Dipak Čopra – utemeljivač kvantne medicine

Dipak Čopra zasigurno je ime poznato većini naših čitalaca, iako možda mnogi od njih ne bi umeli da odgovore precizno ko je on i kakvo je njegovo učenje. Razlog je verovatno to što se određeni deo kontroverze vezuje za njegovo učenje.

Dipak Čopra je američki autor, lekar, filozof i javni govornik, indijskog porekla. U pitanju je jedan od najprodavanijih autora Njujork Tajmsa, sa više od 85 knjiga, prevedenih na više od 40 jezika, što nesumnjivo svedoči o popularnosti njegovog učenja.

Predsednik je i suosnivač Čopra Centra za blagostanje u Kaliforniji i osnivač Čopra fondacije. Često ga nazivaju pesnikom i prorokom alternativne medicine. U Americi se značenje termina kvantna medicina poistovećuje sa terminom integrativna medicina. Činjenice radi, u ovom trentuku, na preko 100 univerziteta u Americi znanja iz tradicionalne medicine postala su deo mainstream obrazovanja.

Sa druge strane, Čopra je izuzetno aktivan je na socijalnim mrežama, možete ga pratiti na Fejsbuku ili Instagramu.

Holistički pristup

Mogli bismo da kažemo da je učenje Dipaka Čopre po svojoj suštini veoma srodno neurolingvističkom programiranju (NLP). Šta je NLP pogledajte ovde. Dipak Čopra uvek posmatra čoveka u odnosu na čitav svemir, univerzalizujući njegov položaj. Pri tom primenjuje perspektivu izomofrizma (uopšteni koncept po kojem sastav dela odražava sastav celine u kojoj je taj deo sadržan). Evolucija sveta vidljiva je u biološkom – filogenetskom, individualnom razvoju čoveka.

Možemo reći da je Dipak Čopra najpoznatiji po svom učenju o tzv. kvantnom isceljenju, koje je često predmet kritika njegovih neistomišljenika.

U pitanju je teorija koju je Čopra predložio dosta davno, a danas je mnogi fizičari prihvataju, a može se svesti na sledeće:

Promena (samo)svesnosti uzrokuje promenu biologije.

Tako, Čopra tvrdi da, kada smo pod stresom, naglo se povećavaju nivoi adrenalina, kortizona i drugih neuropeptida, što stvara svojevrsni fiziološki haos u našem organizmu.

Neuropeptidi su, podsetimo se, hemijske supstance veće molekularne mase, koje sporo deluju, ali izazivaju dugotrajne promene u nervnom sistemu. Aktivno prolaze do nervnih završetaka. Neki su od pre poznati kao hormoni u drugim vrstama tkiva ili kao peptidi neurosekrecijskih ćelija. Utvrđeno je i da neki od njih učestvuju u modulaciji prenosa čulnih informacija (naročito boli) i emocionalnih stanja, ili u reakcijama izazvanim stresom.

Sa druge strane, u stanju euforije oslobađaju se serotonin, dopamin, oksitocin i opioidne supstance, a to su sve imunomodulatori. Promena unutrašnjeg stanja menja biologiju našeg organizma.

Homeostaza je stanje unutrašnje ravnoteže koje dopušta našem imunološkom sistemu da dobro obavlja svoj posao, odnosno omogućava spontani sistem izlečenja našeg organizma, te je stoga postizanje stanja homeostaze cilj svakog lečenja. Veliki je zagovornik meditacije.

Šta je kvantni skok

Kvantna teorija je u njegovom učenju delimično metafora, pošto on ukazuje na psiho-fizičke posledice misli, koja je nevidljiva jedinica svesti. Čopra smatra da postoji kontroverza među fizičarima koji smatraju da je tzv. kvantni skok (quantum leap) primer diskontinuiteta i da je kreativnost svesti takođe primer diskontinuiteta.

Popularni termin“kvantni skok“ se odnosi na kolaps talasne funkcije, tj. dekoherenciju, u kome kvantni sistem pod uticajem okruženja kolabira iz superpozicije na neko od redukovanih stanja opisanog Šredingerovom jednačinom. Zvanična nauka još uvek nema odgovor na osnovu čega se dešava izbor redukovanog stanja, tj. šta je fizička osnova dekoherencije. Na Wikipediji postoje 10-tak tumačenja procesa dekoherencije, a jedan od najintrigantnijih je da na dekoherenciju utiče svest posmatrača (Fon Nojmanov paradoks). Spomenimo da u nekim slučajevima ovaj proces je nepoželjan, kvantni računari na primer, dok u drugim, makroskopsko kvantni model svesti prof. Dr. Dejan Raković proces dekoherencije usled stalnog oscilovanja sistema na granici subjekat/objekat implicira proces učenja.

Čopra smatra da je isceljenje biološki fenomen koji leži u oblasti biološke kreativnosti te da je na veoma bazičnom nivou to primer diskontinuiteta. To je nešto nepredvidljivo što se događa u proliferaciji neizvesnosti. Čopra smatra da je kvantna fizika neobjašnjiva u odsustvu ljudske svesti.

Naša svest je ono što osmišljava materijalni svet i nezaobilazni je sastojak onog što nazivamo Priroda. Kada lečimo čoveka potrebno je najpre lečiti njegove misli, da bi se izlečilo njegovo telo.

Fenomeni svesti

Čopra smatra da nauka nije dovoljna za objašnjavanje sveta, jer je ona znanje zasnovano na ispitivanju čisto objektivnog sveta. Realnost je, međutim, proces posmatranja i uvek je vezana za percepciju. Ona obuhvata mnogo više od materijalno vidljivog. U nauci imamo poseban način posmatranja, koji isključuje subjektivnost (način percepcije, a percepcija ima koliko ima subjekata posmatranja!), te stoga nije ispitivanje Prirode po sebi, već ispitivanje pitanja na koja je priroda samo odgovor.

Ako isključimo subjektivnost, isključujemo veliki deo Prirode, smatra Čopra.

Kada je reč o lečenju, Čopak smatra da čisto objektivni metodi tradicionalne, naučne medicine isključuju ljudsku svest, što je pogrešno. Tako će dva bolesnika, koja boluju od iste bolesti i leče se na isti način, kod istog doktora, imati dva potpuno različita ishoda postupka lečenja.

To se može delimično objasniti genetskim faktorima, a velikim delom subjektivnošću pacijenta, interakcijom doktora i pacijenta, tzv. limbičkom rezonancom, odnosno konekcijom koja predstavlja emocionalnu vezu između lekara (iscelitelja) i bolesnika.

Već pomenuta homeostaza je veoma važan deo izlečenja. Kada govorimo o placebo efektu, ne možemo sasvim znati kako on funkcioniše, ali postoje određeni dokazi njegovog postojanja i uticaja. Lični događaji vezani za pacijenta, kao što su njegova porodična istorija, lični događaji, odnos s roditeljima, partnerom, decom, mnogo su bitniji za uspešnost delovanja terapije, nego sama terapija, odnosno medikament, kaže Čopra.

Svest je ključni faktor i bez nje je nemoguć potpun pristup lečenju.

Placebo efekte ne možemo kontrolisati, jer ne znamo šta se zaista dešava u životu pacijenta. Da li je on u postupku razvoda, da li mu je roditelj ili dete bolesno, da li je nedavno izgubio posao, a to su sve ključni činioci u procesu izlečenja.

Ako ne uključimo svest kao ključni faktor nemoguće je ostvariti holistički pristup lečenju. Skeptici obično govore da metod Dipaka Čopre nije moguće naučno dokazati.

On odgovara na to da skeptika nikad ne možemo ubediti u nešto. Insistira na tome da je u novije vreme priznata uloga subjektivnosti u lečenju, i to ne samo zbog toga što ona uključuje placebo i psihosomatske efekte.

Infekcije su, tvrdi Čopra, povezane sa oslabljenim imunim sistemom, a on je neposredna posledica ljudske patnje; takođe, kancer ima veze sa kompromitovanim imunološkim sistemom, a on opet ima veze sa patnjom. Patnja je isključivo subjektivno, unutrašnje osećanje, koje ima veoma specifične biološke posledice, i to veoma negativne. Treba raditi na otklanjanju ljudske patnje, da bismo došli do isceljenja. Drugim rečima, reotkrio je drevno učenje o jogi.

Subjektivni uticaj je nesumnjiv.

Odgovor Dipaka Čopre na kritike skeptika je sledeći: Samo zbog toga što neki racionalistički usmereni naučni duhovi ne poznaju rečnik njegovog učenja, ne znači da taj jezik nema značenje i smisao.