Mi smo ono što čitamo

Demijan – Herman Hese (1877-1962)

Herman Hese (1877-1962)
Herman Hese (1877-1962)

Sinoć je, u bašti andergraund kluba „Polet“ u Beogradu, u organizaciji umetničkog direktora Jelene Pavlović održano književno veče u čast čuvenog pisca Hermana Hesea (1877-1962), a povodom njegove godišnjice smrti.

Jelena , umetnički direktor Galerije Polet
Jelena Pavlović, umetnički direktor Galerije Polet

 

Godišnjica smrti da, ali samo formalno, jer sudeći po broju zainteresovanih posetilaca i prijatno dinamičnoj atmosferi ovog prijatnog događaja, uprkos izuzetno vrelom letnjem danu, Heseov duh je življi nego ikad.

Večeri su prisustvovali i na njoj čitali svoje omiljene odlomke iz njegovih romana i izrazili svoje impresije – novinarka Radio Beograda, Hana Gadomski, prevodilac nemačkog i mađarskog jezika Angela Pataki, Ana Bojanović, mr nauke o književnosti, Milica Perić, profesorka nemačke književnosti i jezika, i drugi nadahnuti čitaoci i ljubitelji Heseovog dela.

Ana Bojanović
Ana Bojanović

Herman Hese je jedan od najpoznatijih nemačkih pisaca.

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.

Jedan je od retkih književnika koji je bio u milosti nacističke Nemačke, iako je kao antimilitarista, odnosno pacifista iznosio javne kritike na račun nacističke vlasti i zalagao se protiv proterivanja i ubijanja nenemačkog stanovništva (imao je tu sreću da bude štićenik Jozefa Gebelsa).

U mladosti je dosta putovao, često gostujući u Italiji, a povremeno odlazeći čak i do Indije, verovatno zahvaljujući činjenici da je njegov otac bio misionar u Indiji, a i majka ćerka misionara.

Izbegavši ratnim nemirima, svoj mir je pronašao preselivši se u mirnu i dostojanstvenu Švajcarsku. S obzirom da su mu oba roditelja bila iz misionarskih porodica, očekivali su od njega da i on postane sveštenik, te su ga kao dečaka i upisali u protestantski internat.

On je, međutim, od rane mladosti želeo da bude pisac i toj ideji posvetio je svoje traganje. Njegovi najpoznatiji romani su Sidarta (1922), Demijan (1919), Stepski vuk (1927), Igra staklenih perli (1943), Narcis i zlatousti (1930), Putovanje na Istok (1932).

Stvaralački rad započeo je, kao većina pisaca, kao romantičarski pesnik, a sazreo je kao pisac, stvarajući nezaboravne lirske romane s fantazmagoričnom atmosferom, u kojima je primetan znatan uticaj jungovske psihoanalize i istočnjačke filozofije i religije (hinduizma i budizma).

Sam Hese je u govoru povodom Nobelove nagrade istakao da su na njega najviše uticali istočnjačka filozofija i zapadnjački filozofi istočnjačke orijentacije, poput Šopenhauera ili Ničea.

Možemo ga okarakterisati kao spiritualnog ili mističarskog odnosno ezoteričnog pisca
Možemo ga okarakterisati kao spiritualnog ili mističarskog odnosno ezoteričnog pisca, s obzirom na preovlađujuću atmosferu, teme, motive, način njihove obrade i način izgradnje likova, pa i pripovedačke postupke, koji obuhvataju pseudonimizaciju, multimedijalnost (uključivanje elemenata slikarstva ili muzike u književnu građu), intertekstualnost, poigravanje pripovedačkim perspektivama i njihovo metapoetičko viđenje.

Možda je Hese pisac čije romane bi trebalo čitati već u veoma mladom uzrastu, upravo zbog toga što su njegovi najpoznatiji romani, popur Sidarte ili Demijana, zapravo bildungsromani, iliti romani o razvoju mlade ličnosti, koji prate specifične zgode i nezgode, spoljne i psihološke, kroz koje prolaze mladi ljudi i izazove sa kojima se suočavaju, a koji se posle i zametnu i zaborave.

Razlika između njih je u tome što je Sidarta roman napisan više u ključu istočnjačke filozofije (budizma), dakle bavi se razvojem ličnosti u odnosu prema pitanjima odricanja sopstvenog Ja, težnji ka postizanju nirvane, odnosno stanja lišenosti ikakvih misli, pa i želja, ili zavisnosti od materijalnog, a sve zarad izlaska iz večitog kruženja koje se naziva samsara; nasuprot tome, Demijan je razvojni roman koji je napisan više u psihoanalitičkom ključu, pod očiglednim uticajem Heseovih savremenika, Frojda i Junga; tema romana Demijan je takođe pitanje uobličavanja sopstvenog Ja, ali u kontekstu Superega (izraženog kroz prvobitnu porodicu i sigurnost koju ona nudi, ali i strogost i nadzor), različitih pojavnih Alterega (od kojih su neki Maks Demijan, Pistor, Beatriče ili Frau Eva), Ida (iliti nagona) i naravno njihovim pomirenjem putem različitih mehanizma preživljavanja, od kojih je najuzvišeniji sublimacija (na primer, poistovećivanje sa sopstvenom nacijom, u završnim scenama početka Prvog svetskog rata).

Hese nije pisac koji beleži društveno-istorijske činjenice, iako je živeo u veoma burnoj eposi, već se najviše bavi unutrašnjim temama, na primer temom postajanja čoveka čovekom, odnosno temom samoaktualizacije (o kojoj govori humanistički psiholog Abraham Maslov, kao potrebi za ispunjavanjem sopstvenih potencijala), autentičnosti, duhovnog sazrevanja.

Ali, upravo zbog tragičnog iskustva rata koje je u potpunosti izmenilo sistem vrednosti, tradiciju i ostavilo traga na Heseu, kao i mnogim drugim piscima te generacije, u njegovim romanima se oseća praznina zbog izgubljenog apsoluta (slična onoj koju je J.B. Jejts izrazio u poemi Drugi dolazak, kada je rekao da centar više ne drži!) i upitanost nad sopstvenim identitetom i smislom.

U svetu lišenom boga ili vrhovnog božanstva teško je pronaći smisao.

Zbog svega toga Hese je veoma moderan pisac, klasične vrednosti.

Baš poput njegovih junaka, Hese je bio po mnogo čemu neobičan i autentičan čovek i pisac. Poput autora, i likovi njegovih romana često imaju ambivalentan odnos prema ženama. Ženio se tri puta.

O romanu Demijan

Roman Demijan objavljen je prvi put 1919. godine, pod pseudonimom Emila Sinklera, koji je ujedno i glavni lik romana. Ovaj roman doživeo je čak deset izdanja pod tim pseudonimom, pre nego što je otkriven pravi identitet njegovog autora.

Tema romana Demijan je put emocionalnog i intelektualnog razvoja ličnosti Emila Sinklera, koji je i narator i glavni protagonist.

Njegov razvojni put kreće od momenta kada je on desetogodišnji dečak ophrvan različitim mislima, s kojima ne zna šta tačno da uradi.

Etape njegovog razvoja prate izlazak iz zone komfora koju pruža primarna porodica, u ovom slučaju izuzetno tradicionalistički orijentisana i religiozna, otkrivanje raspuknuća u biću svakog spolja nametnutog apsoluta – božanstva, odnosno njegove dvojne prirode (prisustvo dobrog i lošeg), put spoznanja, učenja o svetu i učenja o samom sebi, odnosno spoznavanja samog sebe.

Božanstvo koje se u ovom romanu ističe kao put ukrštanja ova dva suprotstavljena, ali ne i međusobno isključiva pravca je Abraksas, božanstvo znanja ili spoznanja.

Od potpune nevinosti i čistote, apolonskog principa, religiozne porodice iz koje je poticao, a koja je slavila Avelja, u kojoj su vladali red, mir, sloga i ljubav, biblijska načela, Emil Sinkler mora da prođe kroz tamu, da okusi načelo dionizijskog, kainovskog, koje ga neodoljivo privlači, mora da upozna i utone u spoljašnji svet skitnica, kafana, žena, zatvora, klanica, pijanica, razbojnika.

On želi da okusi taj primamljivi svet nepoznatog, mračnog i možda grešnog, koji tek sluti. Maks Demijan je mladić koji mu pomaže u tome. Oslobađa ga ucene školskog nasilnika, Franca Kromera, ukazujući mu na put slobode, samoaktualizacije, autentičnosti. Možda je zapravo Demijan zapravo Alter-Ego Emila Sinklera, tumačeno u prethodno naznačenom ključu psihoanalize.

Kako postaje stariji, Sinkler počinje da daje prednost svojim željama, u odnosu na svetost koju je naučio i preuzeo iz prvobitne porodice. Upravo te želje počinju da oblikuju njegovu ličnost na nepredvidljive načine. Upoznaje Beatriče i ona postaje njegova polazna, ali ne i završna tačka preobražaja.

Ona postaje dokaz da je on dovoljno odrastao da može da počne da prati svoje želje, pa i nagone. Sinkler dalje upoznaje Pistora, psihologa amatera, koji je vrlo verovatno književna varijanta Džozefa Langa, Jungovog učenika kod kojeg je sam Hese odlazio na psihoterapiju.

U njemu Sinkler pronalazi dragocenog mentora i učitelja, od koga mnogo uči, kako o religijskoj doktrini, tako i o gnostičkom božanstvu Abraksasu.

“Stvari koje vidimo”, reče Pistor blago, “su iste one stvari koje postoje u nama. Ne postoji druga realnost osim one sadržane u nama. Zbog toga toliko mnogo ljudi  žive nestvarne živote. Oni uzimaju slike koje vide van sebe kao realnost i nikad ne dopuštaju svom unutrašnjem svetu da se ispolji. Može se biti srećan i tako. Ali jednom kada spoznaš drugačije tumačenje, više nemaš izbor praćenja gomile. Sinkleru, put većine ljudi je lak put, naš je težak.” (H.Hese, Demijan)

Pistorove reči o izvesnom duhovnom elitizmu podsećaju na Ničeovo učenje o super čoveku ili natčoveku.

Svog učitelja, kako to često biva, Sinkler najzad nadilazi, shvativši da je autentičniji i kreativniji od njega. Kroz odnos sa njim, Sinkler postaje mnogo samopouzdaniji i sigurniji, što je, konačno, uslov za oslobođenje. Pistor mu govori o tome kako je njegov put put autentičnog življenja, teži, put kojim se ređe ide.

Sinkler se opet susreće s Demijanom tokom studija, u trenutku kada je već uveliko napustio svoje hrišćansko vaspitanje i ustaljene društvene norme.

Spreman je da udovolji svojoj najvećoj želji, upoznavši Frau Evu. Frau Eva je za Sinklera ono što Demijan nikad ne može da bude, jer je arhetip potpune žene.

Ona, poput Demijana, ima potpunu vlast nad dušom Emila Sinklera, samo na drugačiji način. Ona, kao i Demijan, ima ulogu da pomogne Sinkleru da se osamostali i odraste. Demijan je podstakao Sinklerovo intelektualno buđenje, a Frau Eva čulno buđenje (poput Kamale za Sidartu), koja su oba neophodna na putu individuacije.

Eva je prema Emilu i nežna i autoritativna, ona je simbol savršenstva i potpunosti; istovremeno majčinska figura i predmet romantičnih osećanja.

Dok Demijan odlazi od njega poslednji put, na ratištu, u situaciji za koju nismo sigurni da li je java ili snoviđenje, Sinkler je spreman da se samostalno suoči sa svetom. Samouveren je i siguran u odluci da živi skladu sa svojim željama, a samopouzdanje je neophodan uslov sazrevanja.

Ima u Demijanovom odnosu prema Sinkleru puno očinskog, roditeljskog, osvedočenog i u činjenici da ga naziva „dečače moj“. Baš kao što roditelji zauvek ostaju u nama, čak i kad nestanu s lica ove zemlje, Demijan napušta Sinklera, ali mu kaže da će zauvek biti u njemu, kad god mu zatreba, jer je ugrađen u njegovu dušu, u njegov pogled i način razumevanja sveta.

A to se nikada ne gubi.

Hermann Hesse
Hermann Hesse

Pripovedački postupak Hermana Hesea sproveden je na dinamičan i za samu fabulu funkcionalan način.

Različiti likovi sa kojima se narator i glavni lik ovog romana, Emil Sinkler, susreće u različitim fazama svog života, imaju na njega dubinski uticaj, služeći kao podsticaji i katalizatori unutrašnjih promena i sazrevanja.

Tako se njegov lični razvoj kreće od pripadnosti sigurnosti prvobitne porodice, preko bolnih epizoda vršnjačkog nasilja i ucenjivanja Franca Kromera, dodira sa magijom poniranja u unutrašnji svet, u tamno, skriveno i zabranjeno, sa kojom ga upoznaje Maks Demijan, preko buđenja čula uz pomoć Beatriče, i intelektualno sazrevanje ka kojem ga vodi Pistor, sve do konačnog odrastanja i osamostaljenja, što je zapravo put individuacije ili samoaktualizacije, koji svaki pojedinac mora da prođe.

Svaki čovek je biće dvojnosti, međusobno suprotstavljenih sila.

Nekad slučaj, a nekad svesna namera, odlučuju o tome kojeg će odabrati u kom trenutku. Ali, bilo koji čovek, iako jedinka vredna pažnje, nikad nije izolovan i sam.

ON je spoj društvenih okolnosti i uticaja ljudi oko njega, jedinstveni ukrštaj. I, mada mi svi imamo isto poreklo, istu majku i potekli smo „iz istog grotla“, kako to kaže Hese u uvodu romana Demijan, svako je priča za sebe i svako se može i treba tumačiti na poseban i jedinstven način.

Ana Bojanović

Ana Bojanović

Ana Bojanović je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2001. godine. Stekla zvanje magistra nauke o književnosti na istom fakultetu, na temu iz oblasti srpsko-engleskih književnih veza, 2007 godine, iz koje oblasti je odabrala i temu za doktorat. Strastan ljubitelj preciznosti i snage pisane reči, filozofije, mitologije, psihologije i medicine. Ljubitelj poezije i pesnikinja. Zagovornik autentičnosti življenja.

Vaš komentar

Klikni ovde da bi postavio komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Preporuka

Nastavimo zajedno samoobrazovanje!

Unesite email adresu za korisne porcije aktuelnog znanja!

Aktivni smo i na Fejsbuku!