Kao što je red, najpre nešto da napišem o biografiji dr Aleksandra Zečevića.
Dr Aleksandar Zečević je redovni profesor elektrotehnike i prodekan za postdiplomske studije na Univerzitetu Santa Klara u Kaliforniji. Njegovi istraživački interesi su teorija grafova, elektroenergetski sistemi, logičke mreže i upravljenje kompleksnim dinamičkih sistema. Objavio je više od 40 radova u vodećim časopisima iz ovih oblasti.
Od 2005. na svom univerzitetu u silicijumskoj dolini dr Zečević uvodi jedinstvene kurseve: teoriju haosa, metamatika i granice znanja, naučne tačke gledišta o religiji.
Autor je i nekoliko knjiga na engleskom jeziku o odnosu nauke i religje, a od 2016 jedna od njih objavljena je u izdanju Službenog glasnika na srpskom jeziku i o njoj je sada reč.
Knjiga „Istina, lepota i granica znanja – put od nauke do religije“ jeste jedna multidisciplinarna riznica znanja koja može koristiti svima kojima se polja interesovanja (bilo profesionalna bilo privatna) prepliću između egzaktnog (merljivog) ili tehničkog i estetskog ili kreativnog doživljaja.
Ukratko, autor zastupa tezu o neisključivanju religije u odnosu na nauku. Možda čak i prećutno najavljuje (ili bolje reći je priželjkuje) veliku sintezu dvaju modusa spoznaje. Klasično redukovanog racionalnog kroz nauku i direktnog kroz religijska iskustva. Ova sinteza će verovatno biti sve češći diskurs nadolazećih radova i u akademskim krugovima (pristonski eksperiment sa generatorom slučajnih brojeva) i slično.
U tom smislu ova knjiga ukazuje na mnoštvo veza kojih bar ja nisam bio svestan.
Čak i zanimljivije od toga. Spomenuću neke od njih.
– Zanimljiva je veza matematike i estetike. Prvi put čitam o „estetskom“ faktoru u okviru neke ne umetničke knjige.
– U knjizi se nalazi, rekao bih, dosta krucijalnih misli (citata) velikana naše civilizacije: najvećih naučnika, filozofa i teologa pažljivo uklopljenih u tok priče.
– Knjiga je aktuelna i odlično opisuje i uvodi u fantastični svet nauke buduće akademce koji ne studiraju fiziku, ali žele da čuju na jedan napredno istraživački način čime se teorijski fizičari bave: osnove kvantne mehanike i obrise kvantne informatike, teoriju fraktala, samoorganizaciju, teoriju relativiteta i teoriju struna u jednom Hokingovskom smislu reči.
– Prikazan je jedan ozbiljni osvrt na logičko (filozofski?) aparat kojim se naučnici služe: princip konzistencije, teorije odlučivanja, granice ljudskog saznanja…
Knjiga sadrži puno lucidnih paralela između različitih disciplina koje su uz to prožete duhovnošću na jedan izrazito originalan način. Dakle, naučno popularno, ali razumljivo za intelektualno elitu. Ne baš za široke mase.
Otvorene teme u nauci i teologiji
Posebna vrednost knjige su često puta spominjane i dalje otvorene teme u nauci sa pretpostavkama kretanja iz ugla relevantnih autoriteta. Ovo nije samo sistematizacija jedne ogromne količne znanja već i odlična iskustvena praksa profesora Zečevića da utiče na studente i tehnički svet kako da budu ozbiljno svesni otvorenih tema, jer progres naučne misli leži upravo u zatvaranju ovih tema.
Može se dosta pročitati o istoriji, evoluciji i otvorenim pitanjima u teologiji iz ugla višemilenijumskih tradicija i učenja prepoznatljivih verskih vođa.
Ali da ne nabrajam teze.
Završio bih ovu toplu preporuku sa 2-3 citata iz knjige i video gostovanjem dr Aleksandra Zečevića u emisiji Agape:
Matematičar, kao i slikar i pesnik, jeste neko ko stvara nove forme. Matematičke forme, kao i umetničke, moraju biti pre svega lepe; Apstraktne ideje moraju se složiti na harmoničan način, slično kao i reči ili boje. Lepota je prvi i najvažniji test svakog naučnog rezultata: u svetu matematike jednostavno nema mesta za ružnoću (G.H. Hardli).
Moguće je da su čak i zakoni fizike zavisni od posmatrača (Hawking).
Lepota je istina, a istina lepota, to je sve
što znaš na zemlji i sve što treba da znaš (pesnik Džon Kits).I filozofi koji pišu knjige o skromnosti potrude se da stave svoje ime na naslovnu stranu (Ciceron).
I tako redom…
I emisija sa Vladetom Jerotićem,
U svakom slučaju, ako ste već pročitali knjigu ili vas ova preporuka ubedi da je pročitate, javite utiske kako o samoj knjizi kao celini, tako i o nekoj od konkretnih tema kojima su delovi ove knjige posvećeni!
Oceni članak
Siže:
Ukratko, autor zastupa tezu o neisključivanju religije u odnosu na nauku. Možda čak i prećutno najavljuje (ili bolje reći je priželjkuje) veliku sintezu dvaju modusa spoznaje. Klasično redukovanog racionalnog kroz nauku i direktnog kroz religijska iskustva. Ova sinteza će verovatno biti sve češći diskurs nadolazećih radova i u akademskim krugovima (pristonski eksperiment sa generatorom slučajnih brojeva).
Hvala Milane za preporuku. Naslov dodat mojoj listi za čitanje! Veoma interesantno, neisključivanje religije od zakona nauke…Jedva čekam da je pročitam. Javljam utiske. 🙂
Nisam procitao knjigu, ali mi se iz prilozenog cini da je osnovna premisa pogresna.Nije telolozima, ili ispravnije receno osvescenim duhovnim ljudima problem da prihvate akltuelne naucne istine, jer one de fakto samo potvrdjuju teolosku konacnu istinu, vec obrnuto.Ne znam zasto (a mozda gresim) autor ne sugerise da zapravo naucnici, i upravo zahvaljujuci novim i aktuelnim otkricima, treba da se priblize teoloskim ucenjima i istinama??Jer su ta oktrica(obratiti paznju na koren reci „otkriti“)tek deo ili naslucivanje vece istine koju teolozi zastupaju.Neka se ta ucenja onda odvijaju dvosmerno, a ne „Teolozi moraju da se potrude…i da bar donekle razumeju jezik..itd.Ne treba zanemariti cinjenicu da medju teolozima postoji nezanemarljiv broj bivsih VRHUNSKIH naucnika koji su u potrazi za konacnim istinama put nauke zamenili putem religije, a laboratorije manastirima.Pa eto, pitajte njih sta misle – oni „jezik“ koji teolozi treba da savladaju govore i vise nego dobro 🙂