kožnom tašnom, sa jakom šminkom i nakitom!

U međuratnoj štampi objavljeno je hiljade tekstova koji su pratili modna dešavanja u Beogradu između dva rata.

Evo nekih naslova časopisa: „Ilustrovani list“, „Ženski svet“, „Žena i svet”, „Nedeljne ilustracije“, „Ilustrovano vreme“ čiji sadržaj je pravo blago za sve ljubitelje sociologije, istorije i mode.

Politika” je imala redovnu rubriku „Ženski svet“.

Neke tekstove dopisnici su slali iz Pariza, Londona Beča, a intervjue sa vlasnicima modnih salona i trgovina, oglase, reportaže sa revija pisali su novinari iz Kraljevine Srbije.

U „Ilustrovanom vremenu“ bilo je fotografija holivudskih zvezda i crteža, ilustracija, modnih saveta. Dva isključivo modna žurnala bila su „Moda“ ( donosila ne samo novosti iz sveta već i savete stručnjaka u vezi krojenja, šnitove za haljine) i „Moda u slici i reči“ ( jedini objavljivao modele samo beogradskih salona, fotografije sa venčanja, trkališta, plaža, parkova i ulica).

Retko je bilo autentičnih detalja, neki kritičari su u kolumnama postavljali pitanje “zašto kopije?” i “kada će beogradski saloni pokrenuti našu modu? ”

U Beogradu su samo ugledne dvorske dame i žene oficira, trgovaca i diplomata mogle da kupe originalne haljine i komplete, krzna, nakit i tašne.
Da razjasnimo – finansijska situacija građanki Kraljevine nije bila tako sjajna da su mogle da kupuju haljine i odela za svaku priliku, posebno tokom ekonomske krize tridesetih godina. Jedna toaleta se nosila više sezona, razlike u društvenom statusu su primetne.

Beograđanke su se snalazile kako su umele i znale, same su šile, prekrajale i kopirale modele iz žurnala.

Muška moda

Drastične promene garderobe odrazile su se najviše na žensku modu, muška moda nije bilo tako nagla i upadljiva. Naime, dvadesetih godina 20. veka muško odelo izgledalo je obično: sako veoma širokih ramena, visoki struk i špicasti reveri, košulja bela, pantalone do članka sužene ispod kolena. Dešavalo se da istovremeno budu popularna uska odela i odela sa širokim krojem tzv. oksfordski stil, (vrećasti stil) sa sakoom ravnog kroja, prslukom preko košulje i trenš-kot mantilom za kišu.

Tridesete su muškarcu donele prirodnost i ležernost.

Oznake kicoša od ranije: maramica u džepu, štap, kamašne, hozentregeri, igla u kravati sada su out, sportski duh je važan. Ostala je eventualno tabakera u džepu. Sako je bio jednostavnog kroja, bez širokih ramena i bez jastučića, normalnog struka. Kasnije su u modi i karirani sakoi. Košulja je praktična tzv. američka s prišivenom kragnom i manžetnama, džemper ili pulover iste boje kao sako.

Boja u trendu siva ili smeđa. Frak je išao u kompletu sa belim prslukom, belom košuljom sa sedefnim dugmetima na manžetnama i grudima, sa tvrdom kragnom i leptir mašnom, uz lakovane, crne cipele. Citiramo pravilo bontona “Ako je dama u svečanoj toaleti – pratilac nosi frak, ako je ona u običnoj večernjoj haljini – on je u smokingu”. Šešir je obavezan, od flica ili štofa, beretka ili onaj od slame i platna za leto. Kratak mantil od svile ili somota ukrašen trakom nosio se kod kuće.

Saloni i magacini

U spomenutoj knjizi saznajemo o vrednim krojačima salona u Beogradu “gospodin Dragutin Kupka šio je po engleskim modelima i na Dorćolu oblačio bogatije Beograđane i strance. Svetislav Lazić, je za svoj salon kupovao štofove u Mančesteru i Londonu i šio smokinge, a Božidar Maskimović je bio vlasnik modne kuće za gospodu “Adam” u Knez Mihailovoj ulici. Svilene košulje su kod njega šili knez Pavle i sinovi”.

Muška odela pravili su “Sudarević i Savković” u svom salonu u Palati “Čelebonović” u ulici Vuka Karadžića.

Radnje za gospodu bile su na Oblićevom vencu “Džentlmen”, u Knez Mihailovoj “Petar Petrović i Belović” i druge.

“Engleski magacin” u ulici Vuka Karadžića nudio je raznu robu: “engleske štofove, svilene košulje, kravate, šalove, rublje, šešire, hozentregere i maramice”.

U Palati “Albanija”, na Terazijama, u ulici Kralja Milana bilo je desetak radnji gde se kupovala odeća i štofovi odličnog kvaliteta uvezenog iz Budimpešte, Beča, Trsta. Sva sirovina za šivenje stizala je dobrim vezama železničkog saobraćaja i avionskog saobraćaja.

Trgovci  su izloge bogato ukrašavali. Na kraju, bilo je u Beogradu i divnih obućarskih radnji, najpoznatija radnja za izradu obuće po meri “Lektres”, zatim “Balnik” u Čika Ljubinoj, dok su “Meri”i “Montip” radili veoma skupu obuću.

Uvozna obuća bila je u u stovarištima: “Stovarište Janković”, “Bally”, “Hirsch”. Industrijska proizvodnja obuće počela je dvadesetih godina i najveća domaća fabrika civilne i vojne obuće bila je kompanija “Boston” u ulici Kralja Aleksandra. Možda najposećenija i kroz literaturu najpoznatija “Vlada Mitić& brat” u Knez Mihailovoj 43. nudila je ogroman izbor svih mogućih delova odeće muške i ženske, ali i nameštaja.

Krojači, obućari i druge zanatlije su imale svoju organizaciju “Udruženje zanatlija” preko koga su mogli da legalizuju svoje radnje. Imali su učenike, majstore, polagao se ispit majstorski, dakle vodilo se računa o definisanju sa pravnog i strukovnog aspekta. Priliku da sve nabrojane eksponate vidite imate u Muzeju primenje umetnosti gde se čuvaju delovi garderobe iz doba između dva rata.

Nekoliko zanimljivih datuma iz modne istorije Beograda između dva rata

* Prva modna revija održana je u “Inženjerskom domu” 22. marta 1936. Učestvovalo je trideset modnih salona i sto dvadeset modela. U maju iste godine na reviji su i frizeri, tašneri, krznari, obućari. Tek od 1938. zanatlije ovih struka iz cele Kraljevine Jugoslavije izlažu svoje umetničke proizvode.

* Najveći i prvi zavod za izradu uniformi raznih vrsta i građanskih odela pokrenuo je Isidir Najman 1883.

*Prva radnja sportskih artikala na Balkanu otvorena je 1923. Knez Mihailovoj “English Sports House”

*Jedna od najstarijih i najuglednijih trgovina, “Đura Janošević” u Knez Mihailovoj ulici, počela je da radi 1889.

*Beograd je imao dvorske obućare, krznare i juvelire kao i nekoliko dvorskih liferanata koji su dopremali odevne stvari direktno u Dvor.

*Salon obuće “Lektres” je za izradu obuće 1925. dobio Grand Prix u Parizu na Izložbi modernih primenjenih i industrijskih umetnosti.

Valentina Branković

Valentina Branković

Valentina je diplomirani bibliotekar i informatičar. Dvanaest godina radi sa knjigama i čitaocima. Zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije na poslovima katalogizacije serijskih publikacija u COBISS okruženju.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!