Kultura

Gobekli Tepe: prvi hram na svetu podignut prema građevinskom planu

Gobekli Tepe, „prvi hram na svetu“ – praistorijsko je, neolitsko svetilište i mesto koje je imalo ogroman značaj za ljude toga vremena. Danas je to arheološki lokalitet u Turskoj, smešten na jednom krečnjačkom planinskom grebenu, nedaleko od grada Šanliurfa u jugoistočnoj Anadoliji. Arheolozi ističu da je svetilište podignuto pre 12.000 godina, što znači da je Gobekli Tepe stariji 6.000 godina od Stounhendža, i čak 7.000 godina od čuvene Keopsove piramide.

Ovaj arheološki lokalitet je prvi put primećen šezdesetih godina prošlog veka, ali se tom otkriću nije posvećivala pažnja. Tek je 1996. godine dr Klaus Schmidt, nemački arheolog, započeo prva ozbiljnija iskopavanja, a na čelu arheološkog tima ostao je sve do svoje smrti, 2014. godine. Saznanja do kojih je dr Schmidt došao zatalasala su arheološku nauku i dovela u pitanje dugogodišnju teoriju o tome da je organizovana religija nastala tek nakon što su drevne zajednice ljudi počele da usvajaju znanja o poljoprivredi.

Lokalitet Gobekli Tepe dokazuje sasvim suprotno! Podignut je u istorijskom periodu iz kog do sada nije pronađen bilo kakav dokaz o uzgoju ili čuvanju životinja. Pretpostavlja se da je ovaj masovni i dobro osmišljeni građevinski poduhvat bio delo neolitskih lovaca-sakupljača. Ako ste ljubitelj arheologije i mistike, ako vas put ikada nanese u Tursku – ne propustite priliku da posetite Gobekli Tepe, najstariji poznati hram na svetu. Pre toga, obavezno pročitajte ovu našu priču.

Mesto gde je izmišljena poljoprivreda

Moglo bi se reći da Gobekli Tepe predstavlja pravi obrt po pitanju arheološke teorije. Naime, pronađeni dokazi ukazuju da su na ovom lokalitetu najpre podignuti hramovi, a da se poljoprivreda razvila kasnije i to se danas smatra prvom poljoprivrednom zajednicom. Veruje se da su drevni stanovnici Gobekli Tepe ovde počeli da pripitomljavaju ovce, goveda i svinje i da uzgajaju žitarice – što u stvari predstavlja najranije poznate primere organizovane poljoprivredne proizvodnje u istoriji ljudske civilizacije.

Od kada je otkriven, devedesetih godina prošlog veka, lokalitet Gobekli Tepe privlači veliku pažnju arheologa. Najveća zagonetka za istraživače je kako su lovci-sakupljači na tako primitivnom stupnju razvoja uspeli da sagrade tako monumentalne kamene prstenove i da ih smeste na sam vrh brda? Na koji način je velika nomadska zajednica, pre nego što je znala za poljoprivredu, mogla znati da koristi i raspolaže resursima kako bi stvorila ono što su najpoznatiji svetski arheolozi danas proglasili za najstariji poznati hram na svetu?

Prvi planski građen hram na svetu: arhitektonska misterija Gobekli Tepe

Danas je već sasvim izvesno da je Gobekli Tepe nastao pre nego što su ljudi počeli da se bave poljoprivredom, i pre nego što su počeli da koriste metalni alat, točak ili pismo. Lovci-sakupljači oko Gobekli Tepea koristili su alate od kvarca za obradu glomaznih, 10-20 tona teških kamenih blokova, a u blokove su klesali skulpture i reljefe životinja. Najmisterioznija je činjenica da su tako teški kameni blokovi preneti iz kamenoloma smeštenog na nekoliko stotina metara nižoj nadmorskoj visini. Jedna od velikih nepoznanica je i kako su delovi (stubovi) koji su činili kružnu ogradu povezani međusobno, s obzirom da ih spajaju glomazne kamene grede smeštene na vrhovima stubova. Još uvek nije otkriveno ni na koji način su lovci-sakupljači obrađivali kamen, s obzirom da tada nije bio otkriven metal i da su, po svemu sudeći, koristili kvarc za obradu kamena.

Najnovija istraživanja sugerišu da je projekat izgradnje Gobekli Tepe bio još složeniji nego što se u prvi mah činilo, i nesumnjivo je zahtevao veliko planiranje resursa.

Arheolozi Univerziteta u Tel Avivu, čija je studija objavljena u Arheološkom žurnalu Kembridž Univerziteta i koji trenutno rade na iskopavanjima Gobekli Tepea, pronašli su skriveni geometrijski obrazac koji pokazuje da osnovu tri najstarija kamena objekta u Gobekli Tepeu čini jednakostranični trougao. Prema njihovim tvrdnjama, lovci-sakupljači su na ovom lokalitetu najverovatnije izgradili najstariji poznat svetski hram koristeći se preciznim geometrijskim merenjima.

Ovo navodi na zaključak da su hiljadama godina pre otkrića pisma ili točka, graditelji Gobekli Tepe-a očigledno posedovali izvesna znanja o geometrijskim principima i mogli su da ih primenjuju pri planiranju građevinskih konstrukcija.

U Gobekli Tepeu arheolozi su pronašli nekoliko kružnih neolitskih struktura sa po dva stuba u obliku slova T, koja su okružena grupom nešto manjih stubova okrenutih prema unutrašnjosti. U stubove su uklesani mistični likovi životinja, apstraktni simboli i otisci ljudskih ruku.

Arheološka iskopavanja na lokalitetu se i dalje intenzivno vrše, a stiče se utisak da se još uvek ne zna mnogo o samom lokalitetu i o načinu života lovaca-sakupljača koji su ga sagradili. Iako su pojedini delovi megalita iskopani i potpuno istraženi, arheolozi sugerišu da ima najmanje još 15 kružnih ograda skrivenih pod zemljom.

Trougaona geometrija

Da bi shvatili geometrijsku strukturu Gobekli Tepea, arheolozi su koristili kompjuterski algoritam za analizu osnovne arhitekture ovog lokaliteta. Oni su izmerili unutrašnje rastojanje između dve ivice kamene ograde, koje je u prečniku najviše iznosilo 20 metara.

Otkrili su dva središnja T stuba poravnata i postavljena tačno na sredini kružnih struktura. Stubovi od krečnjačkih stena, visoki do 5m, raspoređeni su u prstenove prečnika do 20 metara, u formacijama koje imaju religijsku simboliku. Kada su povukli zamišljenu liniju koja povezuje centralne tačke tri izdvojene strukture, arheolozi su otkrili da su graditelji napravili gotovo savršen jednakostranični trougao.

To ukazuje da su tri prstenaste strukture bile unapred planirane i izgrađene po preciznom nacrtu, a stručnjaci veruju da su lovci-sakupljači vršili iskopine i premeštanja krečnjačkih stena iz kamenoloma koji se nalazio niže, u podnožju brda. Ovo poslednje jasno ukazuje da je na projektu učestvovala ogromna radna snaga koja je morala da uloži veliku energiju.

Iako je dokazano da su ove tri kamene kružne kamene strukture bile planirane kao jedinstven projekat, metode kojima se određuje njihova starost za sada ne mogu precizno pokazati da li su sve izgrađene u isto vreme ili su podizane u razmaku od nekoliko meseci, odnosno godina.

Ovakva složenost arhitektonskog dizajna je svakao zahtevala šemu ili dijagram koji su graditelji koristili kao vodič pri podizanju većih građevina. To znači da su naši preci još u neolitu razumeli koncept složenog planiranja osnove i njene reprodukcije u bilo kojoj veličini, verovatno koristeći konopce za merenje lokacije i za podizanje svakog stuba. Ideja da se ta lokacija pažljivo isplanira u manjim razmerama a zatim i izgradi u većoj razmeri, znači da je postojala neka vrsta vodeće grupe graditelja, koja je inicirala, planirala i vodila ove projekte.

Gobekli Tepe i njegov religijski značaj

Megaliti Gobekli Tepea visoki su do 5 metara i teški nekoliko desetina tona. Neki su glatki, dok su drugi prekriveni uklesanim apstraktivnim simbolima i životinjama kao što su lisice, lavovi, bikovi, zmije i insekti. U svakom krugu dominira po neka od ovih životinja i pojavljuje se više puta. To verovatno znači da su postojale različite grupe lovaca-sakupljača, koje su se klanjale različitim životinjama.

Smatra se da su lovci-sakupljači uglavnom bili animisti i verovali su da svako živo biće, i da svaki predmet ima dušu. U animističkim kulturama određene životinje su obično povezane sa pojedinim, izdvojenim grupama.

Najveća kamena ograda, sa oznakom “D” ukrašena je reljefima različitih životinja. Dva centralna stuba u okviru ove ograde ističu se po svom obliku slova T, kao i po uklesanim simbolima koji personifikuju antropomorfna (čovekolika) bića. To nas navodi na zaključak da je ograda D zapravo centralno mesto lokaliteta Gobekli Tepe.

I za sam kraj, najnovija arheološka istraživanja ukazuju na verovatnoću da je Gobekli Tepe u stvari nastao baš u vreme kada je čovek kao biće drastično unapredio nivo sopstvene svesti, shvativši u jednom trenutku da pripitomljavanje i uzgoj životinja i biljaka mogu da mu značajno olakšaju život.

Alisa

Alisa

Postoji ili evolucija ili devolucija. Stagnacija je devolucija.

komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!