Šta je joga – iz pera jedne jogine…

Da li ste se ikad zapitali kako biste odgovorili na neko od ovih pitanja?

Ko sam zaista ja, šta zaista radim u ovom svetu i da li je ovo sve? Postoji li neki red u kosmosu? Da li neko ima odgovor? Šta je Istina? Kako da se najzad smirim i utešim, kako da pronađem duševni mir?

Da li su vam poznati neki od sledećih scenarija?

Volimo život, al nam je teško živeti ga. Nešto uvek nedostaje, dok mi priželjkujemo bajku. Mi bismo želeli da budemo srećni i da imamo sve za šta mislimo da nas može učiniti srećnim.

Žudimo i jurimo za ispunjenjem svojih  želja u potrazi  za  srećom, a ta sreća ne potraje dugo. Ono postignuto veoma brzo prestane da nas ispunjava, pa mi želimo dalje, i tako u krug… Trošimo svoje godine, izgubivši i ono malo duševnog mira koji smo imali. A trajne sreće nema, pa nema…

Nekada se u životu ne snalazimo baš najbolje. Bojimo se i nesigurni smo. Živimo u zebnji, takoreći preživljavamo. Ne umemo ni da krenemo ka svetu želja, a kamoli da spoznamo da nas on neće potpuno ispuniti. Izgubljeni smo i ne znamo zašto smo živi…

Možda smo voleli život i živeli ga punim plućima, sebično, sa snažnom sposobnošću da uvek sve kontrolišemo i ostvarimo svoje želje. Onda smo se razboleli. U tom trenutku shvatamo da smo nemoćni. Pretvaramo se u gomilu besa i gorčine, huleći po svemu, sem po svojoj gordosti. I mnogo patimo…

„Najveća nesreća koja može snaći neko ljudsko biće je ta da izgubi svoj unutrašnji mir. Nikakva spoljašnja sila ga ne može njega lišiti. Njega ga lišavaju njegove sopstvene misli, njegova sopstvena dela.” (Šri Činmoj)

Retki su oni koji ovim pitanjima pristupaju iz žudnje za saznanjem ili iz jakog osećaja da su se rodili sa određenim zadatkom i da je upravo taj zadatak  njihova svrha. Oni su zaista retki.

Ali svi lutaju u nejasnoj potrazi za nečim, na ovaj ili onaj način.

U tom traganju otkrivaju se različiti putevi. Istrajna potraga je svakoga odvela nekim putem.

 „Sloboda, apsolutna sloboda se mora dati svakoj individualnoj duši da otkrije svoju sopstvenu stazu. Greške duž staze duhovnosti nisu uopšte za osudu, jer greške su jednostavno manje istine. Mi se ne krećemo od laži ka istini. Krećemo se od u najmanjoj meri otkrivene istine do u najvišoj meri otkrivene istine.”  (CKG)

Ako se pitamo da li je put koji smo odabrali  dobar  za nas, možemo sebi postaviti sledeća pitanja:

• Da li smo dotakli stabilan, dinamičan i trajan mir?
• Imamo li odgovor na neko od svojih postavljenih pitanja?
• Da li je naš život dobio dublji smisao?
• Da li nas naš život više ispunjava?

Eto, došli smo do Joge, kao hiljadugodišnjeg  puta, metoda, nauke ili sredstva za razumevanje  gorenavedenih pitanja. Osvedočeni, prastari put  ka spoznavanju Istine.

Pokušaji definisanja joge

Autentični jogiji će reći da je Joga čovekovo sjedinjenje sa Istinom. Videti, doživeti i izrasti u Istinu. Reći će  da je Joga pobeda nad samim sobom, ostvarenje Boga, samorealizacija ili prosvetljenje. Možda su ovo isuviše krupne reči za nas da bismo ih shvatili kao stvarnost. Neko će postaviti pitanje Boga ili religije.

To je kompleksna tema. Recimo da svako ima pravo da ima ili nema svog boga. Bez obzira na to, bivstvovanje će nastaviti da postoji. Uglavnom zabuna nastaje oko definicija. Biti religiozan ne mora uvek da znači i biti životno zainteresovan za gorenavedena pitanja i iskreno raditi na njihovom razjašnjenju.

Patanđalijeve „Joga Sutre” ili „Izreke o Jogi”

Temeljno  posmatrano, psihologija Joge se prvenstveno bazira na tekstu koji se zove „Joga Sutre” ili „Izreke o Jogi”. Tekst je napisao ili sakupio mudrac Patanđali, najverovatnije u II veku pre nove ere.  Ovaj tekst se smatra najkonciznijim i najsadržajnijim starim tekstom o Jogi, neprevaziđenim po svojoj jasnoći i mudrosti koju sadrži. „Joga Sutre” nazivaju još i „Joga Daršana”, što bi u prevodu značilo – proces uviđanja putem Joge. Patanđalijeva Joga, zasnovana na Samkhji, objektivna je i očišćena od svih skretanja u spoljašnje projekcije, u simbolično, mitološko i ritualno. To je čista nauka Duha primenjena u čoveku.

Samkhja filozofija ističe da je postojanje ili nepostojanje Boga irelevantno za postignuće konačnog duhovnog oslobođenja. Kaže se da je sam Buda izučavao Samkhju kroz period svog traganja i nije podučavao niti verovanju, niti neverovanju u Boga.

Mistici, sveci i mudraci nam pričaju o Bogu i Istini kao o jednom te istom.

 „Bog nije nešto što se može dobiti spolja. Bog je upravo ono što se može rascvetati  iznutra.

Svako ljudsko biće ima svog sopstvenog Boga. Ne postoji nijedno ljudsko biće bez Boga. Totalni ateist ne veruje u Boga. Ali, na sreću, on veruje, ili bolje rečeno, nažalost, on mora da veruje u izvesnu ideju, neku koncepciju reda ili nereda. A sama ta ideja, ta koncepcija, nije ništa drugo nego Bog.” (CKG)

Svi smo mi tragaoci za istinom. Svi postavljamo ista pitanja i želimo da budemo ispunjeni u životu, što ne znači da svi praktikujemo ili moramo praktikovati nauku Joge, a to, opet, ne znači da ona nije dragocen dar ponuđen svim ljudima.

Kako se kretati na putu Joge?

U prvom poglavlju „Joga Sutre” Patanđali govori o tome šta je Joga. Poznat stih iz ovog poglavlja je: „Yogas citta vrtti nirodhah“, koji u prevodu sa sanskrta znači „Joga je potpuno smirenje fluktuacija uma.“

Bez obzira koji oblik rada na samousavršavanju praktikujemo, u svakom ćemo naći napomenu da bez usmerenog i obuzdanog uma nećemo napredovati. I utišanog uma, takođe. To se pokazalo, i uvek se iznova pokazuje kroz praksu kao pravilo.

„Ne može se stvoriti osnov za Jogu ako je um nemiran. Za to je pre svega potreban smiren um. U utišanom umu može da se gradi istinska svest.” ( Šri Aurobindo)

Postoji osam koraka kroz koja postepeno prolazimo, kako nas „Joga Sutre” uče, na putu ka samorazvoju:

• Yama – univerzalni etički principi i samokontrola;
• Niyama – strogo posmatranje ponašanja i karaktera, lična samodisciplina;
• Asana – različiti telesni pokreti koji nas pročišćavaju i pomažu nam da uđemo u višu svest;
• Pranajama – sistematične tehnike disanja radi obuzdavanja uma;
• Pratyahara – usredsređena pažnja ili povlačenje iz čulnog života (kontrola čula);
• Dharana – koncentracija uma;
• Dhyana – meditacija i
• Samadi – spoznaja, prosvetljenje ili potpuno uranjanje naše individualne svesti u transcendentalnu svest.

Šta je Yama i Niyama

Yama i Niyama govore o čovekovom odnosu prema samom sebi i okruženju. Odnose se na razvijanje plemenitog  karaktera, saosećajnog i korektnog odnosa prema okruženju. Ovde učimo o moralu, odgovornosti prema sebi i drugima – kako biti dobar čovek za sebe i zajednicu, nešto što bi svaki roditelj i pedagog trebao podučavati.

Koliko je ovakav stav danas u krizi i koliko je vrlina izgubila na vrednosti, i sami smo nažalost svedoci. Rad na sebi vrlo često predstavlja rad na dosezanju ovih postulata u životu pojedinca. To je rad na stabilnoj ličnosti i vrlom karakteru, osnova da se bude dobro i plodno ljudsko biće.

Hajde da prođemo kroz ove principe i ono što ih sačinjava, ukratko:

Yama je socijalni ili društveni kodeks. Predstavlja naš odnos prema svemu što nas okružuje. Razvijamo se pratktikujući sledeće principe:

• Ahimsa (nenasilje)
• Asteya (poštenje)
• Satya (istinoljubivost)
• Aparigraha (neposesivnost)
• Brahmacharya (savršena čistota).

Napomenimo da se iz prvog principa ahimse, nenasilja, koji je i najpoznatiji (predstavlja osnovu političke doktrine Mahatme Gandija), prirodno proističu i ostali.

Niyama je lični kodeks. Jame su univerzalna pravila, a nijame su ona pravila koja se odnose na disciplinu pojedinca. Pet nijama koje ističe Patanđali su:

• Shaucha (čistoća prostora u kome boravimo, tela, misli i emocija)
• Santosha (zadovoljstvo, ispunjenost)
• Tapas (samodisciplina, goruće nastojanje da se postigne cilj, težnju, izgaranje)
• Svadhyaya (proučavanje, obrazovanje sopstvene ličnosti)
• Ishvara Pranidhana (vera i posvećenost Istini, pobožnost)

Kada se ispune Jama i Nijama, osoba je balansirana u društvu i sa samom sobom što je dobra i stabilna podloga za dalje.

Ali, to je tek početak…

Asane

Kako su ovo univerzalna pravila koja nalazimo u svim društvima, u praktičnom smislu reči, moglo bi se reći da Joga počinje tek od posturalnog nivoa, od nivoa asana.

Na ovom nivou mi učimo da svesno povežemo dah i telo. Ispravna veza između daha i pokreta je osnova prakse izvođenja asana. Pokušavajući da povežemo dah i pokret, mi u taj proces uključujemo um. Um dotiče telo, stupa u vezu sa njime, i odatle se otvara jedan novi svet osvešćenja. Vežbamo da budemo potpuno uključeni u svoje postupke, da budemo ovde i sada.  Na taj način mi temeljno vodimo um ka tišini, što je, kako smo u ranijem izlaganju videli, osnova i početak prave Joge.

Pranajama

Sledeći korak, nakon što osvestimo svoj dah, jeste da uspostavimo svesnu kontrolu nad njim i na taj način doživimo, a zatim i voljno usmeravamo životnu silu ili Pranu. Ovo je sledeći korak – korak pranayame.

Kaže se da i onda kada je postignut zavidan nivo na putu Joge, asane i pranayamu bi trebalo raditi u cilju održanja tela u dobrom zdravlju.

Svaki dalji korak predstavlja ozbiljnije istraživanje unutrašnjih svetova mikro i makrokosmosa, a svaki prethodni korak je dobra osnova za naredni. Moramo imati jak i stabilan temelj da bi nadgradnja bila ista takva.

 „Još je Patanđali u svojoj trećoj sutri o asani izričito rekao da će nas vežbanje asana zaštititi od opasnosti i obrta krajnosti. U ovom kontekstu to znači da moramo da izgradimo dovoljnu istrajnost i postojanost u telu i umu da bismo sebe osećajno kontrolisali. Ako još uvek lelujamo od jedne do druge emotivne i mentalne krajnosti u ponašanju, nismo spremni za pranayamu. Ako imamo prihvatljivu snagu tela i nerava i stabilnost emocija i uma, onda jesmo.” (B.K.S. Ijengar)

Koncentracija

Danas se zna da je investicija u fokusiranu i intenzivnu pažnju, usmerenu na objekat koji želimo dostići, najbolja investicija. To je praksa koncentracije. Koncentracija je kao strela koju odapinjemo ka željenom cilju. Njome mobilišemo energiju koju zatim kanališemo prema predmetu našeg interesovanja, da bi dosegli željeni cilj. Koncentracija je put ka uspehu. Bez obzira o kakvom se cilju radi, on je dostižan ako posedujemo moć koncentracije.

„Koncentracija je komandant koji naređuje rasejanoj svesti da postane pažljiva.” (Šri Činmoj)

Meditacija

Molitva i meditacija – dva krila istog goluba.

„Kada se molimo, mi se obraćamo Bogu. Kada meditiramo, Bog se nama obraća u tišini.” (Šri Činmoj)

S poljem meditacije mi izlazimo iz faza tehnika. U svom najčistijem vidu, meditacija nije tehnika, već stanje svesti. Kroz meditaciju mi se svesno razvijamo i rastemo u pun potencijal svoga bića.

Uzmimo  da je samadi dar. Prirodni proizvod našeg prethodnog rada. Krajnji produkt našeg sazrevanja.

A mudri kažu da i to nije kraj…

Šta Joga nije

Iz svega gorenavedenog može se zaključiti da put Joge nije potraga za čarobnim isceljenjima, moćima niti za ispunjenjem materijalističkih želja. Stupanje u kontakt sa različitim astralnim bićima ili korišćenje njihove pomoći nije predmet nauke Joge. Za to postoje neka druga učenja.

Šta Joga jeste

Čist rad na razotkrivanju i razumevanju  sebe ili Božanskog u sebi, kroz gorenavedene faze, a uz pomoć molitve i zahvalnosti,  ako hoćete, čine prirodan put Joge gde čovek sazreva i izrasta u svoj pun potencijal i kompletno biće.

Put nije uvek lak, ali je lep. Put nije za hedoniste, već za borce. A svi su dobrodošli jer u svima nama leži pun potencijal i kompletno Biće.

Dobro došli na Put Joge!

Om Tat Sat