Na putu do uspeha, sasvim je normalno da nam se dešavaju greške. Bilo da su velike ili male, smatramo ih lošim ili još gore, zbog njih se osećamo neuspešnima. Ono što ne znamo je da mi zapravo učimo na principu pokušaja i grešaka – tako funkcioniše naš um.
Važno je kakav stav imamo prema greškama, jer nam one mogu biti odličan alat za kreativnost i inspiraciju. Zbog grešaka smo prekoravani još od malih nogu, a da nije bilo njih mi ne bismo učili, a ni razvijali se.
Proučavanjem kompleksnih sistema možemo pronaći iznenađujuću vezu između onih koji su uspešni. Njihov uspeh je izgrađen putem pokušaja i grešaka.
Kako je Arči Kokran izlečio ljude u logoru
U toku Drugog svetskog rata, u nemačkom koncentracionom logoru nalazio se Arči Kokran, ratni zarobljenik i lekar. Brinuo se o ljudima koji pate od nepodnošljive i iscrpljujuće bolesti koju nije mogao da razume i koju nije znao kako da izleči. Jedan od simptoma je bilo nagomilavanje tečnosti ispod kože. I on sam je patio od iste bolesti i nije znao da li je u pitanju neka infekcija ili je to posledica neuhranjenosti.
Situacija je izgledala prilično beznadežno, ali je on bio dosetljiv. Već je prokrijumčario vitamin C u logor, a uspeo je i da se dokopa zaliha marmita sa crnog tržišta. To je hlebni namaz vrlo popularan u Britaniji. Izgleda kao sirova nafta i bogat je izvor vitamina B12.
Arči je podelio ljude u dve jednake grupe. Polovini je dao vitamin C, a polovini vitamin B12. Detaljno je beležio rezultate i nakon samo par dana, vitamin B12 se pokazao kao efikasan za izlečenje od misteriozne bolesti. Već sledećeg jutra zalihe vitamina B12 su isporučene u logor i zatvorenici su počeli da se oporavljaju.
„Kompleks Boga“
Arči Kokran se celog života borio protiv jedne užasne bolesti. Uvideo je da oslabljujuće deluje na pojedince, a nagrizajuće na društva. Nazvao ju je „kompleks Boga“.
Za „kompleks Boga“ je karakteristično da koliko god problem bio komplikovan, mi smo apsolutno nepokolebljivog uverenja da je naše rešenje nepogrešivo i tačno.
Lekari, ekonomisti i političari često pate od ovog kompleksa. To su ljudi koji su, kao i svi ostali, suočeni sa neverovatno komplikovanim svetom, a i dalje su potpuno ubeđeni da savršeno razumeju kako taj svet funkcioniše. Svet je suviše kompleksan da bi se shvatao na takav način.
Složenost sveta koji nas okružuje je komplikovana. Možemo nacrtati sliku, ubaciti nekoliko grafikona i misliti da znamo šta je u pitanju i misliti da razumemo kako funkcioniše. Zapravo, ne razumemo i nikad nećemo.
Ali nije istina da ne možemo rešiti komplikovane probleme u komplikovanom svetu. Očito je da možemo. Način na koji ih rešavamo bi trebalo da bude skroman i bez „kompleksa Boga“, koristeći tehniku koja zapravo funkcioniše. Ta tehnika je – razvijanje sistema putem pokušaja i grešaka.
Razvijanje Unilevera
Zamislimo da radimo za kompaniju Unilever i da želimo da napravimo deterdžent. Kako ćemo to izvesti?
Imamo ogroman rezervoar pun tečnog deterdženta, ispumpamo ga pod velikim pritiskom kroz štrcaljku i napravili smo deterdžent u spreju. Onda se taj isprskani deterdžent osuši i pretvori u prah. Padne na pod, mi ga podignemo, upakujemo u kartonske kutije, i prodamo u supermarketu. Naravno, zaradimo puno novca.
Pitanje je kako ćemo dizajnirati tu štrcaljku?
Ako se držimo ovog kompleksa, naći ćemo sebi malog Boga, tj. matematičara, fizičara, nekoga ko se razume u dinamiku ove tečnosti. On ili ona će nam izračunati optimalni dizajn štrcaljke. Međutim, Uniliver je to stvarno pokušao i nije im uspelo, jer je previše komplikovano.
Kako je Uniliver ipak uspeo da reši problem?
Pokušajem i greškom, varijacijom i selekcijom. Prvo su napravili 10 nasumičnih varijanti jedne štrcaljke. Isprobali su svih 10, zadržali onu koja najbolje radi i napravili 10 varijanti nje. Zatim su ponovo isprobali svih 10, zadržali onu koja najbolje radi i ponovo isprobali 10 varijanti te.
Nakon 45 generacija dobili su neverovatno dobru štrcaljku, koja funkcioniše apsolutno savršeno. Ni dan danas nemaju pojma zašto funkcioniše.
Onog trenutka kada su se udaljili od „kompleksa Boga“ sa stavom: „hajde da na sistematski način utvrdimo šta funkcioniše, a šta ne“, tek tada su uspeli da reše svoj problem.
Šta bi trebalo da se promeni u našem društvu?
Ovaj proces pokušaja i greške je mnogo prisutniji u uspešnim institucijama. Čak 10% američkih firmi nestane svake godine. To je velika stopa neuspeha, usko gledano. Međutim, proces pokušaja i greške objašnjava neverovatan uspeh zapadnjačkih ekonomija. On nije rezultat postavljanja nekog izuzetno pametnog rukovodioca nego upravo ovog procesa.
Mnogi koji čitaju ovaj tekst misle kako je ovaj stav očigledan i da to nije potrebno isticati. Ali zapravo, jeste, jer škole ne uče našu decu da postoje zadaci koji nemaju ispravno rešenje. Škole bi trebalo da prestanu da im daju liste pitanja od kojih svako ima odgovor. Deca misle da osoba od autoriteta zna sve odgovore. Ukoliko deca ne mogu pronaći odgovore, onda mora da su lenja ili glupa.
Ovakav stav koji nam nameće školski sistem bi trebalo da se promeni, ali nažalost on se nameće svakodnevno.
Bilo bi idealno kada bi se pojavio političar, oslobođen „kompleksa Boga“, koji bi želeo da popravi zdravstveni i obrazovni sistem i koji bi iskreno priznao da nema pojma kako to da uradi. Najbitnije bi bilo da ima gomilu ideja koje želi da testira. Verovatno bi neke ili čak sve bile neuspešne, pa bi testirao neke druge ideje. Našle bi se neke koje funkcionišu i tada bi ih nadogradili, a otarasili se onih koje ne funkcionišu.
Zašto se treba osloboditi „kompleksa Boga“?
Jako je teško i izuzetno neprijatno priznati sopstvene greške.
Arči Kokran je sproveo jedno istraživanje mnogo godina nakon Drugog svetskog rata. Hteo je da utvrdi na kom bi se mestu pacijenti najbolje oporavili od srčanog napada. Da li bi trebalo da se oporavljaju na specijalizovanom odeljenju za kardiologiju ili kod kuće?
Svi kardiolozi su pokušali da ga zaustave, jer su imali veliki „kompleks Boga“. Bili su uvereni da su njihove bolnice pravo mesto za pacijente i mislili su da je vrlo neetički vršiti bilo kakva ispitivanja i eksperimente.
Arči je ipak sproveo svoje ispitivanje. Sakupio je sve svoje kolege oko svog stola i saopštio im rezultate: „Preliminarni rezultati statistički nisu značajni, ali ipak imamo nešto. Ispostavilo se da ste vi bili u pravu, a ja nisam. Jeste opasno po pacijente da se od srčanih udara oporavljaju kod kuće. Trebalo bi da budu u bolnici.“
Nastupila je galama, lekari su jedva čekali da mu pridikuju i maltene su ga proglasili ubicom pacijenata. Međutim, Arči je strpljivo sačekao da se situacija utiša i rekao: „Dobro, sve je to jako zanimljivo, jer kad sam vam pokazao tabelu sa rezultatima, zamenio sam mesta dvema kolonama. Ispostavilo se da vaše bolnice ubijaju ljude i da je za njih najbolje da budu kod kuće. Da li odmah želite da prekinemo ispitivanje ili želite da sačekamo još bolje rezultate?“
Arči Kokran je shvatio da nesigurnost, pogrešivost i osporavanje bole i imao je potrebu da kolege nauči pameti. Ponekad je zaista potrebno ljude dobro protresti i ukazati im na njihov „kompleks Boga“. To je za svakoga veoma bolno.
Svet je postao previše nepredvidiv i kompleksan za današnje izazove i opasno je voditi se oprobanim i spremnim rešenjima, kao i ekspertskim mišljenjima. Greške je potrebno prihvatiti i ceniti. Na osnovu njih saznaćemo kako uraditi nešto novo. Neka greške budu naše putovanje do uspeha.
Vaš komentar