Nauka

Naučni časopis Elementi i naučni portal Elementarijum

Za velika naučna otkrića zaslužni su baš oni koji silno žele da provere: jesu li ili nisu pogrešne teorije o prirodi stvari?

Ako krenemo od teorije Maksa Planka:

Naučni eksperiment je pitanje koje nauka postavlja Prirodi, sledstveno tome, merenje je snimanje tog odgovora„,

usuđujem se da napišem da je današnji naučno-tehnološki razvoj odgovor čovekovog genija na mogućnosti koje mu je Priroda podarila.

Zato ću ovu priču početi sa divnom rečenicom Isaka Asimova

Najuzbudljivija fraza koja se može čuti u nauci nije ‘Eureka!’ (ona koji najavljuje nova otkrića), već  ‘Ovo može biti interesantno …‘“

Pre nekoliko meseci sam otkrila još jedan dragulj obrazovanja. U nedostatku sličnih, a u poplavi uzaludnih, lažno različitih časopisa današnjice, jedan se izdvojio i dolepršao do mene. Izgledom veoma privlačan, nenametljiv, uredan i kicoški nasmešen, pojavio se jednog dana na mom radnom stolu. Zaista sam bila više nego prijatno iznenađena kad sam otvorila prvi broj. Nisam mogla da odolim, odmah sam posetila i portal na Webu (odmah ga bookmarkovala) i obogatila „zbirku“ sajtova o obrazovanju koje često posećujem.

Evo zagonetke za danas: pojavljuje se na svaka dva meseca, svaki put ima 108 strana i namenjen je za čitanje, učenje i uživanje u nauci? Znate li o kome se radi? [ Digresija: namerno pitam o kome, a ne o čemu je reč, jer je ovaj naučnik među časopisima mladi gospodin koji obećava, ne tek stvar! ]

Hajde da uz fanfare predstavimo časopis Elementi. Još jedan dragoceni lavirint znanja i obrazovanja u koji uvek bezbedno možemo odlutati (i u njega zalutati).

Nazovimo ga iz šale 119-tim elementom Mendeljejevog periodnog sistema!

samoobrazovanje

Pored Srpske naučne televizije koju mogu da pratim samo na Internetu, sa nestrpljenjem očekujem kroz mesec-dva i novi broj Elemenata. Na moju sreću Politikin Zabavnik stiže svakog petka.

Naučni časopis Elementi  izlazi u izdanju Centra za promociju nauke Srbije. To je državna institucija sa misijom da mlade ljude okrene nauci i istraživanju. Širom Srbije, Centar organizuje manifestacije koje promovišu nauku, organizuje razna predavanja, radionice i tribine, ali i izdaje publikacije strogo orjentisane na nauku i njene pojavne oblike.

Sa konceptom o jasnom, zanimljivom i relevantnom sadržaju, sa tekstom koji je lep i slikom koja je priča, okupili smo najbolje naučnopopularne autore iz celog regiona. I nudimo samo elemente jer znamo da ćemo u svakom broju našeg novog časopisa, u svakoj rubrici zajedno sa vama izgraditi jedno novo jedinjenje” kaže u uvodnoj reči glavni i odgovorni urednik Elemenata Slobodan Bubnjević.

Elementi su već prvim tekstom privukli čitaoce temama:

Da li geni imaju nacionalnost? Etnogenezu nije uopšte lako objasniti, ali jasan i precizan stil pisanja, potkrepljen naučnim dokazima, temu nacije i pripadnosti približio je i onima koji se prvi put susreću sa ovom temom.

Kako smo naselili našu planetu, šta radi svemir u mraku. Kako su nastali i ima li kraja Svetim ratovima? Ko hoće da krene na put kojim je Pupin prešao od Idvora do svetskih Instituta, nek preleti kroz tekst Gradovi Mihajla Pupina. Tu je i odličan prikaz arheoastronomije  – šta su ljudi iz megalitskog perioda videli na nebu, a šta gradili na zemlji?

Kako da saznate sve o:

EU programima za finansiranje nauke;
– tome gde se nalaze gradovi u kojima se dugo, dugo živi;
– novostima iz astrofizike i svemira,
tipovima ličnosti i mnogim drugim mogućim i nemogućim pojavama.

Na kraju časopisa su i Tribine CPN (Centra za promociju nauke): Ko je prvi došao na Balkan? Ima li slobodne volje? Gde je granica ljudske spoznaje?

 

Evo kratkog prikaza nekoliko tekstova ovog časopisa koji su meni bili najzanimljiviji:

* Tekst o građevinarstvu budućnosti i modernim gradovima. Biomimikrija je spoj biologije i inženjeringa; koji to važan posao čeka biologe i naučnike raznih oblasti na ogromnom poslu zvanom – imitacija struktura živih organizama za potrebe inženjeringa. O tome sam vrlo malo znala pre nego sam pročitala tekst u Elementima. Arhitekte sveta istražuju građevine termita jer oni grade objekte sa dimnjacima koji se otvaraju i zatvaraju i imaju sistem hlađenja i grejanja. Ako se u praksi takva inovacija sprovede, zamislite samo tu uštedu energije. Mnogi gradovi u svetu (Dubaji, London) prave čitava vertikalna sela (visoka tehnologija dozvoljava izgradnju čitavih umreženih gradova) kojima se može upravljati putem kompjuterske mreže.

* Informativan tekst o prvom indeksu zabranjenih knjiga „Index librorum prohibitorum“ koga je Rimska katolička crkva obnarodovala 1559. godine. Sve su te knjige pažljivo proučavane kako bi ih predstavnici Crkve nakon čitanja predlagali za zabranu. Galilejev rad „Dijalog o dva glavna sistema sveta “ je proglašen jeretičkim, a on sam završio u kućnom pritvoru. Svaka knjiga koja je terala na preispitivanje i razmišljanje je bila zabranjivana. Volterov „Kandid“, Žan-Žak Rusoov „Društveni ugovorsu neke od njih.

* Upoznajte oca filmskog žanra naučne fantastike, Žorža Melijesa i njegov prvi science fiction film u istoriji – Put na Mesec iz 1902. godine. Spoj naučne fantastike Žila Verna i H. Dž. Velsa su idejna osnova za film. Melijes je sam u svom proizvodnom studiju napravio čitavu scenografiju za te svojevrsne pokretne slike (koja je u stvari imala formu pozorišta). Melijesova inovativnost je bila odskočna daska za sve kasnije reditelje i stvaraoce naučne fantastike.

* U najnovijem broju 5 se nalazi i model biblioteke prema uputstvima genijalnog  Horhe Luisa Borhesa koji je model predstavio u pripovetki „Vavilonska biblioteka“ iz 1941. godine. Borhes je zamislio da se Vavilonska biblioteka sastoji od velikog broja povezanih šestougaonih soba, spojenih hodnicima i stepeništima; svaka sadrži osnovne potrebe za opstanak čovekove vrste i četiri zida sa policama za knjige. Svaka polica sadrži trideset pet knjiga istog formata; svaka knjiga ima 410 strana; svaka strana  ima 40 redova, a svaki red osamdeset slova koja su crne boje.

Borhesova utopijska biblioteka je metafora u kojoj se pisma sveta (i jezici i simboli) granaju stvarajući univerzum knjiga i pamćenja koji funkcioniše u jednoj jedinoj građevini, prostornoj metafori pamćenja – biblioteci. U Elementima je čitava matematička kombinatorika takvog sistema (zamislimo da je moguć) objašnjena veoma iscrpno i jasno. Tu je i slika modela Vavilonske biblioteke. Model liči na saće, sastavljen iz ćelija koje se nadovezuju, kao lavirint. Uz ovaj broj Elemenata dobijete i 3D naočare pomoću kojih virtuelno ulazite unutar fantastičnog modela i razgledate police, hodnike i prostor kao da ste u njemu.

* Rene Dekart (1596-1650) je, kao što znamo, bio uticajan mislilac, filozof, matematičar 17. veka. Zahvaljujući mom profesoru matematike u srednjoj školi, znala sam ponešto o Dekartu: osnivač analitičke geometrije, koordinatnog sistema i pisac „Geometrije“, čovek kome su matematika i geometrija bili uzor za filozofsku metodu. Veoma uspešno se bavio i naukom, u mehaniku je uveo Načelo održanja momenta kretanja, u optici Zakon o prelamanju svetlosnih zraka. U vanrednom delu „Rasprava o metodi došao je do zaključka da je čovek sposoban doći do istine, ali je pitanje postupka traženja istine u nauci (sumnja, analiza, sinteza i provera). Međutim, Elementi otkrivaju u tekstu Dekartova sonata da se ovaj genijalni čovek bavio čak i teorijom muzike. Muzika je bila predmet njegove analize i to kao fizička stimulacija sluha i  kao stimulator osećanja, a pritom posmatrana sa matematičko-fizičke tačke.

Sjajno! I to sve u 17. veku! Autor članka u časopisu navodi da je Dekart u 21. godini napisao delo Compendium musicae. U njemu analizira teoriju muzike, a posebno proces slušanja muzike, postojanje muzičkih intervala, konsonance i disonance, komponovanje, fizičku vezu okidanja žice na lauti (tonaliteta nastalog zvuka) i muzičkih intervala.

Delovi Elemenata

Stalne rubrike su se već odomaćile: Tema broja  (kako donositi odluku, kako je horoskop izgubio moć), Naučne reportaže, Za i protiv, Kreativni atlas, Kultura nauke, Zvezdarijum, Naučni krug, Otkrića, CPN Tribine, Elementi razgovora. Ne znam koju bih pre izdvojila.

Jednostavno, na stranicama Elemenata radoznali umovi željni nauke i kulture zadovoljiće svoje duhovne apetite. Možda su najvažnija ciljna grupa Elemenata (pored nas odraslih) – školarci, oni malo stariji, recimo od 13 do 20 godina. Kako god bilo, nepromenljiva je istina da je u obrazovanju dece najvažnije podsticati ih da postavljaju pitanja, a oni će sami iskusiti dobro znani nalet uzbuđenja i ustreptalosti kad otkriju novo, što da tada nisu znali. A Elementi upravo to rade. Nadahnjuju i pokreću.

Centar za promociju nauke

Neke aktivnosti koje je Centar do sada uspešno sproveo:

* U junu ove godine je u Nišu (na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta) organizovana tribina na temu ”Da li nam je naučna komunikacija nužna?”;

* Tribina „Da li smo zarobljeni u Borhesovoj biblioteci” povodom 30 godina od smrti  argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa na kojoj se govorilo o beskonačnosti, matematici i književnosti održana je 14. juna. Tribina je održana u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, ali i u 7 drugih gradova;

* U Kanjiži je otvoren dvanaesti po redu Naučni klub, u Smederevu sedmi, ali ih ima i u Čačku, Leskovcu, Nišu…;

* Gostovanje Naučnog kamiona u gradovima Srbije;

* Saradnja na projektu SciCamp u Berlinu itd.

Što se tiče knjiga u izdanju Centra za promociju nauke, posetite njihov štand na sledećem Sajmu knjiga, verujem da će vam zaokupiti pažnju. Dvadesetak naslova izuzetnih sadržaja koji se bave matematikom, prirodom, komunikacijom i ostalim naukama (malim i velikim) već nekoliko su godina dostupni čitaocima. Na žalost, još nisam čitala nijednu od ovih knjiga, ali sam odlučila da ovog leta pročitam „Smem li da brojim? : matematičke priče„, zato što se u matematici i brojevima oduvek osećam kao Alisa u zemlji čuda. Možda će mi brojevi posle ovih priča biti jasniji. Videćemo.

Portal Elementarijum

Portal Elementarijum sa neverovatnim rubrikama možete posetiti online: http://elementarium.cpn.rs/.

Oceni članak
  • Ocena:
5
Sending
User Review
5 (4 votes)

Valentina Branković

Valentina je diplomirani bibliotekar i informatičar. Šesnaest godina radi sa knjigama i čitaocima. Zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije na poslovima katalogizacije serijskih publikacija u COBISS platformi.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Ovo vredi znati o ishrani

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!