Kako prepoznati kašnjenje u razvoju govora kod deteta

Psihofizički razvoj deteta je veoma složen proces. Sa razvojem nervnog sistema dolazi do razvoja saznajnih i emocionalnih snaga, brojnih sposobnosti u kretanju i govoru. Dinamika razvoja svakog deteta je obojena njegovim ličnim karakteristikama, iskustvom, potencijalima koje nosi u sebi, kao i okruženjem u kome raste i razvija se. 

Može se reći da svaki mališan ima svoj tempo razvoja. Međutim, postoje određene pravilnosti koje se podrazumevaju i očekuju u određenim razvojnim fazama deteta. Odstupanja od tih pravilnosti su znak da treba reagovati i pružiti detetu podršku u savladavanju problema, odnosno u savladavanju tog uspona na razvojnom putu. 

Problemi u sferi govorno-jezičkog razvoja kod dece poslednjih godina su sve izraženiji i mogu se smatrati aktuelnim. U narednim redovima predstavićemo neke od osnovnih pokazatelja problema razvoja u govoru, kako ih prepoznati i kada je pravo vreme da potražite profesionalnu pomoć.

Koji su uzroci kašnjenja govora i jezika kod deteta?

Danas je problem kašnjenja u razvoj govora i jezika kod dece sve prisutniji. Neke statistike ukazuju da se svako peto dete suočava sa nekom od smetnji koja zahteva logopedski tretman. Kašnjenje u razvoju govora znači da dete nije u mogućnosti da koristi govor i druge vidove komunikacije sa okolinom na način koji je očekivan za njegov kalendarski uzrast.

Kašnjenje u razvoju govora i jezika su dva različita problema, ali se najčešće preklapaju. Naime, jezik je čin slanja i prijema informacije, dok je govor sposobnost verbalizovanja jezika odgovarajućom artikulacijom. Dete može da ispolji problem u kašnjenju jezika ili govora, ali moguće je i da se ovi problemi kod neke dece pojave istovremeno.

Kašnjenje u govoru i jeziku može da ima u svojoj osnovi različite uzroke.To mogu da budu senzorne smetnje, problemi uzrokovani genetskim faktorima, Daunov sindrom, poremećaji iz spektra autizma, cerebralna paraliza, intelektualni invaliditet, oralno-motorni poremećaji ili neki drugi specifični razvojni problem. Osim toga, stručnjaci naglašavaju da je odrastanje dece u eri digitalnih uređaja i sve veća izloženost i uticaj ekrana (mobilnih telefona, tableta i televizije) jedan od faktora koji dovodi do kašnjenja u razvoju govora i jezika.

Kako prepoznati kašnjenje u govoru? 

Razvojni pokazatelji su znaci razvoja kod dece koji se odnose na ono šta možemo da očekujemo da mališan uradi na određenom uzrastu. Od strane Američkog pedijatrijskog društva sačinjena je lista pokazatelja koja ima za cilj da pomogne roditeljima i profesionalcima u praćenju detetovog razvoja. Ova razvojna lista je proizašla iz postojeće literature, iskustva, prakse i statističkih analiza. Detaljnije činjenice o psihomotornom razvoju deteta i razvojna lista su lako dostupne i mogu se  naći na internetu na stranicama koje obrađuju temu dečijeg razvoja.

Kada znamo šta možemo da očekujemo od bebe, pa zatim od deteta na određenom uzrastu, možemo blagovremeno da primetimo evenutualna odstupanja i teškoće i da potražimo pomoć pedijatra.

Odstupanja koja ukazuju na problem kašnjenja u razvoju govora i jezika 

Pokazatelji da roditelji treba da se posavetuju sa pedijatrom koji će im dati dalje smernice za odgovarajući tretman je kada:

• Beba na uzrastu od 1. do 4. meseca ne obraća pažnju na ljude iz svoje neposredne okoline.
• Između 4. i 6. meseca  beba ne počinje da brblja i da intenzivira vokalizaciju samoglasnika.
• Do 9. meseca bi već trebala da se okreće kada je pozovu po imenu, ali to ne čini. 
• Do 12. meseca se očekuje izgovaranje prve reči, ali ono izostaje. 
• Do svog prvog rođendana očekuje se da dete koristi gestove kao što su pozdrav i mahanje, međutim gest pozdrava pa-pa kao i drugi gestovi izostaju. 
• Sa 18 meseci dete treba da govori više, uz prateću gestikulaciju i očekivanu imitaciju zvukova, onomatopeju i oponašanje situacija. Kod kašnjenja ovo može da izostane. 
• Ukoliko dete ispoljava otpor prema verbalnom izražavanju i voli da gestikulira to takođe može biti signal za kašnjenje u govorno jezičkom razvoju.
• Do 2. godine već se očekuje da dete razume i prati verbalne zahteve koji su mu upućeni, da bude u stanju da izgovara reči i fraze umesto da ih oponaša, ali to ne čini. 
• Do 3.godine dete ne može da ispriča jednostavnu priču, ne poznaje funkciju predmeta iz okoline i ne izgovara kratke fraze. 
• Do 4.godine dete ne izgovara većinu suglasnika, ne razume koncept “isti i različiti”, ne razume značenje termina “pored ili ispod!, ne može da odgovori na pitanje “Zašto”. 

Ovo su samo neki od zadataka za koje se očekuje da dete urednog psihomotornog razvoja može da uradi. Onda kada neko od ovih ponašanja izostaje kod deteta, to je alarm da roditelji potraže pomoć pedijatra. Pedijatar će u zavisnosti od utvrđenog problema izdati uput odgovarajućem specijalisti. 

Zastoj ili kašnjenje u razvoju govora i jezika može iznedriti brojne teškoće, jer deca koriste reči da izraze svoje potrebe i osećanja. Onda kada to ne mogu, nastaju problemu u komunikaciji sa okolinom, potrebe ne mogu biti podmirene te dolazi do nezadovoljstva.

Kako se dijagnostikuje kašnjenje u govoru?

Postupak dijagnostike započinje pedijatar, koji će pažljivo sagledati činjenično stanje i problem sa razvojem govora. Obaviće fizički pregled uz pitanja o medicinskoj istoriji deteta i njegovom dosadašnjem razvoju. Ukoliko se utvrdi da postoji problem sa govorom ili jezikom, pedijatar će uputiti dete na pregled kod logopeda. Dalje će logoped predložiti sve neophodne testove i ispitivanja kako bi se otkrila priroda i uzrok problema i kako bi se utvrdilo da li postoji fiziološka barijera koja ometa govor, poput oštećenja sluha ili govornog aparata. U saradnji sa logopedom roditelji će dobiti pravu pomoć i smernice kako da podstaknu razvoj govora i jezika kod svog deteta. 

Nisu sva odstupanja u razvoju jezika i govora nerešiv problem niti je svako kašnjenje u govoru strašno i zabrinjavajuće. Naprotiv, blagovremeni tretman dečijeg logopeda u Nišu je dobar način da se detetu pomogne u savladavanju prepreke u govornom razvoju.

Nedostatak reči i problem u govoru otežava njihov sveukuprni razvoj, frustrira dete i dovodi do razvoja novih problema. Dete tada nema dovoljno kapaciteta da se nosi sa tenzijom i emocijama koje doživljava kroz fustraciju i neophodno je pomoći mu i pružiti podršku kroz koju će razvijati govor, učiti da komunicira i da iskaže svoje potrebe. Uz to, dete će postepeno razvijati strategije za kanalisanje i ispoljavanje nezadovoljstva i ljutnje na prihvatljiv način.

Pažljivo odabranim tretmanom koji je prilagođen individualnim kapacitetima i potrebama deteta logoped će pomoći u učenju govora i jezičkih veština. Važno je na vreme primetiti moguće smetnje i obratiti se logopedu što pre.